Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Karateom na Briselski dogovor


Briselski dijalog jedan od uslova za evropske integracije: Hašim Tači, Federika Mogerini i Aleksandar Vučić, Brisel, avgust 2017.

Jedan korak napred, dva koraka nazad. Tako bi se mogao opisati dijalog Beograda i Prištine na terenu. Dve privredne komore sarađuju, organizuju se sajmovi preduzetnika, građani Kosova i Srbije, pogotovo mladi, sreću se na mnogim manifestacijama i ovde i tamo, da bi onda karatistima Kosova, a onda i parlamentarcima, vlasti Srbije onemogućile učešće na evropskom prvenstvu u karateu u Novom Sadu.

"Normalizacija odnosa, u najmanju ruku, treba da znači da su mladi sportisti, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, slobodni da učestvuju u međunarodnim takmičenjima. Tužno je videti njihove snove srušene od strane međunarodne politike nad kojom nemaju kontrolu", objavio je na svom Tviter nalogu američki ambasador u Srbiji Kajl Skat (Kyle Scott).

Posle zabrane kosovskim mladim sportistima da učestvuju na evropskom turniru u Srbiji, povučen je i poziv poslanicima Skupštine Kosova za učešće na međunarodnoj parlamentarnoj konferenciji "Putem ideje EU ka miru i razvoju", koju 11. i 12. maja u Beogradu organizuje Skupština Srbije.

Briselski sporazum potpisali su 2013. tadašnji premijeri Ivica Dačić (danas šef diplomatije) na srpskoj strani i Hašim Tači (danas predsednik Kosova) na kosovskoj. Trenutno je dijalog dve strane u najdužem zastoju, oko godinu i po dana, i ne zna se kada će biti nastavljen, uprkos tome što EU očekuje da njegova finalna faza već tokom ove ili naredne godine bude pretočena u obavezujući pravni sporazum Prištine i Beograda.

Sumirajući dosadašnji tok briselskog procesa, Borislav Stefanović, čelnik opozicione Levice Srbije i vođa pregovaračkog tima Srbije u vreme vlasti Demokratske stranke (DS), za Radio Slobodna Evropa kaže da ni jedna ni druga strana nisu iskrene u želji da se dijalog nastavi, zbog čega i stoji u mestu. Briselski dijalog je, ocenjuje on, vrlo nepopularan među građanima i Kosova i Srbije, zbog čega i jedna i druga strana izbegavaju pregovore, smatrajući da će time izazvati negativne reakcije biračkog tela. A implementacija do sada postignutih sporazuma, najblaže rečeno, polovična je, kaže Stefanović.

"Od sedam sporazuma koja smo mi sklopili, dva i po su primenjena - o slobodi kretanja, o članstvu i načinu predstavljanja Kosova u regionalnim međunarodnim organizacijama, a pitanje katastra i priznavanja diploma implementirano je, ali samo delimično. Sporazum o telekomunikacijama je finalizovala aktuelna vlada, a Zajednica srpskih opština nije osnovana, evo, već pet godina", podseća Stefanović.

Napominje i da "Sporazum o energetici nije implementiran zato što kosovska strana traži da Valač i Gazivode budu deo jedinstvenog kosovskog energetskog sistema, a EPS (Elektroprivreda Srbije) i Republika Srbija to odbijaju".

"U naše vreme smo pokušavali, slično kao s Telekomom, da napravimo ćerku-firmu EPS-a na Kosovu, koja bi imala ugovorni odnos sa Elektrodistribucijom Kosova, ali oni na to nisu bili spremni. Ja ne vidim drugo rešenje, mada kod današnjeg režima moguće je da se sve to ispod stola prosto isporuči i da se tako završi cela priča", kaže Stefanović.

Ceo dijalog je spušten na vrlo nizak, a očekivanja na vrlo visok nivo: Borislav Stefanović
Ceo dijalog je spušten na vrlo nizak, a očekivanja na vrlo visok nivo: Borislav Stefanović

Komentarišući integraciju pravosuđa i preostalih bivših pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) u kosovske strukture, Stefanović kaže da se to percipira kao povlačenje Srbije sa severa Kosova, dela Kosova većinski naseljenog Srbima, dok Zajednice srpskih opština još nema, a i kad je bude bilo, neće imati veću vlast od, recimo, opština u Vojvodini.

"To je uklapanje severa Kosova u kosovski pravosudni, zakonodavni i poreski okvir, uz uvođenje svih atributa državnosti Kosova na sever, tipa zastave, grba, tužilaštva, propisa, zakona i sveg ostalog, uključujući integraciju pripadnika MUP-a koji do tada nisu bili integrisani. To jeste rezultat Briselskog sporazuma", kaže Stefanović.

"Zato", konstatuje, "predsednik Srbije Aleksandar Vučić govori kako je srpska strana sve sprovela, a albanska nije sprovela ništa, naročito ne Zajednicu srpskih opština".

"Na kraju se sve to svelo, kao što smo i predviđali, na to da je alfa i omega svih sporazuma Zajednica srpskih opština, koja suštinski nema neka veća ovlašćenja od bilo koje opštine u Vojvodini, recimo. Prema tome, ceo dijalog je spušten na vrlo nizak, a očekivanja na vrlo visok nivo - građani u Srbiji misle da je Zajednica srpskih opština maltene Republika Srpska iako ona to nije ni po čemu, a građani na Kosovu misle da je to nevladina organizacija", ocenjuje Stefanović.

S obzirom da je briselski dijalog Kosova i Srbije jedan od uslova za evropske integracije, Srbija bi trebalo da pokaže spremnost za saradnju i sprovođenje briselskih sporazuma, kaže za Radio Slobodna Evropa bivši pregovarač u tehničkom dijalogu Kosova i Srbije Edita Tahiri. Ona dodaje da su zbivanja sa kosovskim karatistima pokazala da Srbija još nije spremna da uspostavi mirovne i dobrosusedske odnose sa Kosovom, zato što joj je spoljna politika i dalje na raskrsnici između Moskve i Brisela.

"Tokom boravka u Moskvi, kako bi iskazao lojalnost Rusiji, Vučić je zabranio sportskoj delegaciji i delegaciji Parlamenta Kosova da uđu u Srbiju. Sve dok Srbija bude nastavila da flertuje i sa Moskvom i sa Briselom, nećemo videti jednu evropsku Srbiju", smatra Tahiri.

"Juče, na Dan Evrope", komentariše Tahiri, "Srbija se ponašala kao antievropska država, a to nije zabrinjavajuće samo za odnose dveju država i regionalni mir, već i za celu evroatlantsku zajednicu, zato što je Srbija u službi geopolitičkih ambicija Rusije na Balkanu".

"Iz tog razloga EU treba da počne da preduzima mere protiv Srbije jer nije dobro da se toj zemlji govori da može da postigne napredak na putu EU, a da ne čini ništa po pitanju sprovođenja obaveza iz dijaloga", kaže Tahiri.

Vučić je bio jedan od retkih inostranih zvaničnika koji je u sredu prisustvovao tradicionalnoj vojnoj paradi u Moskvi na Dan pobede nad fašizmom.

Tahiri je, ipak, mišljenja da je briselski dijalog doprineo u više pravaca, kao što je uspostavljanje kosovskih institucija na severu zemlje, integracija policije, pravosuđa i carine, uspostavljanje međudržavne granice između Kosova i Srbije. Dodaje da se i u odnosima između dve zemlje desio proces normalizacije u smislu slobode kretanja i trgovine, te uspostavljanja diplomatskih predstavništava.

Sve dok Srbija bude nastavila da flertuje i sa Moskvom i sa Briselom, nećemo videti jednu evropsku Srbiju: Edita Tahiri
Sve dok Srbija bude nastavila da flertuje i sa Moskvom i sa Briselom, nećemo videti jednu evropsku Srbiju: Edita Tahiri

"Ali ovo što se sada dešava ukazuje na oscilacije, odnosno, dileme spoljne politike Srbije. Sve dok Srbija nastavlja da bude trojanski konj Rusije na Balkanu, to će predstavljati problem miru i stabilnosti na Balkanu. Na Srbiju se ne može gledati kao na faktor stabilnosti, naprotiv, ona je destabilizirajući faktor, i ne samo u odnosima sa Kosovom, već i sa Bosnom i Hercegovinom, što Balkan čini nestabilnim", kazala je Tahiri.

Ona je dodala da međunarodna zajednica ne sme da dopusti da Balkan bude pod uticajem antizapadnih faktora.

Govoreći o sporazumima koji i dalje čekaju na sprovođenje, Tahiri ističe da je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom zakonska obaveza Kosova i da je taj proces sada u toku. Ali, s druge strane, dodaje ona, tu je i niz sporazuma koje Srbija nije sprovela ili blokira njihovo sprovođenje, kao što je otvaranje ibarskog mosta u Mitrovici i sporazum o energetici koji je važan ne samo za Kosovo, već i za ceo region, a koji je dalje na čekaju. Takođe, bivši pripadnici Civilne zaštite na severu koji su integrisani u kosovske institucije još uvek ne rade u svojim kancelarijama jer Srbija to ne dopušta. Srbija Kosovu još nije vratila katastarske knjige, odnosno 12 miliona dokumenata, i još uvek ne sprovodi sporazum o priznavanju diploma.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Na Radiju Slobodna Evropa radi od 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG