Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Da li bi Rusija stavila veto i ako Srbija pristane na članstvo Kosova u UN?


Generalna skupština Ujedinjenih nacija

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa vođena je polemika o tome kakva ovlašćenja treba da ima Zajednica srpskih opština na Kosovu. Učesnici polemike bili su Borko Stefanović, bivši šef pregovaračkog tima Srbije u dijalogu sa Kosovom, i Škeljzen Malići, politički analitičar iz Prištine.

Bilo je reči o tome da li je cilj Beograda da od severa Kosova napravi neku vrstu Republike Srpske, da li vlada u Prištini nastoji da što više umanji ovlašćenja Zajednice srpskih opština, kako je moguće da Vučić tvrdi da u Briselskom sporazumu ne piše da Zajednica treba da bude formirana po kosovskim zakonima, kada u tom dokumentu upravo to piše, koliko Srbi danas učestvuju u institucijama Kosova i kakav je njihov uticaj, ko se zalaže za razmenu teritorija između Srbije i Kosova, o vetu Rusije i Kine, kao i o tome da li će problem Kosova postati zamrznuti konflikt ako ne bude potpisan sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Omer Karabeg: Gospodine Stefanoviću, da li sadašnja vlast u Srbiji nastoji da od severa Kosova napravi neku vrstu Republike Srpske?

Borko Stefanović: Često su naši zvaničnici i Srbima na Kosovu i Metohiji i našoj javnosti predstavljali Zajednicu srpskih opština kao svemoguće telo sa hiperizvršnim ovlašćenjima. Nikada nije pomenuta Republika Srpska, ali se najavljivalo da će Zajednica imati velika ovlašćenja i da će to biti treći stepen uprave na Kosovu i Metohiji. Naravno, jedna je stvar šta Srpska napredna stranka priča u kampanji, a druga šta je realnost. A realnost je da je formiranje Zajednice otežano, jer treba da bude rezultat kompromisa sa Prištinom koja celu stvar tumači potpuno suprotno.

Kada bi se u ovom trenutku, prema slovu Briselskog sporazuma, formirala Zajednica srpskih opština, ona ne bi imala mnogo veća ovlašćenja od bilo koje opštine u Vojvodini. Međutim, ovdašnji režim je od toga napravio pitanje biti ili ne biti, tako da imam utisak da bi ova vlast pristala na sveobuhvatni obavezujući sporazum - sve sa stolicom u Ujedinjenim nacijama za Kosovo - samo da dobije Zajednicu srpskih opština. I to je ono što je opasno, a naročito je opasno što se sada kao ultimativni argument uzima mišljenje Ustavnog suda Kosova.

Ako se ide tom logikom, onda bi i Ustavni sud Srbije mogao da poništi svaki sporazum sa Prištinom, jer je u njima lako naći neustavne elemente. Mislim da u Prištini ne postoji želja da se formira čak ni takva Zajednica srpskih opština koja bi ličila na nevladinu organizaciju. Mislim da je sve u debeloj senci početka rada Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu. Jedna garnitura vlasti u Prištini je na odlasku, druga se priprema da dođe, a presudnu ulogu u svemu tome će, kao i uvek, imati Vašington.

Republika Srpska ili NVO

Omer Karabeg: Gospodine Malići, iz Beograda stižu optužbe da vlada Kosova želi da Zajednica srpskih opština praktično nema nikakva ovlašćenja?

Škeljzen Malići: Zajednica srpskih opština je zamišljena kao koordinaciono telo kosovskih opština sa srpskom većinom. Neke ingerencije centralne vlasti, koje su vitalne za život Srba na Kosovu, već su prenete na te opštine. Zajednica bi trebalo da koordinira rad opština i šalje predstavke i žalbe ako bi na bilo koji način bila ugrožena prava srpske zajednice na Kosovu. Može se reći da je to neka vrsta nevladine organizacije, jer nije predviđeno da zajednica ima izvršne ingerencije. Kosovo već ima jednu zajednicu opština u koju su uključene sve opštine. Ona nema izvršne ingerencije, ali može da radi na zajedničkim infrastrukturnim projektima.

Ako Kosovo ne postane član Ujedinenih nacija - nema rešenja. Ostajemo u nekom limbu: Škeljzen Malići
Ako Kosovo ne postane član Ujedinenih nacija - nema rešenja. Ostajemo u nekom limbu: Škeljzen Malići

Ahtisarijev plan dao je srpskoj zajednici na Kosovu povlašćenu poziciju u skupštini gde Srbi imaju deset osiguranih mesta. Srpska zajednica ima instrumente da u okviru ustavnog sistema Kosova utiče na sve odluke. Ona je važan faktor, Srbi učestvuju u vladi - tako da nije uopšte pitanje da li Srbi mogu da obezbede opstanak. Kosovska strana bi želela da - kada se Zajednica formira - Srbija garantuje da će potpisati sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između dve zemlje, gde bi se predvidelo da Kosovo postane član međunarodnih organizacija uključujući i Ujedinjene nacije.

Vučićeve neistine

Omer Karabeg: Predsednik Srbije Vučić nedavno je rekao da nigde u Briselskom sporazumu ne piše da Zajednica srpskih opština treba da bude formirana po kosovskim zakonima, dok vlast u Prištini na tome insistira. Šta u stvari piše u Briselskom sporazumu?

Borko Stefanović: U tački 4 Briselskog sporazuma jasno piše da se Zajednica formira po zakonima Kosova, to jeste u okviru kosovskog zakonodavstva. To je ova vlast prihvatila kao što je prihvatila i dovođenje kosovskih institucija na sever Kosova i Metohije - sudova, tužilaštva, policije i poreskog sistema. Sve ono što Tadićeva vlast nije htela da uradi - Vučićeva je uradila, bez obzira koliko se trudila da to sakrije. Pomenuta izjava predsednika Vučića nije ništa čudno. On je navikao ili da ne govori istinu ili da je zaobilazi. On neprestano daje izjave, jedna prekriva drugu, tako da ljudi ne mogu da registruju šta se dešava, a on računa na zaboravnost našeg javnog mnjenja.

U Briselu je dogovoreno da je formiranje Zajednice srpskih opština obaveza vlade Kosova koju ona već četvrtu godinu ne ispunjava. Priština na tu zajednicu gleda kao na nevladinu organizaciju koja treba da vrši neku koordinaciju, da organizuje folklor i kulturna dešavanja, ali moram da kažem da za Srbe na Kosovu i Metohiji to apsolutno nije prihvatljivo. Oni se bore da budu politički faktor na Kosovu i Metohiji. Oni žele da imaju politički ekskluzivitet i - bez obzira na sve pritiske - oni ne mogu da se svedu na Kosovare i građane u opštem smislu. Zajednica srpskih opština, koja na neki način proističe iz Ahtisarijevog plana, treba da bude potvrda tog ekskluziviteta i posebnog položaja Srba na Kosovu i Metohiji. To bi trebalo primeniti i na imovinu, manastire, crkve i ostalo.

Centar Severne Mitrovice
Centar Severne Mitrovice

Kosovo je evropsko pitanje

Omer Karabeg: Gospodine Malići, da li Srbi treba da imaju poseban položaj na Kosovu?

Škeljzen Malići: Ne znam kako da se to materijalizuje osim da Zajednica srpskih opština bude nekakva autonomna vlada, da ima svoje organe, budžet i tako dalje. To je teško ostvarivo, jer ne postoji ni teritorijalna kompaktnost opština sa srpskom većinom. Sever Kosova bi možda mogao da bude nekakva autonomna jedinica, ali to je nešto što nije predviđeno Briselskim sporazumom i što kosovska strana nipošto ne bi prihvatila. Ne treba zaboraviti da su ingerencije centralne vlasti koje se tiču zdravstva, socijalne zaštite, delimično i policije, prenesene na opštine sa srpskom većinom.

Pomenuo sam zastupljenost Srba u skupštini i obavezu da srpske partije budu u vladi. One su uvek bile u vladi, osim kada su Srbi bojkotovali institucije. Kosovsko pitanje nije moglo da se reši u Savetu bezbednosti, jer Rusija tamo uvek preti vetom kada je reč o nezavisnosti Kosova. S druge strane, ako bi neko predložio da se Kosovo vrati Srbiji, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska bi takođe zapretile vetom. Kosovsko pitanje je u Ujedinjenim nacijama potpuno blokirano. Tu nema nikakvog stabilnog rešenja ni za Albance, ni za Srbe. Zato je - posle odluke Međunarodnog suda pravde da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo - pitanje Kosova prebačeno u nadležnost Brisela.

Kosovsko pitanje je postalo evropsko pitanje. Trebalo je naći rešenje u okviru Evropske unije, s obzirom da i Srbija i Kosovo žele da postanu deo Unije u kojoj će se relativizirati pitanje granica. Ali zbog krize u Evropskoj unije to sada izgleda kao idealistička perspektiva, jer je neizvesno da li će doći do proširenja Unije, kako je bilo planirano. I to je jedan od faktora koji je onemogućio da se ubrza dijalog Priština-Beograd.

Ruski i kineski veto

Omer Karabeg: Vučić je u poslednje vreme mnogo putovao po zapadnim prestonicama da bi razgovarao o Kosovu i dobio što više ustupaka, posebno kada su u pitanja ovlašćenja Zajednice srpskih opština. On je mnogo očekivao od sastanka sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Međutim, gospođa Merkel se nije oglasila nakon tog sastanka, tako da ne znamo kakav je njen stav.

Borko Stefanović: U razgovorima sa zapadnim zvaničnicima i Angelom Merkel Vučić je verovatno objašnjavo kako je on u teškoj situaciji. On će srpskoj javnosti predstaviti sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa kao proizvod svoje diplomatske ingenioznosti, a s druge strane se plaši da će biti žigosan kao neko ko je izdao nacionalne interese. Ja sam zaista iskreno zabrinut ako se svi naši napori svode na to da li će Zajednica srpskih opština imati izvršna ovlašćenja u okviru prostornog planiranja i da li će imati budžet da finansira folklorne priredbe.

Ako se bilo ko u Prištini nada da je Zajednica srpskih opština, koja bi imala ovlašćenja kao opštine u Vojvodini, cena za stolicu u Ujedinjenim nacijama - treba da zna da je to vrlo jeftino. Neće to tako moći, Problem je u tome što se na sporazum o normalizaciji u Prištini, Berlinu, Londonu i Vašingtonu gleda kao na sporazum koji omogućava stolicu Kosova u Ujedinjenim nacijama, a u Beogradu se to čita kao sporazum koji obuhvata sve osim članstva u Ujedinjenim nacijama. Ja mislim da je odluka o stolici Kosova u rukama Moskve i Pekinga, pa i nekih evropskih zemalja kao što je Španija, a ne u rukama Beograda i Prištine.

Prilično je besmisleno tražiti od Srbije da da nešto što ne može. Niti je Srbija član Saveta bezbednosti, niti o tome može odlučivati, a ako se od nas traži da kažemo Moskvi i Pekingu da ne stavljaju veto u Savetu bezbednosti, mislim da bi to bilo državno i nacionalno poniženje par exellence. Na stranu to što zaista nisam siguran da bi nas Moskva i Peking poslušali, jer je to za njih same postalo veoma značajno pitanje. Uostalom, kao i za Vašington. Naravno, onog trenutka kada bi nam naši zapadni partneri doneli potvrdu da su Peking i Moskva prihvatili da Kosovo dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, mi ne bismo imali šta da razmišljamo, ali iskreno sumnjam u takav scenario.

Prilično je besmisleno tražiti od Srbije da da nešto što ne može: Borko Stefanović
Prilično je besmisleno tražiti od Srbije da da nešto što ne može: Borko Stefanović

Zbog toga mislim da bi sporazumu o normalizaciji odnosa trebalo prići realnije, a to znači da i mi u Beogradu, ali i naši sagovornici u Prištini ostavimo svoje zablude kod kuće i da ne mislimo da druga strana mora nešto da prihvati. Nijedna strana ne mora ništa da prihvati osim da moramo živeti zajedno i da ne sme biti nikakvog sukoba i rata.

Arena za borbu slonova

Omer Karabeg: Gospodine Malići, mislite li da je odluka o članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama u rukama Rusije i Kine?

Škeljzen Malići: To je tako ako se s tog aspekta gleda na problem, ali upravo zbog toga je, kao što sam rekao, ceo problem iz Saveta bezbednosti prebačen u Evropsku uniju. Prijem Srbije u Evropsku uniji uslovljen je rešenjem pitanja granice sa Kosovom i sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji odnosa. To možda izgleda teško i nemoguće, kako kaže gospodin Stefanović, ali ako to ne uradimo onda nema rešenja unedogled. Uostalom, Kosovo više nije presedan. U međuvremenu su slična pitanja otvorena u crnomorskom bazenu i na Bliskom istoku, mnoge se države sada praktično raspadaju. Ako se odbaci sveobuhvatni sporazum o normalizaciji, onda ćemo morati da sačekamo neku novu berlinsku konferenciju, neki Versaj ili nešto slično, koji će ova pitanja rešavati uz Krim ili neki drugi slučaj.

U međuvremenu Kosovo će živeti kao nezavisna država koju je priznalo 115 ili već koliko država i koja ima podršku najvećeg dela Zapada, ali nećemo imati potpunu sigurnost u regionu s obzirom da se zaoštrava sukob između NATO zemalja i Rusije. Bićemo u vrlo rovitoj situaciji ako pitanje Kosova ostavimo ovako kako je danas. Naravno, ima i onih koji očekuju da se kroz nove krize, možda i sukobe, Kosovo ponovo prekomponije. Otuda inicijative i zahtevi da se razmenjuju teritorije. Možda bi neki krugovi u Srbiji želeli da se sever Kosova otcepi i priključi Srbiji, a neki idu i dalje i zalažu se da se i Republika Srpska ujedini sa Srbijom. Onda bi oni prihvatili i da se Kosovo ujedini sa Albanijom. To su, naravno, scenariji koje međunarodni faktori uopšte ne prihvataju.

Centar Prištine
Centar Prištine

Omer Karabeg: Gospodine Stefanoviću, rekli ste da bi Rusija i Kina stavile veto na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, čak i kada bi vlast u Srbiji prihvatila da Kosovo uđe u tu organizaciju.

Borko Stefanović: To uopšte nije isključeno. U Srbiji je veoma snažno raspoloženje za prekid dijaloga i za zamrznuti konflikt. Ja mislim da je to jako loše. U suštini opet bismo bili ogledno dobro, neka vrsta poljane na kojoj će slonovi da se tuku. To nije u korist Srba, a mislim da ne ide ni u korist Albanaca. Teza o razmeni teritorija je takođe loša i znam da je potpuno neprihvatljiva međunarodnoj zajednici. Ja mislim da bi što pre trebalo napraviti sveobuhvatni obavezujući sporazum koji bi vrlo detaljno definisao prava i obaveze, uključujući i pitanje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, sa izuzetkom stolice u Ujedinjenim nacijama.

Čak i kada bi poniženi Beograd lepo zamolio Rusiju i Kinu da puste Kosovo u Ujedinjene nacije, ne verujem da bi to imalo ikakvog uticaja na ove dve moćne zemlje koje slede svoje spoljnopolitičke interese. Dakle, jako je važno da imamo sporazum, da on bude što precizniji, i da uz pomoć međunarodnog faktora rešimo pitanje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, ali bez članstva u Ujedinjenim nacijama, jer je to pitanje o kome zvanični Beograd ne može da odlučuje. Onaj ko stalno vrši pritisak na Beograd da prihvati članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama ne sagledava interes Rusije i Kine, pa i nekih evropskih država koje prosto zbog sebe ne žele Kosovo u Ujedinjenim nacijama. Zanimljivo je da se naši albanski sagovornici često sete crnomorskog basena i nekih drugih, kako oni kažu, presedana, ali bilo bi zanimljivo da vidimo da li bi Kosovo podržalo da, recimo, Abhazija i Južna Osetija dobiju stolicu u Ujedinjenim nacijama i da budu priznate kao države.

Mogu li Srbi biti manjina?

Škeljzen Malići: Nijedan predlog ne može doći u Savet bezbednosti ako se prethodno ne testira. Pitanje Kosova nikada nije ni došlo na dnevni red Saveta bezbednosti zato što je Rusija pretila vetom. Ja ne mogu da zamislim da bi se neko izložio riziku da prijem Kosova stavi na dnevni red Saveta bezbednosti, ako bi znao da bi Rusija stavila veto. Te stvari se dogovaraju. To je pitanje odnosa snaga. Ako bi Evropska unija u dogledno vreme zaokružila svoju teritoriju, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana, onda bi ona kao velika sila mogla da parira Rusiji i Kini i da im poruči da je to evropsko pitanje.

Kada su u pitanju tako veliki interesi, onda bi se eventualno mogao ublažiti stav Rusije i Kine. Ali, ovo je manje-više teorija. U ovom trenutku suočeni smo sa konfliktom između Rusije i NATO pakta. Mi smo tu posmatrači. Možemo pomoći sebi ako se oko nekih stvari dogovorimo. Mislim da bi Srbija mogla da prihvati nešto što i nije tako ponižavajuće za Srbe. U celoj ovoj krizi u poslednjih trideset godina Srbi su stalno nastojali da osiguraju sebi takav položaj da nigde ne budu manjina. Međutim, oni su na Kosovu izrazita manjina i imaju vrlo velika prava. Pitanje je da li Srbi uopšte mogu da prihvate da u nekoj zemlji žive kao manjina i poštuju tu zemlju.

Zamrznuti konfikt?

Omer Karabeg: Na kraju - vratimo se Zajednici srpskih opština. Šta bi ona u stvari trebalo da bude?

Borko Stefanović: Srbi na Kosovu i Metohiji nikako ne bi prihvatili da Zajednica bude nevladina organizacija bez izvršnih ovlašćenja. Pa i na osnovu kosovskih zakona i ustava postoji mogućnost da se se nađe rešenje da Srbi upravljaju svojim životima u najboljoj tradiciji lokalne samouprave. To nema nikakve veze sa statusom i cepanjem države. Ja sam siguran da bi to bilo lako izvodljivo da postoji politička volja u Prištini. Na kraju ponavljam da je rešenje u sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali moramo prihvatiti da su pritisci i uslovljavanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova besmisleni. Taj sporazum ne bi trebalo da se bavi pitanjem stolice Kosova u Ujedinjenim nacijama, zato što to Srbija ne može da prihvati. Kosovo bi trebalo da prihvati da može da funkcioniše i bez toga da bude u Ujedinjenim nacijama, osim ako članice Saveta bezbednosti to ne odobre.

Škeljzen Malići: Zajednica treba da bude koordinaciono telo koje predstavlja interese Srba na Kosovu. Ne verujem da može da postane autonomija i da ima svoje izvršne organe - a to nije ni potrebno. Ima i drugih instrumenata preko kojih Srbi na Kosovu mogu da ostvaruju svoja prava. Što se tiče ideje da se napravi sveobuhvatni sporazum, a da Kosovo ne bude punopravni član međunarodne zajednice i Ujedinjenih nacija - to je nezavršen posao i zamrznuti konflikt. Ako Kosovo ne postane član Ujedinenih nacija - nema rešenja. Ostajemo u nekom limbu.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG