Dostupni linkovi

Uslovne kazne za huligansko nasilje


Policija hapsi huligane nakon derbija u Beogradu

Takozvani navijači koji su počinili nasilje u Srbiji su uglavnom osuđeni na uslovne kazne, što ukazuje da se država protiv tog problema ne bori sistemski, jedan je od zaključaka izveštaja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) sprovedenog uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Ivana Jeremić, novinarka Balkan Insajta (Balkan Insight) i jedna od autora ovog istraživanja za period od 2013. do 2018. godine, rekla je da je u 133 osuđujuće presude huliganima, među kojima su trećina povratnici, u čak 111 slučajeva izrečena uslovna kazna.

"Sudovi i tužilaštva, policija, i država kao celina, konstantno ne reaguju na takvu pojavu. Vidimo mnogo incidenata i da se mnogo ljudi, koju su zapravo na vrhu tog ledenog brega, koji su zapravo te vođe navijača, ne nalaze u zatvoru", rekla je Ivana Jeremić na predstavljanju izveštaja BCBP-a u Beogradu.

Huligani zaustavili saobraćaj

Najveći poslednji huliganski ispadi u Srbiji bili su u avgustu 2019, kada je grupa maskiranih ljudi naoružana palicama zaustavila saobraćaj na autoputu kod Obrenovca, razbijala automobile i povredila troje ljudi, kao i masovna tuča dve navijačke grupe pre utakmice u Novom Sadu.

Uz konstataciju da je za nasilje na sportskim tribinama zaprećena kazna od godinu dana zatvora, istraživač BCBP-a Saša Đorđević rekao je da je u pomenutih pet godina podneto 1.700 krivičnih prijava zbog nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi, od kojih je više od 1.000 podnela policija, da je četvrtina završila kao optužni predlog, dok je samo u četiri odsto slučajeva izdata naredba o sprovođenju istrage.

"Vidimo da se više od trećine krivičnih prijava odbacuje, kao i da tužilaštvo nastoji da ove slučajeve pre svega reši sporazumom o priznanju krivičnog dela. Time se, na neki način, šalje veoma loša poruka", naveo je Đorđević.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku u izveštaju navodi da je u toku važenja Nacionalne strategije za borbu protiv nasilja na sportskim priredbama, od 2013. do 2018. godine, osam osoba izgubilo život u 182 incidenta povezana sa ekstremnim navijačkim grupama.

Manje huliganskog nasilja od 2014.

BCBP procenjuje da je u tom periodu država propustila šansu da zabrani navijačke grupe koje imaju istoriju teškog nasilnog delovanja, ali i u izveštaju navodi da od 2014. ima manje nasilja takozvanih navijača.

"Jedan od odgovora bi mogao da bude da je neko jednostavno došao, zaustavio to, rekao ’povucite se’ i za uzvrat im dao neke druge stvari. Neki od mojih sagovornika pretpostavili su da je u pitanju nekakav dogovor da mogu neometano da obavljaju svoje poslove van stadiona i ulica dok god se ne mešaju u državne poslove", rekla je novinarka Ivana Jeremić i kao primer za tu pretpostavku navela LGBT paradu 2014. u Beogradu koja je prvi put održana bez prisustva i nasilja takozvanih navijačkih grupa.

BCBP u izveštaju "Nasilje i sport: Nekad i sad" navodi utisak "da poslednjih godina postoji manji broj nasilnih incidenata u vezi sa sportom zbog dogovora političkih aktera i huliganskih grupa". Dokument ove nevladine organizacije zasnovan je na 20 intervjua sa navijačima, policijskim službenicima, novinarima i stručnjacima iz oblasti bezbednosti, kao i analizi nasilnih incidenata i sudskih presuda.

BCBP preporučuje da Vlada Srbije suzbijanje huliganskog nasilja uspostavi kao prioritet, kao i da tužilaštva ispitaju navode pojedinih medija o uključenosti huliganskih grupa u kriminalne aktivnosti. Jedna od preporuka iz istraživanja BCBP-a je da se ne toleriše rasistički i nacionalistički govor na tribinama sportskih objekata.

"Institucije nisu reagovale ni kada smo prošle godine imali i nacističke pozdrave. Jednostavno nije bilo nikakve osude. Nije je bilo ni kada su se veličali ratni zločinci na tribinama. Jedinu osudu imamo od UEFA-e", rekao je Saša Đorđević, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Kazne za Zvezdu i Partizan

Unija evropskih fudbalskih asocijacija UEFA, navodi se u izveštaju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, od 2013. do 2018. godine zbog loše organizacije utakmica, rasizma i nedoličnog ponašanja takozvanih navijača kaznila je beogradske fudbalske klubove Crvenu Zvezdu i Partizan, kao i fudbalsku reprezentaciju Srbije, sa ukupno 714.250 evra.

Kako se hronološki podseća u izveštaju BCBP-a, neke od kazni UEFA je izrekla zbog transparenata koji promovišu ratne zločine i mržnju, kao što su na primer "Tvoje godine sve su Srbiji dale, srećan rođendan, generale" i "Dok je dece Partizana, pamtiće se ime Karadžić Radovana".

Insajder i RSE: Zašto su huligani jači od države
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:00:33 0:00

Kao eklatantne ispade koje UEFA ne toleriše, kao što su rasizam i politika u sportu, BCBP je naveo transparent iz 2014. na utakmici Partizan-Totenhem koji su u toj evropskoj organizaciji prepoznali kao antisemitski. Takvih incidenata nije bilo samo na fudbalu, pa je početkom 2018. na košarkaškoj utakmici Zvezda-Olimpijakos podignut baner uvredljivog sadržaja zbog dovođenja igrača koji je Bošnjak u beogradski klub.

Zaključak BCBP-a je da Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja u sportu ostala "mrtvo slovo na papiru" jer nije uspostavljen koordinisan sistem za njegovo suzbijanje. Kao dobre, ali izolovane, primere BCBP je naveo preventivne projekte sa mladom populacijom, kao što je bila akcija u pojedinim školama u Beogradu pod nazivom "Budi navijač – ne razbijač".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG