Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Treba li Bosni i Hercegovini 'Dejton 2'?


Baza Eufora u Butmiru kod Sarajeva, Foto: Midhat Poturović
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome u kojoj mjeri dejtonska konstrukcija Bosne i Hercegovine onemogućava da ta zemlja funkcioniše kao normalna država. Sagovornici su bili Hidajet Repovac, profesor Univerziteta u Sarajevu, i Miodrag Živanović, profesor Univerziteta u Banjaluci.

Ragovarano je o tome kako je Dejtonski sporazum cementirao etničke podjele koje se ostavio rat, o etničkoj matrici koja dominira u političkom životu Bosne i Hercegovine, o diskriminacionim elementima u Dejtonskom ustavu, o nacionalizmu kao najounosnijem biznisu, o nesposobnosti Evropske unije da ponudi bilo kakvo validno rješenje za bosansku krizu, kao i o tome da li je potreban takozvani Dejton 2 - nova međunarodna konferencija o Bosni i Hercegovini.

Nedostatak volje ili greška u 'dejtonskoj konstrukciji?


Omer Karabeg: Svjedoci smo da jedan za drugim propodaju pokušaji da se Bosna i Hercegovina organizuje kao funkcionalna država. Krajem prošle godine neslavno je završio i posljednji pokušaj - pregovori bosanskih čelnika u Butmiru, vojnoj bazi kod Sarajeva, od kojih su njihovi organizatori, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija, mnogo očekivali i uložili mnogo truda da bi se postigao bar minimalni dogovor. Da li je u pitanju nedostatak političke volje ili je greška i u samoj dejtonskoj konstrukciji Bosne i Hercegovine?

Hidajet Repovac: Ja mislim, da se našalim odmah na početku, da ne valja to što je do sada sve oko Bosne rađeno u vojnim bazama. Od Dejtonskog sporazuma, pa do butmirskih pregovora, sve se dešavalo u nekakvim vojnim bazama, umjesto u civilnom okruženju. Jedino dobro koje nam je donio Dejtonski sporazum je to što je uspostavljen mir. Sve ostalo je loše, ništa ne ide nabolje, nego, naprotiv, sve ide strmoglavce
Nećemo se osloboditi dvije najpogubnije stvari - to su tribalizam, dakle plemensko uređenje, i klerikalizam - jer mi zapravo nemamo sekularnu državu.
negdje u neku provaliju.

Miodrag Živanović: Ja mislim da se radi i o jednom i o drugom, a postoji i ono treće, a to su interesi nacionalpolitičkih elita. Ne radi se, dakle, o političkoj volji, nego o već čvrsto profiliranim interesima vladajućih garnitura sva tri naroda koje se protive, posebno ona u Republici Srpskoj, bilo kakvim ozbiljnijim promjenama dejtonske strukure. I zato ne vjerujem da je moguće postići ikakav dogovor o suštinskim promjenama, u najboljem slučaju možemo se se nadati da će se napraviti samo neke sitne, kozmetičke promjene postojećeg ustava, dok se ključne stvari neće riješiti. Neće se riješiti problem etničke diskriminacije, neće se riješiti problem dominantne etničke matrice na kojoj funkcionišu ovo naše društvo i država. I, naravno, nećemo se osloboditi dvije najpogubnije stvari - to su tribalizam, dakle plemensko uređenje, i klerikalizam - jer mi zapravo nemamo sekularnu državu.

Omer Karabeg: Dosta je onih koji tvrde da je Dejtonski sporazum cementirao duboke etničke podjele koje ostavio rat u Bosni i Hercegovini. Jedan od hrvatskih lidera u Bosni i Hercegovini, Božo Ljubić, nedavno je izjavio da Bosna i Hercegovina nije danas funkcionalnija zemlja nego što je bila 1995. godine, kada je izašla iz rata.

Hidajet Repovac: Mislim da treba biti još oštriji u opisivanju ovoga što nam se dešava. Iskreno govoreći, ja sam
Da li evropski ćorsokak, odnosno nesposobnost evropske administracije da razriješi pitanje BiH, proizvodi ovaj naš bosanskohercegovački ćorsokak ili je ovaj naš tribalni mentalitet uzrok evropskom ćorsokaku?
sve veći pesimista u pogledu mogućnosti da učinimo neki pomak naprijed, ali ne toliko zbog Dejtonskog sporazuma koliko zbog ljudi koji odlučuju o političkoj, ali i svakoj drugoj sudbini Bosne i Hercegovine. Ja sam nedavno rekao da ovdje postoje dva ćorsokaka - jedan je evropski, a drugi je ovaj naš, bosanskohercegovački. I pitao sam da li neko može da mi odgovori ko proizvodi koji ćorsokak. Da li evropski ćorsokak, odnosno nesposobnost evropske administracije da razriješi pitanje Bosne i Hercegovine, proizvodi ovaj naš bosanskohercegovački ili je ovaj naš, kako je rekao kolega Živanović, tribalni mentalitet uzrok evropskom ćorsokaku? Ja ne znam ko koga proizvodi, ali očevidno je da postoje ta dva ćorsokaka. Evo, pogledajte, kada naša delegacija ode u Brisel na razgovore, njeni članovi zastupaju tri, četiri ili pet, evo sada ih je bilo petoro, različitih orijentacija, uglavnom stranačkih i nacionalističkih, umjesto da zastupaju interese države. Nigdje ne ide delegacija koja bi predstavljala državu Bosnu i Hercegovinu. I kad oni tako nastupe u Briselu, oni iz Evropske unije ih pošalju nazad i kažu im: “Pa dobro, ništa, dogovorite se“. A znaju, naravno, da se oni nikada neće dogovoriti. Ta evropska administracija ništa ne čini da pomogne Bosni i Hercegovini. Uzmite Karla Bilta, uzmite bilo koga iz te administracije, pa ćete vidjeti da se ti ljudi trude da što više koče, umjesto da puste da krene neki razvoj.


Problem je u etničkoj matrici


Miodrag Živanović: Mi ne možemo izaći iz tog začaranog kruga, iz tih naših života kao Srba, Hrvata i Bošnjaka. I zbog toga se može govoriti da je ova današnja situacija slična onoj iz 1995., čak možda i onoj iz 1991. godine.
Miodrag Živanović: Tačno je to - problem je u ljudima, ali i u etničkoj matrici koja je uspostavljena kao osnov našeg življenja. Mi ne možemo izaći iz tog začaranog kruga, iz tih naših života kao Srba, Hrvata i Bošnjaka. I zbog toga se može govoriti da je ova današnja situacija slična onoj iz 1995., čak možda i onoj iz 1991. godine. Nedavno sam razgovarao sa evropskim parlamentarcima koji su bili ovdje u posjeti. Pitali su da li je ovdje moguć novi rat.

Hidajet Repovac: Ne bih želio o tome ni da mislim. Mnogo ljudi u Bosni i Hercegovini bježi i od primisli na takvo nešto. Ali kolega Živanović je u pravu. Treba i to imati vidu s obzirom na sve ovo što se događa u Bosni i Hercegovini. Ja samo ne znam kojim sredstvima i kako bi se vodio taj rat. Sumnjam da bi on mogao biti u obliku u kakvom je do sada bio. Ali i ovaj politički, mirnodopski rat, koji se sada vodi u Bosni i Hercegovini, jako je grub i ima pogubne posljedice. Te posljedice će tek osjetiti generacije koje dolaze. Mislim da će njih nacionalizam tako teško ošamariti, tako će ih pogoditi da će im zagorčati čitav život. Toga se ja bojim.

Omer Karabeg: Da li u Dejtonskom sporazumu postoje bar neki elementi koji upućuju narode Bosne i Hercegovine na toleranciju i saradnju?

Miodrag Živanović: Sigurno je da takvih elemenata ima, ali ja bih htio da ukažem na ono što bismo mogli uraditi bez obzira na sva ograničenja koja nameće Dejtonski sporazum. Mogli bismo izgraditi jedinstveni ekonomski prostor. Mogli bismo iz ustava izbaciti elemente
Izbori će odgovoriti na pitanje - šta građani Bosne i Hercegovine hoće. Ako još jednom buda glasali za ove za koje su do sada glasali, onda im ništa bolje nije ni suđeno.
etničke diskrimancije, prije svega kad je riječ o izborima. Mogli bismo u ustav ubaciti samo jednu rečenicu, ali koja je izuzetno važna - da je Bosna i Hercegovina sekularna država. Time bismo spriječili, barem u formi pravne norme, da na jednoj teritoriji imamo pravoslavni Iran, na drugoj islamski Vatikan, a na trećoj nešto slično - ja ovo govorim metaforično.

Hidajet Repovac: Kolega Živanović je pomenuo izbore. Ja mislim da su ovogodišnji izbori, koji će se održati u oktobru, presudni, neću reći sudobonosni, ali jesu presudni za dalji razvoj Bosne i Hercegovine - i u političkom, i u ekonomskom, i u kulturnom smislu. Izbori će odgovoriti na pitanje - šta građani Bosne i Hercegovine hoće. Ako još jednom buda glasali za ove za koje su do sada glasali, onda im ništa bolje nije ni suđeno. A, ako konačno sruše ovaj establišment koji već toliko dugo vodi ovu zemlje, onda se otvara prostor da postepeno počne da se stvara građanski ambijent u Bosni i Hercegovini.

Omer Karabeg: Ali da li se na osnovu sadašnjeg dejtonskog ustava može izgraditi građanska država u Bosni i Hercegovini?

Miodrag Živanović: Mislim da ne može ukoliko se ne naprave neke od izmjena o kojima sam govorio. O čemu se zapravo radi? Ako se pažljivo pročitaju i protumače tekstovi ustava Bosne i Hercegovine i iz njega izvedenog izbornog zakona, a ja ne vjerujem da će se on mijenjati do ovih izbora, tamo ustvari piše da nacionalne partije moraju pobijediti. To zvuči nevjerovatno, ali je tako. I za razliku od kolege Repovca, ja sam već nekoliko godina pobornik predizbornih kampanja da se ljudi ubjeđuju da ne izlaze na izbore, jer svakim izlaskom na izbore mi dajemo legitimaciju postojećem stanju. A ako se uskoro ne promijeni taj iskrivljeni, deformisani temelj našeg političkog života, ja mislim, i o tome sam često do sada govorio, da je jedino rješenje pozvati ljude na revoluciju jer ovo se više ne može izdržati. Mi smo u jednom tunelu iz kojega se ne vidi izlaz. Možda je ovo što govorim previše grubo, previše radikalno, ali ne znam šta bih više rekao.

Hidajet Repovac: Ne znam šta je bolje, da li nikako ne izlaziti na izbore, s obzirom na to kakav nam je izborni zakon, ili ipak izaći, pa nešto promijeniti. Možda je ipak bolje izaći na izbore. Ja se nadam da bi neke popravke mogle donijeti dobro Bosni i Hercegovini. Možda bi međunarodni faktori u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama trebalo da razmisle o tome da li bi se van vojnih baza mogao organizovati razgovor o novom sporazumu o Bosni i Hercegovini. Ova sadašnja sitaucija je zaista neizdrživa i ja razumijem ovakav radikalan stav kolege Živanovića.


Strah od otvaranja pandorine kutije


Hidajet Repovac: Možda bi međunarodni faktori u Evropi i SAD trebalo da razmisle o tome da li bi se van vojnih baza mogao organizovati razgovor o novom sporazumu o BiH. Ova sadašnja sitaucija je zaista neizdrživa.
Omer Karabeg: Gospodine Živanoviću, mislite li da bi rješenje bilo u Dejtonu 2? Ta ideja je, doduše, jako dugo prisutna, ali, čini mi se, da ima malo šanse da se realizuje.

Miodrag Živanović:
Koliko poznajem stvari, u institucijama međunarodne zajednice niko nije spreman na takozvani Dejton 2. iz prostog razloga što postoje različiti politički interesi i domaćih i stranih faktora. Nacionalizam se sasvim lijepo instalirao u našoj zemlji, to je jedan veliki biznis. Ovi koji su već u tom biznisu neće da izađu iz njega i istovremeno ne daju drugima da uđu u taj biznis. A posebno ne vole one koji bi nešto da mijenjaju, pa da im biznis zvani nacionalizam propadne. Ja sam prije nekih osam ili devet godina predlagao tadašnjem Uredu visokog predstavnika, OSCE-u i drugim institucijama da se ne pravi Dejton 2 - već tada se vidjelo da ne postoji interes za tako nešto - već da se održe dvije konferencije o Bosni i Hercegovini. Jedna bi, po mom sudu, trebalo da bude konferencija domaćih političkih struktura, dakle naših domaćih političara, na kojoj bi se raspravljalo samo o tri, četiri ključna pitanja, a druga, međunarodna
Nacionalizam se sasvim lijepo instalirao u našoj zemlji, to je jedan veliki biznis. Ovi koji su već u tom biznisu neće da izađu iz njega i istovremeno ne daju drugima da uđu u taj biznis. A posebno ne vole one koji bi nešto da mijenjaju, pa da im biznis zvani nacionalizam propadne.
konferencija, trebalo bi da se održi nakon nje. Jer, ako bi se održala prije opet bi bile priče o tome kako nam neko nešto nameće
.
Omer Karabeg: Zašto su međunarodni faktori skeptični prema Dejtonu 2? Da li se plaše, kako je to neko rekao, ponovnog otvaranja Pandorine kutije?

Hidajet Repovac: Mislim da njih nije mnogo strah od svega ovoga što se dešava na Balkanu. Mi smo pogodni za potkusurivanje nekih interesa, mnogo dubljih i strateškijih nego što je ovaj naš mali bosanskohercegovački prostor. Ako oni budu htjeli da otvore Pandorinu kutiju, oni će je otvoriti. A ako im bude interes da se ovdje ništa ne mijenja, oni će čuvati ovu zemlju u onom obliku kako je napravljena u Dejtonu. To je taj farisejski, licemjerni odnos međunarodne zajednice, posebno Evropske unije, prema nama. Oni ne dopuštaju da demokratske snage nešto urade i zemlju prepuštaju onima za koje znaju da ne mogu napraviti pozitivne promjene. To je taj začarani krug. I zato sam rekao - evropski ćorsokak. Neću da kažem i američki, iako i on postoji na neki način, jer i Amerika samo malo popravlja i frizira, a pušta glavne tokove da idu kako idu.

Omer Karabeg: Recimo da se sazove Dejton 2 ili nekakva slična medjunarodna konferencija, šta bi jedan takav skup mogao da ponudi, kakvu konstrukciju Bosne i Hercegovine? Da li bi to bila zemlja sa entitetima ili sa regijama i koliko bi ih bilo.

Miodrag Živanović: Nisu sporne opštine, nije sporan državni nivo, problem je srednji nivo organizacije države, to jeste da li ćemo imati entete. Entitet je pojam iz logike Imanuela Kanta. Samo je Holbruku moglo pasti na pamet da ga ugradi u politički sistem jedne zemlje kakva je Bosna i Hercegovina. Ne vjerujem da bi Dejton 2 bio rješenje, ako bi samo bio remake onog prvog Dejtona. Mi nemamo vremena za čekanje.
Ako ne požurimo, ako nešto u ovoj zemlji ne promijenimo, bio to Dejton 2 ili neka druga međunarodna konferencija, svi ćemo postati samo statističke brojke koje označavaju pripadnost bilo konfesionalnoj, bilo etničkoj grupi.
Život teče svojim tokovima. Daću vam jedan primjer. Prije nepunih godinu dana bio sam jedan od incijatora i organizatora jedne rasprave sa studentima naših pet, šest univerziteta u Bosni i Hercegovini. Skup se održavao u Sarajevu. Na početku smo se, kao što je to uobičajeno na takvim susretima, predstavljali. Ja sam rekao: “Ja sam Miodrag Živanović zvani Žile, dolazim iz Banje Luke. Mladić, koji je sjedio pored mene rekao je “Ja sam Anto taj i taj, dolazim iz Mostara“. I tako redom, treći, četvrti, peti. Međutim, jedna djevojka, pazite sve su to bili mladi ljudi, možda ne stariji od 20 godina, predstavila se ovako: “Ja sam muslimanka“. Ja sam joj onda rekao: “Ja duboko respektujem, duboko poštujem vaš identitet, ali imate li vi ime“? Ona kaže: “Meni moje ime nije važno. Meni je važno da sam ja po vjeroispovijesti muslimanka“. Hoću reći da, ako ne požurimo, ako nešto u ovoj zemlji ne promijenimo, bio to Dejton 2 ili neka druga međunarodna konferencija, svi ćemo postati samo statističke brojke koje označavaju pripadnost bilo konfesionalnoj, bilo etničkoj grupi. I onda smo kao ljudi gotovi. Mi ćemo kao ljudi biti manjina, to smo već i danas. Dakle, moramo požuriti - jer svijest ode u sunovrat.

Hidajet Repovac: Mislim da se ovdje dešava jedna teška erozija vrijednosnog sistema i da smo potpuno obrnuli sistem vrijednosti. Sada su na vrhu neke trivijalne stvari, dok se prave vrijednosti nalaze na samom dnu. Sistem je tako uspostavljen da je sve manje prostora za komunikaciju. Evo, navešću vam primjer nas dvojice, kolege Živanovića i mene. Mi živimo 200 kilometara udaljeni jedan od drugog, a ponekad se čujemo samo preko ovog vašeg Mosta. Mi nemamo priliku da razgovaramo, da se susretnemo, da razmijenimo misli, pa da se ubjeđujemo šta treba uraditi.


Prije će se raspasti EU nego što će BiH u EU


Pregovori o američko-evropskom paketu ustavnih promjena za BiH koje su vodili Karl Bildt i James Steinberg u oktobru prošle godine u bazi Eufora kod Sarajeva nisu uspjeli
Omer Karabeg: Kad je donesen Dejtonski sporazum znam da se tada govorilo: “Dobro, sada je uspostavljen mir, zamrzli smo stanje onakvo kakvo jeste, ali život će za 5, 10, 15 godina naći načina da provrti rupe u zidovima koje je podigao rat, ljudi će početi da sarađuju, ponovo će se uspostaviti nekakvo zajedništvo, interesi će dovesti do toga“. To je bila nada i tvoraca Dejtonskog sporazuma. Međutim, to se nije desilo. Zašto život nije pronašao put da spoji ljude različitih nacija u Bosni i Hercegovini?

Miodrag Živanović
: Problem je u tome što su ljudske potrebe u ovim ekonomskim krizama, u godinama siromaštva, sve
Ako bi se gledalo realno stanje, ja mislim da će se prije raspasti EU nego što će BiH steći realne uslove da bude barem kandidat za članstvo. Međutim, u politici je sve moguće, pa je moguća i politička odluka da se i Bosna i Hercegovina primi u Evropsku uniju bez obzira što ne ispunjava sve uslove.
dene na minmum. Dominira logika koju su nametnuli voditelji menadžmenta zvanog nacionalizam, a koja glasi: “Važno je da je živa glava na ramenima i da u kući imamo brašna i karton ulja“. Donji prag je sveden na animalne potrebe. Zato nema ni bunta, zato nema ni reakcija najugroženijih dijelova stanovništva. Društveno tkivo je potpuno razoreno.

Hidajet Repovac: Ljudske potrebe su trenutno poražene logikom proizvodnje profita i one se nalaze na dnu. Ostale su maltene samo animalne potrebe, kako reče kolega Živanović. Podređivanju ljudskih potreba doprinio je i nacionalizam. On je bio ona presudna oštrica koja ih je sasijekla.

Omer Karabeg: Mislite li da bi Evropska unija, s obzirom da nije spremna da izvrši pritisak da se u Bosni i Hercegovini napravi funkcionalna država, mogla da u svoje članstvo primi ovakvu, nefukcionalnu, dejtonsku Bosnu u Hercegovinu?

Miodrag Živanović: Ako bi se gledalo realno stanje, ja mislim da će se prije raspasti Evropska unija nego što će Bosna i Hercegovina steći realne uslove da bude barem kandidat za članstvo. Međutim, u politici je sve moguće, pa je moguća i politička odluka da se i Bosna i Hercegovina primi u Evropsku uniju bez obzira što ne ispunjava sve uslove. Da li je to dobro za Uniju ili nije, teško je reći, ali i u jednom i u drugom slučaju mi smo još uvijek daleko od onoga što se zove Evropska unija i evropske integracije.

Hidajet Repovac: Kolega Živanović mi je oteo rečenicu, i ja sam htio to da kažem da se bojim se da će se Evropska unija prije raspasti nego što ćemo mi ispuniti sve neophodne uvjete za članstvo. Šalu na stranu, ali mislim da ima mnogo, mnogo toga da se uradi. Ali to bi trebalo da urade neki drugi ljudi, ne ovi koji sada vode zemlju. Uslov da se bilo šta uradi je da se dogode personalne promjene. Jer ako imate generator koji proizvodi pogrešnu energiju, onda zaista ne možete očekivati ništa pozitivno. Ali da ne budemo previše pesimisti, ja se ipak nadam da će ovi izbori ipak donijeti neku promjenu nabolje. Ja mislim da je jako značajno ono što se desilo na nedavnim predsjedničkim izborima u Hrvatskoj. Neće li to biti bar nekakav podsticaj za promjene i kod nas?

Pročitajte i ovo:

Dejton - kamen spoticanja svakodnevnom životu
San Martin: Nije vrijeme za 'Dejton 2'
Dejton: "nepotpun", "nepravedan"...
Tema: Četrnaest godina od Dejtonskog sporazuma
Nije problem u Dejtonu

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG