Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Za razliku od zapadnih partnera, sa Rusijom je lakše razgovarati o kosovskom pitanju. Ovo bi moglo proizaći kao zaključak iz objašnjenja koje je izneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon što je ruskom lideru Vladimiru Putinu u telefonskom razgovoru izneo viđenje poslednjih dešavanja na saveru Kosova. Prema Vučićevim rečima, Putin je kazao da pomno prati situaciju na Kosovu, da Srbija može računati na pomoć Moskve i da mu je Srbija najvažnija na Balkanu i u Evropi. Kako ocenjuju sagovornici RSE, Vučić je razgovorom sa Putinom poslao signal na dve adrese: domaćoj javnosti, ali i zapadnim prestonicama.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su ga jutros posle telefonskog razgovora sa prvim čovekm Rusije kritikovali zbog toga što je razgovarao s Vladimirom Putinom, a da je njegov odgovor da će razgovarati sa svima, kao i da će danas razgovarati sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom.

"Moj posao je da štitim Srbiju i ne zanima me odakle ko dolazi", kazao je Vučić. Tokom svog prisustva vojnoj vežbi na Pasuljanskim livadama kod Ćuprije, želeo je da kaže i sa kim je mnogo teško razgovarati:

„Znate, mnogo je teško kada razgovarate sa nekim ko je sponzor kosovske nezavisnosti. A sponzor kosovske nezavisnosti su pre svega Sjedinjene Američke Države, i one to ne kriju, one se time hvale i ponose, i, naravno, neke još evropske zemlje. Kada sa njima razgovarate, vidite da je Albancima gotovo sve dozvoljeno.“

Vučić je, kako je navedeno u ranije izdatom saopštenju Predsedništva Srbije, u jednosatnom telefonskom razgovoru informisao predsednika Rusije Vladimira Putina o poslednjim događajima na Kosovu, posebno o „brutalnom napadu“ na direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Marka Đurića, koga su albanske snage, dodao je, pretukle bez ikakve krivice.

Putin je, kako se dalje navodi, predsedniku Srbije preneo da može da računa na rusku pomoć u svakom obliku i da za Moskvu, kad je reč o Kosovu, važi samo Rezolucija 1244 UN, a da su svi drugi dokumenti ništavni.

Vučić otkrio da je razgovarao i sa predsednikom Belorusije Lukašenkom, koga je pozvao da poseti Srbiju
Vučić otkrio da je razgovarao i sa predsednikom Belorusije Lukašenkom, koga je pozvao da poseti Srbiju

U sredu uveče Vučić je za TV Prva kazao da je tokom razgovora sa Putinom osetio najviši nivo podrške, a otkrio je da je razgovarao i sa predsednikom Belorusije Lukašenkom, koga je pozvao da poseti Srbiju.

Sagovornici RSE ocenjuju da je Vučić razgovorom sa Putinom zapravo želeo da poentira pred domaćom javnosti, ali i da pokupi ucenjivačke poene prema Zapadu.

„Mislim da je to poruka i domaćoj javnosti i Zapadu; domaćoj javnosti da pokaže da, eto, mi imamo zaštitnika u Rusiji, a Zapadu da Srbija, ipak, može da računa i na alternativnu varijantu – na jačanje odnosa sa Rusijom ukoliko Evropska unija ne pokaže razumevanje za neke srpske stavove.“

Ovo za RSE kaže Aleksandar Popov, direktor novosadskog Centra za regionalizam i ocenjuje:

„Ja mislim da je to jedna pogrešna politika jer, evo, upravo ovi događaji na Kosovu pokazuju pogrešnost jedne takve politike. Dakle, nisu nimalo impresionirani bili na Zapadu što mi imamo jake odnose sa Rusijom, a, kao što vidimo Rusija nam ništa ne može ni pomoći, niti može da nas zaštiti u nekoj kriznoj situaciji poput one koji smo videli u Severnoj Mitrovici. Krajnje što može da uradi jeste da vetom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija spreči da Kosovo dobije stolicu u UN, a sve drugo za sada nam samo odmaže na putu ka Evropskoj uniji i na neki način dovodi u pitanje našu iskrenost u tome da smo čvrsto opredeljeni na evropskom putu. Treba reći i da nam Evropska unija toleriše što do sada nismo usaglasili svoju spoljnu politiku, a pitanje je i kad ćemo je harmonizovati sa evropskom, bar kada je reč o Rusiji“, kaže Popov.

EU toleriše što do sada nismo usaglasili svoju spoljnu politiku, a pitanje je i kad ćemo je harmonizovati sa evropskom, bar kada je reč o Rusiji: Popov
EU toleriše što do sada nismo usaglasili svoju spoljnu politiku, a pitanje je i kad ćemo je harmonizovati sa evropskom, bar kada je reč o Rusiji: Popov

Džejms Ker-Lindzi, profesor političkih nauka na londonskom Univerzitetu Sent Meri, za RSE ocenjuje da je srpski predsednik Aleksandar Vučić time što je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina želeo demonstrativno da poruči da Zapad nije jedina strana na koju mora da se oslanja kad se radi o Kosovu:

„On je hteo da stavi akcenat na taj razgovor kako bi poručio da još uvek ima podršku Rusije, glavnog saveznika kad je reč o Kosovu, pa je u skladu s tim, taj razgovor obavljen i informacija o tome saopštena u visoko demonstrativnom maniru. U Srbiji se uopšte nije krilo da je predsednik Vučić razgovarao sa ruskim predsednikom Putinom. Iako pitanje Kosova još nije razrešeno, a incidenti koje smo videli ne doprinose rešenju, u regionu neki smatraju da možda i doprinose jer kad izbije ovakva kriza, onda to u fokus privlači pažnju Evropske unije. A još i kad Vučić pozove Putina, računa verovatno s tim da će to iziritirati Zapad, pa da će onda zbog opasnosti ruske intervencije u regionu i oslanjanja Srbije na Rusiju shvatiti da treba da usmeri mnogo više pažnje na rešavanje krize. U čitavoj ovoj priči još uvek je nepoznanica ono što se tek očekuje, a to je nacionalna strategija o Kosovu koju Vučić treba da otkrije javnosti“, ocenjuje Ker-Lindzi.

Ako je Vučić odlukom da uvuče Rusiju u kosovsku priču i krizu na severu kalkulisao da će izvući taktičku prednost, s obzirom na frustracije Evropske unije zbog širenja ruskog uticaja u regionu, onda to ne pogađa cilj jer ne podiže stepen evropskog poverenja u Srbiju, argumentuje Aleksandar Popov:

„To onda govori da je Srbija nelojalan saveznik Evrope u celoj toj priči. Dakle, i dalje ona gleda i na levu i na desnu stranu, tako da Evropa nije sigurna na koju stranu će to na kraju da se okrene. Prema tome, to ne utvrđuje kredibilitet Srbije, nego, naprotiv, dovodi u pitanje taj kredibilitet“, upozorava Popov.

On ističe i to da deo odgovornosti što je do zaoštravanja odnosa između Beograda i Prištine došlo snosi i Evropska unija, pa i Sjedinjene Američke Države, koje imaju daleko jači uticaj na Kosovo nego Evropa:

„Gledalo se kroz prste Kosovu iako nije formiralo Zajednicu opština sa srpskom većinom čitavih pet godina. Čak je i liberalizacija viznog režima za Kosovo uslovljena usvajanjem demarkacije sa Crnom Gorom, a nije stavljeno kao uslov svih uslova nešto što je potpisano u Briselu, a to je Zajednica srpskih opština. Međutim, Rusija malo može da pomogne u celoj toj priči, više bi značilo da imamo dobre odnose sa Amerikom, da nas Evropa tretira kao pouzdanog partnera i da ona vrši pritisak na Kosovo da uradi to što treba da uradi. Međutim, mi igramo na rusku kartu, a Rusija će tu samo deklarativno nešto da odradi, ali ona ne može da izvrši pritisak na Kosovo da realizuje ono što je potpisalo“, ukazuje Aleksandar Popov.

Predsednik Srbije će u petak razgovarati sa nemačkim ambasadorom u Beogradu Akselom Ditmanom, a još je poručio da će se razgovori sa Prištinom nastaviti sigurno, da još nema odgovor na pitanje u kakvoj formi, ali da su razgovori, kako je naveo, „s njihovim političkim sponzorima i mentorima“ važniji.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG