Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Most: Postaje li Srbija policijska država?


Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Nebojša Stefanović

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovaralo se o tome kolika je moć policije i obaveštajne službe u Srbiji. Sagovornici su bili dva advokata iz Beograda - Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja, i Božo Prelević, koji je nakon 5. oktobra bio ministar policije u prelaznoj Vladi Srbije.

Bilo je reči o tome ko kontroliše policiju i Bezbednosno-informativnu agenciju i od koga one dobijaju naloge, kako je kao najgori kriminalac uhapšen čovek koji je progovorio o malverzacijama u Krušiku u koje je po njegovim tvrdnjama umešan i otac ministra policije, da li je to poruka svim uzbunjivačima šta ih čeka ako se usude da otkriju afere visokih funkcionera, da li se po gradovima u Srbiji postavljaju kamere za nadzor, ne samo da bi se lakše otkrivali kriminalci, nego i da bi se špijunirali građani, zašto snimak teške saobraćajne nesreće, u koju je bio umešan visoki funkcioner Srpske napredne stranke, ne može da dobije tužilaštvo, a može predsednik države, da li režimski tabloidi dobijaju podatke o kritičarima režima od policije i obaveštajne službe, da li je komunalna policija partijska vojska Srpske napredne stranke, kao i o tome da li bi sadašnje rukovodstvo Srbije, ukoliko bude ozbiljno ugroženo, pribeglo nasilju da bi sačuvalo vlast.

Omer Karabeg: Kolika je moć policije i obaveštajne službe, to jest Bezbednosno-informativne agencije, u Srbiji?

Rodoljub Šabić: Bez sumnje velika. Ona je ne samo velika nego se koristi na način koji nije predviđen ustavom i zakonima Srbije. U svakom slučaju ta moć je ogromna.

Božo Prelević: S obzirom na količinu kriminala u kome se Srbija davi, mislim da je moć policije nedovoljna u profesionalnom i stručnom smislu. S druge strane, ta moć je velika onda kada političari zloupotrebljavaju policiju.

Rodoljub Šabić: Ne mislim da je nekoliko desetina hiljada policajaca nedovoljno da se suprotstavi kriminalu. Njihov učinak zavisi od onih koji njima upravljaju.

Omer Karabeg: Ko kontroliše policiju i obaveštajnu službu?

Rodoljub Šabić: Kako trenutno stvari stoje - gotovo niko. Naravno, postoje mehanizmi kontrole koji tobože funkcionišu, gde se ritualno vrši nekakva kontrola. U parlamentu postoje odbori koji razmatraju izveštaje bezbednosnih službi i Ministarstva unutrašnjih poslova, ali to je samo formalno. Jer, na čelu bezbednosnih struktura nalaze se visoki funkcioneri vladajuće stranke, a njihov rad trebalo bi da kontrolišu partijski funkcioneri nižeg ranga te iste stranke koji sede u parlamentarnim odborima. Naravno da će svaki izveštaj dobiti pozitivnu ocenu u tim odborima. To nije nikakva kontrola, to nije ni gluma, nego šmira.

'Babić nije kriv'

Božo Prelević: Sadašnje stanje u policiji i bezbednosnim službama je po meri vladajuće stranke. Deo policije radi svoj posao veoma profesionalno, dok drugi deo kontroliše politika. Zbog toga nekih istraga nema, druge se protežu do u nedogled, a tužilac ponekad ne može da dobije podatke od policije. Dosta je karakterističan slučaj smrti Stanike Gligorijević koja je poginula u saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi u Doljevcu. U tom udesu učestvovalo je vozilo direktora Koridora Srbije, funkcionera Srpske napredne stranke (Zorana Babića, prim. red.). Tužilac je u 30 navrata od policije tražio snimke i nije ih dobio, a policija je te snimke preko preduzeća Putevi Srbije dostavila predsedniku političke stranke. On javno izjavljuje da je gledao snimke i da direktor Koridora Srbije nije kriv. Nešto slično će se ponoviti u u slučaju paljenja kuće i pokušaja ubistva novinara Milana Jovanovića iz Grocke.


Omer Karabeg: Kad ste rekli da su snimci dostavljeni predsedniku političke stranke, mislili ste na predsednika vladajuće stranke gospodina Vučića (Aleksandar Vučić, predsednik SNS-a i Republike Srbije)?

Božo Prelević: Da. On je javno rekao - gledao sam snimak, Babić nije kriv. Uveren sam da tako nešto ne bi izjavio nijedan predsednik države u Evropi.

Omer Karabeg: Čini se da je u aferi Krušik ministar policije najjasnije pokazao koliku ima moć. Policija je uhapsila čoveka koji je tvrdio da je otac ministra policije umešan u malverzacije u Krušiku. Ranije se vlast trudila da zataška slične afere visokih funkcionera, a sada se prešlo na hapšenje.


Rodoljub Šabić: Taj čovek je objektivno uzbunjivač, bez obzira na to što se sada otvaraju nekakve pravne dileme - da li on taj status formalno može da opravda. Čovek je ukazao na nešto što je video kao ozbiljan problem, u čemu je video štetu za društvo i preduzeće u kome radi. On je to javno rekao. I onda kreće akcija hapšenja kao da je u pitanju narkobos velikog formata. To je izvedeno na način koji je potpuno neprimeren konkretnom slučaju. To je čovek koji nikada nije osuđivan, nikada nije imao problema sa zakonom. On bi verovatno na prvi poziv došao u policiju ili sud. Sticajem okolnosti bio sam u kontaktu sa našim kolegom Vladimirom Gajićem koji je branilac okrivljenog Aleksandra Obradovića. Kolega Gajić kaže da u spisima bukvalno nema ničega što bi opravdalo ne samo pritvor, nego i pokretanje postupka. Dakle, sud vodi postupak na reč policije i određuje pritvor.

Evidentna je ambicija policije da na različite načine, korišćenjem modernih tehnologija, pojačava nadzor: Rodoljub Šabić
Evidentna je ambicija policije da na različite načine, korišćenjem modernih tehnologija, pojačava nadzor: Rodoljub Šabić

Poruka uzbunjivačima

Omer Karabeg: Može li se reći da je hapšenje Aleksandra Obradovića, koji je javno progovorio o malverzacijama u Krušiku, u koje je, po njegovim tvrdnjama, umešan otac ministra policije Nebojše Stefanovića, poruka svim onima koji se usude da ukažu na afere visokih funkcionera. A ta poruka je jasna - bićete uhapšeni.

Božo Prelević: Mislim da je upravo to poruka. Slična poruka se upućuje i medijima - istina se mora zatamniti.

Omer Karabeg: Pojačava li policaja nadzor nad građanima? Vidimo da se postavljaju kamere u velikim gradovima. Objašnjenje je da se to radi da bi se povećala bezbednost građana i lakše uhvatili kriminalci, a da li je to način da se špijuniraju i građani?

Rodoljub Šabić: Evidentna je ambicija policije da na različite načine, korišćenjem modernih tehnologija, pojačava nadzor. Ne tako davno ministar unutrašnjih poslova pojavio se na televiziji da najavi instaliranje velikog broja kamera za video nadzor. Ne bilo kakvih kamera. To su kamere poslednje generacije koje uz odgovarajuću softversku podršku postaju takozvane pametne kamere. One omogućavaju automatsku identifikaciju svake osobe čiju fotografiju policija ima u svojoj bazi podataka. A policija nam svima izdaje dokumenta i ima naše fotografije.

Govorim hipotetički - ali to nije nije nerealno - taj video nadzor bi se mogao koristiti i za praćenje demonstranata i pripadnika opozicije, što nije dozvoljeno. Dobro sam zapamtio rečenicu koju je izgovorio ministar unutrašnjih poslova u pomenutom televizijskom obraćanju: “Pokrićemo svaku ulicu, svaki prolaz, svaki ulaz”. Bilo bi normalno da se jednom tako krupnom koraku pristupilo posle ozbiljne, stručne i javne rasprave i nakon pribavljanja mišljenja poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Ništa od toga nije urađeno. Reč je, dakle, o ozbiljnim ambicijama da se širi nadzor nad građanima.

Koga i zašto snimaju Huawei kamere u Beogradu?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:20 0:00

Božo Prelević: Danas se uvodi pojam elektronska policijska država. Kada imate ovakve kompjuterske i softverske mogućnosti za praćenje, doušnici vam više neće biti potrebni. Možete da izrežirate što god hoćete - i da ucenjujete ljude. Policija stiče ogromnu nekontrolisanu moć i jasno je ko bi tu moć mogao da koristi. Međutim, čini mi se da se u Srbiji postavlja jedno drugo pitanje. Šta raditi kad većina građana ne prepoznaje nezavisne institucije, slobodne medije i vladavinu prava kao opšte dobro? Šta raditi ako većina ljudi voli vođu? Kad jednom broju ljudi kažete da Srbija postaje policijska država, oni će da tapšu jer misle da će ih policijska država štititi od kriminala. Mi nemamo parlament, jer to što se događa u zgradi bivšeg parlamenta nije parlament. Poslanici ne rade ono što je njihova dužnost. Parlament služi za omalovažavanje, diskriminisanje i diskvalifikaciju ljudi, to je mesto gde se kleveću uvaženi profesori, uvažene sudije, upravo oni koji se zalažu za nezavisnost institucija. Srbija danas ima iste probleme, samo na drugačiji način, kakve je imala krajem devedesetih sve do 5. oktobra. Razlika je u tome što je Zapad protiv onog vođe, a današnjeg podržava.

Partijska vojska

Omer Karabeg: U većim gradovina u Srbiji uvedena je takozvana komunalna policija koja bi prema zvaničnim informacijama trebalo da pomaže građanima i da se brine o redu. Neki, međutim smatraju da je to partijska vojska Srpske napredne stranke.

Rodoljub Šabić: Naravno da postoji strah da je formiranje jedne takve strukture u stvari stvaranje partijske pretorijanske garde. Da država snažno jača bezbednosne strukture potvrđuje i rebalans budžeta. U tom rebalansu dodatna sredstva za sektor bezbednosti su druga stavka po veličini, odmah iza ulaganja u autoputeve. Za bezbednost se izdvaja 20 posto rebalansa. To je 10 milijardi ili stotinak miliona evra. Ukupna izdvajanja za taj sektor približila su se jednom procentu društvenog proizvoda. U okruženju i u zemljama Centralne i Istočne Evrope za bezbednost se u proseku izdvaja 0,3 procenta društvenog proizvoda. Kod nas je to tri puta više. Pa i Fiskalni savet, koji je organ vlasti, saopštio je da je nakon značajnog povećanja sredstava za bezbednost u poslednje dve godine ove godine očekivao smanjenje.

Sadašnje stanje u policiji i bezbednosnim službama je po meri vladajuće stranke: Božo Prelević
Sadašnje stanje u policiji i bezbednosnim službama je po meri vladajuće stranke: Božo Prelević

Božo Prelević: Komunalnu policiju u Beogradu uvela je Demokratska stranka za vreme Dragana Đilasa. Ja sam bio jako protiv toga jer niko nije umeo da mi objasni šta to može komunalna policija što ne može obična policija. Nikad mi nije bilo jasno zašto je neophodno da pored postojeće imate još jednu policiju, osim ako nećete da je zloupotrebljavate i da primate ljude mimo konkursa. Đilasovu ideju oberučke je prihvatila Srpska napredna stranka i višestruko povećala broj komunalnih policajaca. Njihovo ponašanje vrlo često prevazilizi njihove nadležnosti, oni ponekad koriste i neprimerenu silu. Komunalni policajci, kao i čelnici te policije, biraju se i primaju prema kriterijumima vladajuće stanke i oni su joj, naravno, verni. To se vidi i iz njihovih odgovora kada ih novinari nešto pitaju. Oni uvek štite Srpsku naprednu stranku. Komunalna policija nije potez u dobrom pravcu. Verovatno će neko ko dođe na vlast posle naprednjaka većinu tih ljudi otpustiti i zaposliti svoje. To je nešto čime se Srbija nije usrećila.


Rodoljub Šabić: Poslednjim izmenama zakona predviđena je mogućnost da komunalna policija radi i u civilu. Ja sam se tim povodom našalio i upitao - da li je sledeća faza da imamo oklopne jedinice komunalne policije. Zašto bi oni radili u civilu? To je potpuno neprimereno. Ni policajci ne rade bez uniforme. A što se tiče regrutovanja - to je realnost, bez sumnje opasna. Izmenama zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji svojevremeno je omogućeno da se u tu službu primaju ljudi bez konkursa - po ovlašćenju direktora. A za direktora je doveden član rukovodstva vladajuće stranke, iako u zakonu izričito stoji da pripadnik BIA ne sme biti član političke stranke. Prema tome, ne treba imati iluzije. Realna je opasnost da se bezbednosne strukture pretvaraju u partijsku pretorijansku gardu.

Topli zec

Omer Karabeg: Da li su tabloidi deo represivnog aparata? Da li oni dobijaju podatke od Bezbednosno-informativne agencije i policije?

Rodoljub Šabić: Naravno. Ja sam u nekoliko navrata bio na meti tabloida, a jednom sam bio izložen brutalnoj kampanji. Kampanja je dobila takve razmere da su novinarska udruženja tražila i od predsednika države i od tužioca da reaguju. Na jednom sajtu u komentarima je bila otvorena maltene anketa o tome da li mi treba pucati u glavu ili ne. Pa se i glasalo. A o čemu se radilo.


Neko je poželeo da kompromituje dvojicu fudbalera švajcarske reperezentacije koji su Albanci, a rođeni su u Srbiji, pa su se uoči utakmice na naslovnoj strani tabloida pojavili njihovi lični dokumenti - dva dokumenta izdata od matične uprave koje po zakonima Srbije može da dobije samo osoba čiji su to dokumenti. Izdaju se samo na lični zahtev. Tokom istrage koju sam sproveo kao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti utvrdilo se da je MUP pribavio te podatke od matičara i da su oni završili u tabloidu. Posredstvom, zamislite, Kancelarije za Kosovo. Naravno, nakon toga sam proglašen za "šiptarskog poverenika". U tom slučaju su bila prekršena bar četiri zakona i počinjeno jedno krivično delo. Podneo sam krivičnu prijavu, ali, kao što sam i očekivao, MUP nije preduzeo ništa.

Profit

Omer Karabeg: Bilo je sumnji da su snimci nadzornih kamera u Beogradu završavali u režimskim tabloidima kada je trebalo diskreditovati nekog kritičara režima.

Božo Prelević: Apsolutno. Ali da vam kažem. Nisu neophodne slike kamera. Trenutno imate čerečenje Dane Popović, sjajne profesorke Ekonomskog fakulteta. Ona je kritičar svih vlasti. Ona kritikuje mere ekonomske politike objašnjavajući gde će one dovesti. Ja još nisam pročitao njenu prognozu koja se na kraju nije ispostavila kao tačna. Čini mi se da bi jako mnogo zemalja bilo srećno da ima tako ozbiljnog ekonomskog eksperta. Kod nas se ona razvlači po tabloidima. Ukoliko bude trebalo, oni će im dostaviti i nekakav snimak. Ovo je zemlja gde ministar zdravlja ima nadimak doktor Smrt. A i neki urednici medija takođe zaslužuju taj nadimak. To, naravno, govorim simbolično, u prenosnom smislu. Inače, kad god je ovde neko stradao - kamere nisu radile. Nikada nije bilo snimaka. Policija pokupi snimke i onda odlučuju da li da naprave duplikate, pa da ucenjuju ili da nekome to daju.


Sve to odslikava stanje u kome se Srbija nalazi. Niste skoro mogli da pročitate da je Evropska komisija za neku zemlju napisala da se radi o kleptokratskom sistemu. Ovde nije prevashodni cilj hapšenje Aleksandra Obradovića. Ovde je u stvari cilj da se zaštiti profit. I sve što se ovde radi u poslednjih sedam godina u funkciji je uvećavanja profita. To je jedini cilj. A kada je cilj novac, onda nema prepreka - svim sredstvima će se gaziti sve što ugrožava ovu vlast.

Omer Karabeg: Vlast se sada oseća dosta sigurno. Mislite li da će, ako bude ozbiljno ugožena, početi da pribegava nasilju?

Rodoljub Šabić: Nisam baš uveren da se osećaju tako sigurnim. Svako ko zine, prođe kroz toplog zeca. Nekada je dovoljno da posumnjaju da niste dovoljno lojalni, pa da krene akcija protiv vas. To je zaista poprimilo neshvatljive razmere. Ali, znate, neke reakcije pokazuju da se baš i ne osećaju tako sigurnim. Složili smo se da spektakularna akcija, u kojoj je uhapšen uzbunjivač u Krušiku, govori o tome da su hteli da pošalju poruku. Jer, čini se da su počeli da se pojavljuju i neki drugi uzbunjvači. Ili krivična prijava za pokušaj ubistva protiv lidera opozicije koju je podneo naš već fabulozni zamenik gradonačelnika Beograda.


Mene je ta prijava nasmejala, jer je to komično za svakog ko poseduje elemetarno pravno znanje. Kad već pominjem zamenika gradonačelnika, šef države je saopštio da policija traga za licima koja su spalila njegovu knjigu. Zar policija nema preča posla? I da li policija to sme da radi? Sa pravnog stanovišta to je krivično delo spaljivanja tuđe stvari. Dakle, samo pod pretpostavkom da je gospodinu Vesiću neko ukrao knjigu, pa je zapalio - to bi bilo krivično delo. Ali čak i onda to bi se po zakonima ove zemlje moglo goniti samo po privatnoj tužbi. Šta tu traži policija ili ne daj bože BIA? Jer, nije saopšteno koje su sve strukture tu angažovane. Pravo da vam kažem, to baš ne govori o njihovoj komociji i sigurnosti. Da se razumemo. Oni čvrsto drže sve poluge vlasti tako da nemaju objektivnih razloga za strah, ali nisam baš siguran da je subjektivni osećaj takav. Jer, stvari se menjaju. Ovo je evropska zemlja i ona će jednom morati da počne da funkcioniše u skladu sa ustavom i zakonima, a ne u skladu sa nečijom voljom ili ćefom.

Dodvoravanje velikom vođi

Božo Prelević: Mislim da je grupacija koja je sada na vlasti - u kojoj su i levi i desni, i četnici i partizani, i homoseksualci i protivnici homoseksualaca - neviđen konglomerat koji nema jasnu ideologiju. Oni su i za Kinu, i za Rusiju, i za Evropsku uniju, i za Ameriku. Ali, kao što sam rekao, oni su u suštini samo za profit. Njima može svašta pasti na pamet. Onima kojima je samo profit na pameti - ljudi su račnovodstvena stavka. Samo se postavlja pitanje - koliko košta uklanjanje ovog ili onog. Ko god im se bude usprotivio, bojim se da će ga snaći ovo što se dešava Dani Popović ili pre toga Saši Jankoviću i Rodoljubu Šabiću, povremeno i meni i mnogim drugima. Ali sve su to dečije igre u odnosu na ono šta njima može pasti na pamet.


Podsetio bih da su u Miloševićevo vreme vrlo često nekakvi mali aparatčici, čuvajući svoje zabrane, hteli da se dodvore velikom vođi tako što će ukloniti ovog ili onog. Ili napraviti ovu ili onu svinjariju i otići da dobiju bombonu. Bojim se onih koji će pod firmom čuvanja velikog vođe čuvati svoje monople, svoje interese i svoje profite. Pogledajte kako se vlast ponaša. Ako štrajkuju oni koji ne plaćaju porez, kao što je slučaj sa taksistima, dobiće još i subvencije. Samo ako ih ima dovoljno. Ako se navijači pobune, klubovi će dobiti pare. Vlast će to da plaća iz džepa onih što se ne bune. A to se dopada barem četvrtini građana Srbije. Oni tapšu za sendvič. To je ono gde se mi danas, nažalost, nalazimo.

Omer Karabeg: U zaključku, postaje li Srbija policijska država?

Rodoljub Šabić: Moj odgovor je - da. Neko pokušava na svaki način da štiti svoje interese, pored ostalog i izgradnjom poslušnog aparata sile.

Božo Prelević: Ne bih mogao sa sigurnošću da kažem da li Srbija postaje policijska država, jer mislim da su građani Srbije zamorčići jednog većeg zla koje se uglavnom valja putem medija. Ispiranjem mozga oni su dovedeni u situaciju da su sami izabrali sopstveno zlo i sopstvenog dželata.

  • 16x9 Image

    Omer Karabeg

    Novinar RSE od osnivanja Balkanskog servisa. Marta 1994. pokrenuo emisiju "Most" s namerom da uspostavlja ratom pokidane veze između ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Dobitnik je nagrade "Jug Grizelj" Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS) i nagrade "Erhard Busek" Medijske organizacije Jugoistočne Evrope (SEEMO).

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG