Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kome služi tajna policija Srbije?


BIA je nastala 2002. godine transformacijom Resora državne bezbednosti u nezavisnu vladinu agenciju

Osam meseci nakon što ga je Vlada Srbije prosledila Skupštini, predlog izmena i dopuna Zakona o Bezbednosno informativnoj agenciji (BIA) na dnevnom je redu redovnog parlamentarnog zasedanja započetog u utorak, 24. aprila.

Uz taj, pred poslanicima je i set vojnih, ukupno trinaest zakonskih predloga.

Od kada ga je Vlada 29. avgusta 2017. godine uputila Parlamentu stručna javnost i opozicioni poslanici oštro su kritikovali predložene izmene Zakona o BIA. Pre svega, smatraju da izmene otvaraju prostor za dodatnu politizaciju Bezbednosno-informativne agencije. Predstavnici vlasti, na drugoj strani, takve tvrdnje izičito odbacuju.

“Ja znam šta je njihova glavna primedba. To su, navodno, velika ovlašćenja direktora što nema veze s mozgom jer u svakoj službi u svetu direktor odlučuje ko će, na kraju krajeva biti primljen”, kaže poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović koji je u Skupštini i ovlašćeni predlagač zakonskih izmena.

“Uzmite bilo koju organizaciju ovde u Srbiji: javno preduzeće - direktor je uvek taj koji, na kraju krajeva odlučuje ko može da bude primljen”, navodi Đukanović i uverava da se predlogom izmena samo jača služba.

Izmene Zakona o Bezbednosno informativnoj agenciji previđaju da sistematizacija radnih mesta bude u rukama direktora BIA, uz prethodnu saglasnost Vlade. Na toj funkciji u ovom trenutku je Bratislav Gašić, inače istaknuti funkcioner SNS, partije čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Istaknuti član SNS i direktor BIA: Bratislav Gašić
Istaknuti član SNS i direktor BIA: Bratislav Gašić

“Direktor će tako ubuduće imati velika diskreciona ovlašćenja kada je u pitanju upravljanje ljudskim resursima”, kaže u izjavi za RSE izvršni direktor nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović. Ali, za njega, postoji drugi, veći, problem.

“Mi, zapravo nemamo nikakve kriterijume ni uslove, bliže određene zakonom, ko može biti postavljen za direktora BIA. Tako da mi već danas imamo političku figuru koja se nalazi na čelu BIA, što u kombinaciji sa ovim faktorima, može dovesti do politizacije rada BIA”, objašnjava Petrović.

U predloženom zakonu nije dobro ni to što predviđa da za službenike BIA neće biti obavezan konkurs pri zapošljavanju, ocenjuje za RSE Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

"Svaka situacija kada konkursa nema stvara sumnje da će zapošljavanje da se vrši po nekim kriterijumima koji nisu opravdani. Mi imamo situaciju da depolitizacija nije izvršena ni tamo gde su, da tako kažemo i mnogo manje osetljive pozicije i gde ti razlozi svakako ne postoje a onda naravno da je još teže očekivati da će taj proces da se sprovede tamo gde je osetljivost veća”, rekao nam je Nenadić.

“Koncentracija moći u rukama jednog čoveka”, tako izmene zakona za RSE tumači advokat Rajko Danilović.

“A to znači i vrhovne vlasti u izboru saradnika, u načinu rada tih službi. To je, da tako kažem, i udaljavanje od građanske i parlamentarne kontrole rada tih službi”, tvrdi Danilović.

Izmenama Zakona previđeno je i da podaci koje donosi direktor budu tajni i da se sa njima postupa u skladu sa zakonom o tajnosti podataka. Upravo na rešenja o načinu određivanja tajnosti podataka, prigovore je dao i poverenik Rodoljub Šabić.

Ipak, Vladimir Đukanović na ove kritike odgovara pitanjem:

“Znate li vi neku službu u svetu gde vam je svaki dokument tako dostupan. Odete, na primer, u američku CIA ili britansku MI6 i kažete: ‘Dajte mi malo neki dokument da pogledam!’ Gde to ima? Nemojmo da pravimo od naše službe cirkus. Ona radi i pod nekim stepenom tajnosti.”

Predlog izmena Zakona o BIA u skupštinsku proceduru ušao je po hitnom postupku, bez javne rasprave, da bi se o njemu raspravljalo tek devet meseci kasnije, na redovnoj sednici Parlamenta.

Iz Transparentnosti podsećaju da je i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju konstatovala da se hitnost postupka neopravdano koristi i dodaju da je Zakon o BIA najbolji dokaz za to. Pitanje je utoliko osetljivije jer je reforma BIA od visokog značaja sa srpski društvni i institucionalni sistem, pošto se radi o službi čije delovanje u devedesetim godinama nikada nije od strane same države potpuno rasvetljeno. Tako da javnost u Srbiji i izvan nje nema odgovore na pitanje u kojoj meri se tajna policija distancirala, i koliko će zakonske izmene u tome pomoći, od vremena kada je vezivana za dela poput stvaranja paravojnih formacija, pa sve do političkih ubistava.

Bezbednosno-informativna agencija je nastala 2002. godine transformacijom Resora državne bezbednosti u nezavisnu vladinu agenciju. Autonoman status koji BIA ima obezbeđuje joj to da bude posebna organizacija neposredno podređena Vladi Srbije.

  • 16x9 Image

    Svetlana Božić Krainčanić

    U novinarstvu je od 1992. godine. Bila je dopisnik informativno-političke redakcije Radio-televizije Vojvodine iz Beograda. Na RSE je na poziciji novinarke u video-digital timu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG