Premijer Kosova Ramuš Haradinaj i dalje čeka na američku vizu i još je neizvesno njegovo učešće na Molitvenom doručku u Vašingtonu početkom februara.
Tokom novembra i decembra prošle godine poslate su pozivnice za učešće na Nacionalnom molitvenom doručku u Sjedinjenim Državama, međutim Haradinaj još čeka odgovor za vizu, rečeno je za Radio Slobodna Evropa iz njegovog ureda za informisanje. Haradinajev zamenik Dalibor Jevtić takođe je dobio poziv i, kako nam je potvrđeno, on će prisustvovati događaju.
Haradinaj je prethodno otkazao posetu Ajovi, gde je 11. januara trebalo da prisustvuje događaju u organizaciji komandanta nacionalne garde Timothyja E. Orra zbog toga što mu nije izdata američka viza. Umesto Haradinaja u Ajovu je otišao njegov zamenik Behdžet Pacoli.
Mnogi mediji na Kosovu povezali su odugovlačenje izdavanja vize premijeru Kosova s inicijativom o ukidanju Specijalnog suda za ratne zločine, čemu se međunarodna zajednica, predvođena Sjedinjenim Državama, oštro protivi.
Krajem decembra, 43 poslanika su pokrenula inicijativu i predsedništvu Skupštine Kosova predala Nacrt zakona o ukidanju Specijalnog suda za ratne zločine, smatrajući monoetničkim ovaj sud koji treba da istraži navode o zločinima Albanaca nad nealbanskim stanovništvom od 1998. do 2000. godine. Haradinaj je tada izjavio da će poštovati odluku poslanika.
U međuvremenu, Skupština je inicijativu prosledila Vladi Kosova na mišljenje, koja ima mesec dana za odgovor. Inicijativa o ukidanju suda može ponovo da se nađe pred poslanicima Skupštine kroz dva meseca.
Nedavno je američki ambasador u Prištini Greg Delavi izjavio da će se poslanici Skupštine Kosova koji su podržali inicijativu o gašenju Specijalnog suda za ratne zločine, i političari koji su je predvodili, i pored toga što to poriču, suočiti sa oštrim posledicama ukoliko takva inicijativa uspe.
Politički klip pod noge Specijalnom sudu na Kosovu
Poziv na Molitveni doručak dobili su i predsednik Kosova Hašim Tači i predsednik Skupštine Kadri Veselji, a obojica, kako je za RSE potvrđeno iz Veseljijevog kabineta, već imaju američku vizu.
Pored njih, na Molitveni doručak pozvani su i poslanica Bljerta Kodra Deljiu iz Demokratske partije Kosova, Armend Zemaj iz Demokratskog saveza Kosova, te Slobodan Petrović iz Samostalne liberalne stranke. Kodra Deljiu inače je bila jedna od potpisnica inicijative za ukidanje Specijalnog suda, ali, kako je izjavila za RSE, ona je potvrdila učešće na Molitvenom doručku i već ima američku vizu.
Nacionalni molitveni doručak tradicija je stara više od šest decenija po kojoj se svake godine, prvog četvrtka u februaru, u zajedničkoj molitvi okupljaju predsednik SAD, članovi Kongresa, američki političari i vojni lideri, kao i ugledni gosti iz stotinjak zemlja sveta.
Tradicija organizovanja Nacionalnog molitvenog doručka počela je u vreme predsednika Dvajta Ajzenhauera 1952. Tadašnji senator Frenk Karlson iz Kanzasa je spontano pozvao Ajzenhauera u Senat na zajedničku molitvu za uspeh njegove vlade.
Prvobitna ideja da se političari, i iz vlasti i iz opozicije, zajedno mole za mir i uspeh SAD prerasla je u organizovanje međunarodnog molitvenog doručka na koji se pored domaćih pozivaju i svetski lideri i političari da se zajednički mole za mir u svetu.
Nacionalni molitveni doručak je manifestacija koja traje nekoliko dana, okuplja oko 3.500 gostiju i sastoji se od niza sastanaka, ručkova i večera, ali je centralni događaj doručak u četvrtak na kome su govornici predsednik SAD i jedan gost čiji se identitet ne otkriva do poslednjeg časa.
Facebook Forum