To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio Aljban Đonbaljaj (Alban Gjonbalaj), predsednik kosovskog Udruženja osoba koje žive sa HIV-om a koji je i sam inficiran tim virusom.
"Nije problematično to što smo do sada odlagali testiranje. Oni bi bili izloženi većem riziku ako dođu na kliniku, gde već imamo inficirane korona virusom", kaže Mehmeti.
"Niko nije imao problema", tvrdi Mehmeti.
Proces testiranja na HIV virus vrši se u laboratoriji koja funkcioniše u okviru Nacionalnog instituta za javno zdravlje Kosova preko Infektivne klinike.
Mikrobiolog sa ovog instituta Dževat Jakupi (Xhevat Jakupi) navodi da je ta laboratorija sve vreme bila spremna da izvrši analizu uzoraka ali da Infektivna klinika nije poslala nijedan jer je preopterećena.
"Nisu uspeli da prikupe uzorke od ljudi koji žive sa HIV-om. Institut je spreman, laboratorija je na raspolaganju i imamo materijal", rekao je Jakupi.
"Bilo je lečenja ali se javila briga da bismo mogli da ostanemo bez terapije. Na sreću, izvršeno je snabdevanje i nije bilo nedostatka lekova. Trenutno nemamo jednu vrstu leka ali verujem da ćemo ih uskoro dobiti", kaže Gjonbaljaj.
"Nadamo se da će se poboljšati sutacija u vezi pandemije jer je zbog nje naš problem bio u senci", dodaje on.
HIV virus i dalje predstavlja globalni zdravstveni problem koji je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), do sada odneo skoro 33 miliona života i sa kojim živi 38 miliona ljudi. Zahvaljujući efikasnoj terapiji i lečenju, HIV infekcija je postala hronična bolest koja može da se kontroliše. Ovaj virus napada imunološki sistem pa su ljudi podložniji mnogim infekcijama i nekim vrstama karcinoma.
Na Kosovu trenutno živi 40 osoba kojima je dijagnostifikovan ovaj virus, a prvi slučaj je zabeležen 1986. godine.
HIV ne treba zanemariti zbog pandemije
Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti i SZO su 26. novembra zatražili dodatno testiranje na HIV, jer se mnogim ljudima prekasno dijagnostifikuje prisustvo ovog virusa koji izaziva AIDS. To se, prema navodima ovih organizacija, najčešće dešava u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji. Takođe, prema Evropskom centru za kontrolu i prevenciju bolesti, kasna dijagnoza prisustva HIV-a doprinosi kontinuiranom prenošenju tog virusa dok inficirane osobe ne dobijaju adekvatan tretman.
Direktorka Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti Andrea Ammon je napomenula da zemlje ne bi smele da ignorišu pitanja poput HIV / AIDS-a zbog pandemije COVID-19.
"Rana dijagnoza HIV-a je prioritet", rekla je ona.
Na Kosovu slučajevi pozitivni na HIV i korona virus
Inače, dve osobe koje su pozitivne na HIV na Kosovu inficirane su i korona virusom. To su podaci infektologa koji navode da je jedna osoba bila hospitalizovana na Infektivnoj klinici Univerzitetskog kliničko bolničkog centra, dok se druga osoba lečila kod kuće po preporuci lekara.
Jedan od njih je Berat (pravi identitet poznat redakciji) koji je u maju bio pozitivan na korona virus.
Ispričao je kako je bilo teško izboriti se sa COVID-19, iako je već inficiran HIV-om.
"Kada sam saznao da sam inficiran korona virusom, setio sam se straha koji sam imao kada sam saznao da sam zaražen HIV-om. Usledio je strah da ne zarazim članove porodice, jer sam sve vreme bio kod kuće", rekao je on.
"Naravno da je na početku bilo naporno, bolovi po celom telu, gubitak ukusa i mirisa, što je neprijatno. Jedem a ne uživam u hrani i to je doprinelo mršavljenju. Ali nije bilo posledica iako živim sa virusom HIV", dodaje.
Izvršna direktorka UNAIDS-a Vinnie Bianiina je povodom Svetskog dana borbe protiv AIDS-a pozvala na jačanje zajednica, dodajući da svet ne može napraviti grešku dok se bori protiv COVID-19, ostavljajući po strani borbu protiv HIV-a. Ukazala je da milioni ljudi u zemljama u razvoju umiru dok čekaju na lečenje na HIV.
Ona je dodala da preko 12 miliona ljudi pozitivnih na HIV čeka lečenje zbog čega UNAIDS snažno zagovara vakcinu protiv korona virusa za sve.
