Da bi podržale zahtev Kosova za članstvo u Savetu Evrope, zapadne zemlje su pred zvaničnu Prištinu postavile uslov: preduzimanje konkretnih koraka ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom.
To su za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdili i iz ambasade Nemačke na Kosovu.
"Podnošenje nacrta statuta (Zajednice) Ustavnom sudu na razmatranje bio bi takav (konkretan) korak", navedeno je u odgovoru.
Međutim, Vlada Kosova na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti) je ovakav uslov odbila 8. maja uz obrazloženje da on nema nikakve veze sa prijemom u Savetu Evrope, već da je pitanje Zajednice vezano za dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), je u online razgovoru sa novinarima 8. maja rekao da postoji zabrinutost da Kosovo neće imati glasove za prijem u Savetu Evrope.
Podsetio je da je nekoliko zemalja članica zatražilo od Kosova da uspostavi Zajednicu, te da su to zahtevi koje međunarodna zajednica traži u kontinuitetu.
Bodo Veber (Weber), viši saradnik nevladinog Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, smatra da se pitanje članstva Kosova u Savetu Evrope sada uopšte neće naći na agendi sastanka Komiteta ministara spoljnih poslova 16. i 17. maja, kada se očekuje da bude donešena konačna odluka.
"Time će se sprečiti negativno glasanje, odnosno neuspešno glasanje", kaže Veber za RSE.
Da bi Kosovo postalo članica ove najveće organizacije za ljudska prava u Evropi, prijem treba da podrži najmanje dve trećine od 46 zemalja članica.
Šta je Zajednica opština sa srpskom većinom?
Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom je dogovoreno još 2013. u okviru dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa koji se vodi uz posredovanje Evropske unije.
Potom su 2015. dogovoreni i principi, za koje je Ustavni sud Kosova iste godine utvrdio da nisu u potpunosti usklađeni sa zakonima Kosova, te da se tako nešto može uraditi statutom ili podzakonskim aktom Vlade.
Zbog toga je Kosovo odbijalo da formira Zajednicu uz obrazloženje da može biti štetna po unutrašnje funkcionisanje zemlje.
Međutim, zapadne zemlje insistiraju da se ova Zajednica – koja bi pripadnicima srpske zajednice na Kosovu trebala da pruži određeni nivo samomenadžiranja – formira. Tako su oktobra 2023. zapadne diplomate predale nacrt statuta za formiranje Zajednice Kosovu i Srbiji.
Dve strane su najpre ovaj statut prihvatile u načelu, ali je premijer Aljbin Kurti u intervjuu za Radio Slobodna Evropa 19. marta rekao da ga ipak ne prihvata.
Premijer Aljbin Kurti je na sednici Vlade 8. maja rekao da njegova Vlada neće poslati statut Zajednice Ustavnom sudu na razmatranje jer je on deo dijaloga koji se sa Srbijom vodi u Briselu a ne Strazburu.
Svoju odluku je obrazložio i time da je Srbija odbila da potpiše sporazum o putu ka normalizaciji odnosa, koji su dve strane prihvatile 2023. Iz Evropske unije, koja posreduje dijalogom, je ranije rečeno da je taj sporazum pravno obavezujući i za Prištinu i za Beograd, iako on nije potpisan.
Kurti je prethodno 6. maja, nakon sastanka sa ambasadorima zemalja Kvinte, saopštio kako proces normalizacije odnosa sa Srbijom ne treba mešati sa pitanjem članstva Kosova u Savetu Evrope.
Prema njegovoj oceni, Kosovo je ispunilo sve uslove za članstvo u Savetu Evrope a da je postavljanje novih u suprotnosti sa glasanjem od 16. aprila.
Poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojili su 16. aprila dvotrećinskom većinom izveštaj grčke poslanice Dore Bakoyannis, kojim se Komitetu ministara Saveta Evrope preporučuje da prihvati aplikaciju Kosova za članstvo u toj organizaciji.
RSE se oko novog uslova zapadnih zemalja za članstvo Kosova u Savetu Evrope obratilo Predsedništvu Kosova i Ministarstvu spoljnih poslova, ali odgovor nije stigao.
Kosovo 'palo' na neformalnim uslovima
Bodo Veber u izjavi za RSE kaže da je Kosovo "palo" na neformalnim uslovima zapadnih zemalja oko članstva u Savetu Evrope, te dodaje su se mogli očekivati ovakvi politički zahtevi prema zvaničnoj Prištini.
Ipak, napominje i da su zapadne zemlje ove neformalne zahteve dosta kasno iznele.
"Imamo kombinaciju nekog samozavaravanja Prištine i kasnu signalzaciju od strane najvažnijih predstavnica Evropske unije", kaže Veber.
Prema njegovoj oceni, novonastala situacija može da šteti političkom dijalogu između Kosova i Srbije, te ukazuje da prošlogodišnji sporazum o putu ka normalizaciji odnosa uopšte nije relaksirao situaciju između strana.
Odgovornost je, dodaje on, na zapadnim zemljama.
"Bilo je potpuno blokade, zaoštravanja odnosa Beogarda i Prištine, Prištine i kosovskih Srba, kao i Prištine i Zapada", navodi Veber.
Kosovo je zahtev za članstvo u Savetu Evrope podnelo maja 2022. godine.
Komitet za politička pitanja i demokratiju je 27. marta odobrio izveštaj Dore Bakojanis, izvestiteljke Paralmentarlne skupštine Saveta Evrope za Kosovo.
Pozitivnom izveštaju je prethodila odluka Vlade Kosova da pravoslavnom manastiru Visoki Dečani vrati 24 hektara zemlje i šume na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova iz 2018.godine, koju je godinama odbijala da sprovede.
Kad je reč o Zajednici opština sa srpskom većinom, u izveštaju Dore Bakojanis se navodi da je to unutrašnje pitanje Kosova.
Srbija je, s druge strane, formirala radnu grupu za koordinaciju aktivnosti državnih organa u vezi sa "problemom prijema" Kosova u Savetu Evrope.
Novoizabrani premijer Srbije, Miloš Vučević, je rekao i da će učiniti sve da spreči prijem Kosova u Savetu Evrope iako su joj, kako je rekao, šanse male.
Savet Evrope je osnovan 1949. godine. Štiti slobodu izražavanja i medija, jednakost i manjine u zemljama članicama.
Jedna od direktnih koristi građana Kosova od eventualnog članstva u Savetu Evrope bila bi pristup Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Facebook Forum