Osnovni sud u Prištini u četvrtak je proglasio Nasera Keljmendija krivim za neovlašteno posedovanje narkotika u cilju njegove distribucije i osudio ga na šest godina zatvora, dok je po ostalih osam tačaka optužnice oslobođen, uključujući ubistvo Ramiza Delalića.
Period proveden u pritvoru od 2013. do 2017. biće uračunat u kaznu, presuda je prvostepena i na nju obe strane imaju pravo žalbe u roku od 15 dana, a tužilac je već najavio žalbu.
Keljmendi je odmah odveden u pritvor zbog mogućnosti bekstva i zbog toga što je zatvorska kazna veća od pet godina, kako nalaže zakon.
Obrazlažući presudu, sutkinja Ana Adamska Gallant kazala je da, što se ubistva Delalića tiče, sud nije pronašao kredibilne dokaze.
"Radi se o dalekosežnim razlikama i razlikama tokom svedočenja", dodala je ona.
Ono što je bilo najteže u ovom predmetu, dodala je, jeste da je sud trebao da odluči o kriminalnim radnjama koje su navodno počinjene na teritoriji van Kosova. To znači da je većina dokaza u ovom predmetu bila locirana van Kosova, a da su ih prikupile bh. vlasti.
Kako je dodala, u više slučajeva se moglo čuti kako "celo Sarajevo zna, celo Kosovo zna, ceo Balkan zna, ali sud ne može da bazira svoje nalaze na tračeve i glasine sa interneta".
"Moramo reći da nismo sasvim sigurni da su bosanske vlasti podnele sve dokaze koji su relevantni u predmetu. U mnogim prilikama, tužilac, odbrana, i sam sud, bili smo iznenađeni dokazima koji su se iznenada pojavljivali i koji su nam odjednom uručile bosanske vlasti", navela je Adamska Gallant.
Ona je dodala da je ovaj predmet zahtevao širu saradnju sa drugim zemljama u regiji naročito sa sudom BiH sa kojem je održano više od 40 ročišta.
Navela je i kako su svedoci često i menjali iskaze, većina je imala različite motive za svedočenje, kao što su osveta za smrt rođaka, za gubitak posla, dok je manji broj svedočio radi zadovoljenja pravde.
Dodala je da se jedino moglo potvrditi da su zaštićeni svedoci K1 i K2 dali iste ili slične iskaze za transport 25 kilograma heroina do Austrije 2003, za šta je Keljmendi osuđen. Jedan od dokaza, svesku sa beleškama svedoka K1, sud je odbio kao kredibilan dokaz zbog sumnjivih okolnosti kada je predata.
Prema njenim rečima, tužilac je, u ovom slučaju je to bio specijalni međunarodni tužilac EULEX-a Andrew Hughes, imao za obavezu da predstavi ubedljive dokaze.
Međutim, navela je sutkinja, svedoci koji su svedočili o trgovini narkotika ili nisu bili konzistentni ili nisu znali ništa o Keljmendiju ili njegovoj uključenosti u trgovinu narkoticima, kao što je bio slučaj sa svedokom K3.
Sutkinja je rekla i da je slučaj bio dug, da je saslušano oko 80 svedoka u više od 130 ročišta.
Takođe je konstatovala da je optuženi bio jedan jedan od "najposlušnijih optuženika koji je ovaj sud ikada imao", koji se uvek odazivao ročištima, od kako se branio sa slobode od juna 2017.
Presuda je izrečena nakon trogodišnjeg suđenja. Optužnicu protiv Keljmendija podiglo je Specijalno tužilaštvo Kosova u julu 2014. nakon što je u maju 2013. uhapšen na Kosovu na osnovu Interpolove poternice.
U optužnici je bilo navedeno da je naredbu za sprovođenje istrage protiv Keljmendija izdalo Tužilaštvo Bosne i Hercegovine septembra 2012. zbog osnovane sumnje da je bio uključen u organizovanu međunarodnu trgovinu drogom i u organizaciju ubistva Ramiza Delalića. Istovremeno, bh. sud je izdao nalog za pritvor ali je zaključeno da je Keljmendi pobegao. Potom je za Keljmendijem izdata i međunarodna poternica.
Kosovska policija uhapsila je Keljmendija maja 2013. ali zbog nepostojanja sporazuma o ekstradiciji između Kosova i Bosne i Hercegovine, pušten je na slobodu. Istog dana Specijalno tužilaštvo Kosova pokreće istragu protiv Keljmendija i po izlasku iz pritvora hapsi ga EULEX, Misija EU za vladavinu prava na Kosovu.
Od tada ostaje u pritvoru, suđenje počinje 2015, a od juna 2017. branio se sa slobode. Na početku suđenja Keljmendi se izjasnio da se ne oseća krivim i dodao da je ceo proces montiran u BiH.
U prvoj tački optužnice o organizovanom kriminalu bilo je navedeno da je Keljmendi u udruženom poduhvatu sa Fahrudinom Radončićem, Ekremom Lekićem, Muhamedom Gašijem, Milovanom Jeremićem, Ljubišom Buhom zvanim Čume, Milanom Ostojićem zvanim Sandokan, Naserom Orićem, Senadom Šahinpašićem, Nebojšom Vukomanovićem, Strahinjom Rašeta i drugima, organizovao, osnovao, nadzirao i upravljao direktno strukturom organizovane kriminalne grupe ili aktivno učestvovao u ovoj grupi, znajući da će njegovo učešće doprineti izvršenju teškog krivičnog dela teško ubistvo nad vođom suparničke kriminalne grupe Ramizom Delalićem.
Druga tačka koja se odnosi na ubistvo navodila je da je Keljmendi, putem organizovane kriminalne grupe, organizovao ubistvo Delalića i da je naredio i unajmio Strahinju Rašetu i Nebojšu Vukomanovića iz Srbije za to ubistvo. Dodaje se da je ubistvo Delalića, izvedeno juna 2007, bilo osvea za ubistvo Selvera Lekića.
U trećoj tački optužnice o organizovanom kriminalu bili je navedeno da je Keljmendi u udruženom poduhvatu sa K1, K2, K3 te Ljiridonom Keljmendijem, Harisom Mehanovićem, Seadom Akeljićem, Zeljkom Božićem, Hakijom Krlićem, Ilijom Kastratijem, Asmirom Kalačom i drguima, organizovao, osnovao, nadgledao i upravljao organizovanom kriminalnom grupom koja je trgovala narkoticima.
Kako se dodaje, kroz dobro koordinirane rute, velike pošiljke ekstazi tableta su iz Holandije transportovane za BiH i Kosovo, gde su prepakirane i transportovane dalje za Istanbul, a gde je ekstazi zamenjen za heroin i druge droge. Droga iz Istanbula se potom transportovala nazad u BiH i Kosovo, te potom isporučivala i prodavala širom Evrope.
I ostalih šest tačaka optužnice ticale su se trgovine drogom između BiH, Kosova, Turske i ostatka Evrope.
Na listi svedoka tužioca bilo je pet zaštićenih svedoka i više od 50 drugih, među kojima i oni koji se pominju optužnici, kao što je bh. političar Fahrudin Radončić, predsednik Saveza za bolju budućnost (SBB).
Tokom njegovog trodnevnog svedočenja u Prištini 2016, Radončić je izjavio da je za ubistvo Ramiza Delalića odgovorna "bošnjačka državna mafija, da on ne bi otkrio desetak političkih ubistava", te je porekao bilo kakvu vezu sa njegovim ubistvom i izjave svedoka da je platio 100.000 evra za ubistvo Delalića. On je kazao i da Keljmendija "nikada nije smatrao mafijašem i ubicom". Kako je tada rekao, radi se o "lažima svedoka koji verovatno imaju imunitete zbog krivičnih dela koja su radili, i političkim motivima da se ja uklonim iz političkog života BiH".
Radončić je takođe tada negirao sva pitanja u vezi iskaza ključne svedokinje u slučaju ubistva Šejle Jugo Turković, na unakrsnom ispitivanju odbrane Nasera Keljmendija. Kako je Keljmendijev advokat Besnik Beriša tada rekao, Jugo Turković je izjavila "Radončić i Keljmendi bili su toliko bliski da su čak mogli i ubistvo da planiraju zajedno", za šta je Radončić rekao da nije istina, te je i negirao da je pokušao da preusmeri istragu za ubistvo Delalića, na njenog supruga, Zijada.
Naser Keljmendi (1957) rođen je u Peći na Kosovu, a poseduje kosovsko i državljanstvo Bosne i Hercegovine.
Bivši američki predsednik Barak Obama je 2012. uvrstio Keljmendija na crnu listu.
Facebook Forum