Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Fridom Haus: Bojkot opozicije odraz sistemskih problema u Srbiji


Nazadovanje demokratije u Srbiji dešava se već nekoliko godina: Željka Čaki

Opozicioni bojkot uvek je prilično kontoverzna tema, ali je to uglavnom odraz sistemskih problema, izjavila je Željka Čaki (Zselyke Csaky), direktor istraživanja Fridom Hausa za Evropu i Evroaziju u razgovoru za Radio Slobodna Evropa.

„Bojkot opozicije najčešće je odraz sistemskih problema u vezi sa izbornim uslovima, odnosno rezultat je manjka mogućnosti za opoziciju da kroz izbore dođe na vlast. To pokazuje da postoji problem jer su fer izbori ključni uslov za demokratsko funkcionisanje. Sa druge strane, protesti u Srbiji pokazuju da su mnogi ljudi nezadovoljni stanjem u društvu i da su voljni da to izraze. Činjenica da se ti protesti održavaju već nedeljama govori da ljudi žele promene“, rekla je Željka Čaki.

Deo opozicije u Srbiji u protekle dve nedelje bojkotuje rad parlamenata na različitim nivoima vlasti zbog, kako su naveli, kršenja demokratskih procedura, kako su odlučile partije iz bloka Savez za Srbiju. Na taj način odgovaraju i na poziv građanskih protesta "Jedan od pet miliona", koji se u prethodna tri meseca održavaju u gradovima širom Srbije.

Željka Čaki je u razgovoru za RSE komentarisala reakcije zvaničnika u Beogradu na poslednji izveštaj Fridom Hausa (Freedom House) u kom je Srbija svrstana u „delimično slobodne zemlje“ i objasnila zbog čega ju je ta međunarodna organizacija posle više od deset godina ocenila nižim rejtingom.

RSE: Pomenuli ste izborne uslove u Srbiji, šta vidite kao problem?

Čaki: Izveštaj Fridom Hausa posebno se odnosi na prošlogodišnje lokalne izbore u Srbiji, na izbore u Beogradu i za gradonačelnika u glavnom gradu. Kao problem vidimo neobjektivno izveštavanje medija kao i zloupotrebu javnih resursa od strane vladajuće partije u cilju pritiska na glasače. To su izveštaji lokalnih i međunarodnih posmatrača izbora.

Takođe smo videli zabrinutost zbog slučajeva kupovine glasova i druge neregularnosti. Bilo je izveštaja o paralelnim glasačkim spiskovima i većem broju glasačkih listića u glasačkim kutijama, kao i zbunjivanju glasača registrovanjem političkih partija u poslednjem trenutku koje imaju slična imena kao opozicione stranke. Tako da su to najveći problemi lokalnih izbora u Srbiji koje smo uočili u prošloj godini, a koji su održani u još gorim uslovima nego prethodni.

RSE: Kako ocenjujete stanje slobode medija u Srbiji i odnos vlasti prema novinarima?

Čaki: Sloboda medija je oblast u kojoj vidimo nazadovanje u svim zemljama regiona, ali je takođe to i globalni problem. To se događa delom zahvaljujući krizi biznis modela novinarstva, kao i zbog političke polarizacije i pritiska političara na novinare. Kada je o Srbiji reč, veoma smo zabrinuti zbog verbalnog i fizičkog nasilja nad novinarima. Poslednji primer je slučaj novinara Milana Jovanovića, čija kuća je zapaljena molotovljevim koktelom.

Atmosfera u kojoj ljudi na vlasti ili važni političari prete novinarima, zovu ih izdajnicima i optužuju da rade za strane sile proizvodi autocenzuru i ometa rad slobodnih i nezavisnih medija. Naš izveštaj uočava i manjak pluralizma i probleme koji se tiču vlasništva u medijima, delom i zbog toga što nije završen proces njihove privatizacije. Tu je i problem korišćenja administrativnih poreskih vlasti u cilju pritiska kako bi se sprečio rad pojedinih medija.

​RSE: Šta preporučujete da vlasti u Srbiji urade kako bi rešile problem učestalih napada na novinare?

Čaki: To je takođe pitanje i u drugim zemljama na Balkanu. Odgovornost je veoma važan korak u rešavanju tog problema. Istrage moraju biti nezavisne od bilo kakvog političkog uticaja. Pravosudni sistem treba da uradi propisan i dovoljno dobar posao. Počinioci moraju biti privedeni pravdi. Nasilje nad novinarima često nije kažnjeno, neka suđenja predugo traju ili se počiniocima izriču preblage kazne u odnosu na težinu zločina. Prva stvar koju vlada može da uradi je da procesi u slučajevima napada na novinare budu nezavisni koliko god je to moguće i da počinioci budu kažnjeni.

Aktuelni predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić ima dosta vlasti u svojim rukama: Čaki
Aktuelni predsednik (Srbije Aleksandar) Vučić ima dosta vlasti u svojim rukama: Čaki

RSE: U izveštaju Fridom Hausa navodite da predsednik Srbije Aleksandar Vučić na toj funkciji prekoračuje ustavna ovlašćenja. Na čemu zasnivate te tvrdnje?

Čaki: U izveštaju se navodi da je predsednička uloga u Srbiji više tradicionalno ceremonijalne prirode, za razliku od premijerske. Aktuelni predsednik Vučić ima dosta vlasti u svojim rukama. Ta vrsta personalizacije i centralizacije moći je pogubna za demokratiju jer umanjuje odgovornost i transparentnost. Na primer, tokom 2017. godine Vučić je tokom kampanje za predsednika Srbije ostao na funkciji premijera do kraja izbornog procesa. To je nešto što je zamaglilo jasnu liniju između njegove oficijelne i izborne aktivnosti.

Drugi problem koji smo videli u praksi su prevremeni izbori, ili pretnje prevremenim izborima kao politička praksa. To je problematično jer bi izbori trebalo da se dešavaju regularno i ne bi trebalo da se od strane zvaničnika koriste kako bi ojačali njihovu poziciju na vlasti. Sve su to primeri kako raste centralizacija vlasti.

RSE: Kako komentarišete izjave najviših zvaničnika Srbije da se ne slažu sa izveštajem Fridom Hausa ocenjujući da je Srbija slobodna i demokratska zemlja?

Čaki: Sve što mogu da kažem je da mi naše izveštaje pripremamo vrlo temeljno i trudimo se da naše procene budu sto je moguće tačnije. Dakle, trudimo se da eliminišemo bilo kakvu političku pristrasnost kroz proces anonimnih procena izveštaja, koji rade i intelektualaci u našoj organizaciji. Naši izveštaji urađeni su detaljnom metodologijom i na osnovu striktnih pravila. Vrsni stručnjaci koji kroz anoniman proces proveravaju činjenice, a izveštaji na kraju prolaze kontrolu našeg akademskog tela.

Mnogi se možda ne slažu sa našim procenama. Kao, između ostalog, što se dešava sa svakim izveštajem koji pokušava da proceni vladavinu demokratije i lične slobode, što je u startu mukotrpan posao. Preporučujem svima da odu na naš web sajt i pogledaju ceo proces, metodologiju, šta i kako merimo. I na kraju, naravno da ljudi imaju pravo da se ne slažu sa našim procenama.

RSE: Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, povodom izveštaja Fridom Hausa rekla je da ne oseća da živi u delimično slobodnoj zemlji, već da misli da živi u slobodnijoj zemlji nego pre nekoliko godina?

Čaki: Radije ne bih da komentarišem tu ocenu, jer smatram da nije posao Fridom Hausa da to radi. Jedino što povodom toga mogu da kažem je da su naše procene tačne koliko god je to moguće. I naravno, ljudi sa tim mogu da se ne slažu.

RSE: Koji su generalni razlozi za pad Srbije na listi Fridom Hausa, na šta ste se usredsredili u toj analizi?

Čaki: Izveštaj koji je objavljen prošle nedelje, koji se zove „Sloboda u svetu“, globalno meri slobode i primarno je fokusiran na politička prava i građanske slobode. Nije toliko usredsređen na istitucije, već na građanske slobode na terenu. U tom izveštaju status Srbije je smanjen na „delimično slobodna zemlja“, nakon što je više od decenije bila svrstana u „slobodne zemlje“. Razlozi za to uključuju probleme u sprovođenju lokalnih izbora prošle godine.

Tu su i druga pitanja, kao što su rastuća situacija zarobljene države, odnosno zarobljenosti institucija od strane klijentelističkih mreža bliskih vladajućim strankama, kao i centralizacija vlasti u rukama predsednika. Ovo nazadovanje demokratije u Srbiji dešava se već nekoliko godina i takođe uključuje pogoršanje uslova za rad slobodnih medija, kao i pritiske na civilno društvo i one koji kritikuju vladu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG