Srbija je prvi put iz kategorije slobodnih pala u grupu delimično slobodnih zemalja, objavljuje u redovnom izveštaju o stanju sloboda u svetu tokom prošle godine Fridom haus (Freedom House), organizacija za praćenje stanja demokratije, slobodna i ljudskih prava sa sedištem u Sjedinjenim Državama.
"Ja mogu da kažem da se ne slažem sa tim izveštajem", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dragan Šormaz, poslanik vladajuće partije predsednika države Aleksandra Vučića, Srpske napredne stranke (SNS).
Šormaz je i član skupštinskih odbora za evropske integracije i spoljne poslove, kao i zajedničkog odbora sa Evropskim parlamentom (POSP – Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje, zajedničko telo koje čine poslanici Skupštine Srbije i poslanici Evropskog parlamenta, formirano u novembru 2013. godine), uz to još i šef delegacije Srbije u NATO i šef Poslaničke grupe prijateljstva Srbije sa SAD.
Fridom haus 195 zemalja sveta deli na slobodne, delimično slobodne i neslobodne, a Srbija je, kako se navodi u izveštaju ove organizacije za 2018, pala u društvo delimično slobodnih država zbog pogoršanja sprovođenja izbora, kontinuiranih pokušaja vlasti i njoj bliskih medija da potkopavaju i napadaju nezavisne medije i novinare, zbog legalnog uznemiravanja poslenika javne reči, prljavih kampanja, kao i zbog faktičke akumulacije izvršnih ovlašćenja predsednika Vučića koja je u sukobu sa njegovim ustavnim prerogativima.
Poslanik SNS-a Dragan Šormaz obrazlaže zašto odbacuje nalaze ovog istraživanja:
"Prvo, šta znači to 'akumulacija ovlašćenja predsednika Republike'? Predsednik Aleksandar Vučić nema više ingerencija nego što mu pripada i ne krši Ustav Srbije ni u jednom obliku. On ne donosi nikakve odluke koje nisu u njegovoj nadležnosti. Znate šta, to što predsednik Republike komentariše neke društvene pojave, događaje ili situacije, pa šta je tu čudno? Sad je to kršenje ne znam čega. Pa, on ne može da odlučuje u ime vlade, u ime ministarstava, ne može da radi njihove poslove, ali može da komentariše", izričit je Šormaz.
Na drugoj strani, Borisav Stefanović, čelnik Levice Srbije, jedne od članica opozicionog Saveza za Srbiju (SzS), kome su prilikom dolaska na tribinu tog saveza u Kruševcu, u centralnoj Srbiji, krajem novembra prošle godine razbili glavu, što je bio i okidač za početak protesta "Stop krvavim košuljama", koji već tri meseca obeležavaju Srbiju, smatra da ovaj pad Srbije u području demokratije, slobode i ljudskih prava uopšte nije neočekivan:
"Koliko god mi je zaista žao što je Srbija dočekala to da padne iz kategorije slobodnih država u kategoriju poluslobodnih država po izveštaju Fridom hausa, moram da kažem da je to, nažalost, očekivana posledica ponašanja i rada jednog autoritarnog režima, koji svoje kriminalne aktivnosti štiti nasiljem, uništavanjem institucija i potpunom medijskom kontrolom. Dakle, mislim da je i taj izveštaj potpuno u skladu sa onim što narod traži na ulicama, što je sada još jedna zima našeg nezadovoljstva i potrebe da najzad Srbija dođe na nultu tačku potpuno uređenog, normalnog društva u kojem se različitosti poštuju, u kojem rad nije jeftin, u kojem je svaki pojedinac zaštićen, a pravo na stav i mišljenje može da se iskaže u javnom prostoru. To sve danas nemamo", ocenjuje Stefanović.
Dragan Šormaz, poslanik ’naprednjaka’, radikalno je drugačijeg stava. Komentarišući izveštaj Fridom hausa o prošlogodišnjim performansama Srbije u polju demokratije, sloboda i ljudskih prava, on nema nikakvu dilemu:
"Što kažu Englezi, ’everithing is in the eye of the beholder’, što znači ’sve je u oku posmatrača’, dakle, sve zavisi od toga šta vi kao neko ko pravi izveštaj o Srbiji želite da predstavite i napišete. Ne želim ja sad da govorim nešto protiv Fridom hausa, ali čudan mi je taj njihov izveštaj. Šta znači - napadi na novinare? Pa, juče (31. januar) je u Valjevu napadnut, šutnut je u stomak, novinar koji je pokušao da izveštava sa opozicionog skupa. Oni koji su ga napali bili su protiv što je došao izveštač iz Radio Valjeva da izveštava sa tog skupa. Pa, ko ste vi da birate ko će da izveštava sa kog skupa?! A to je bio ovaj skup Saveza za promene", navodi Šormaz.
Valjevska policija je 1. februara uhapsila M. G. i B. P. zbog postojanja osnova sumnje da su na protestu Udruženja boraca rata od 1990. godine, fizički napali novinara Radio Valjeva 2 i portala Kolubarski.info, Marka Aćimovića. Incident se dogodio u tom gradu 90 kilometara zapadno od Beograda.
Borisav Stefanović za atmosferu i stvarnost nasilja u Srbiji prstom upire u aktuelnu republičku vlast.
"Mi imamo jednu autokratiju i jedan poludiktatorski režim u evropskom odelu. Fridom haus se, očigledno, nije dao zavarati pričom o rastu bruto društvenog proizvoda koji ne postoji, medijskim slobodama koje ne postoje i neviđeno dobrom životu u Srbiji koji ne postoji. Žao mi je što je naša država to dočekala, ali znam da ćemo mi svi zajedno, i opozicione stranke i građani na ulicama, učiniti sve da ovaj izveštaj što kraće bude aktuelan", kaže za RSE Stefanović.
Ono što povodom izveštaja Fridom hausa za prošlu godinu najviše brine Izabelu Kisić, izvršnu direktorku Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, jeste loša tendencija:
"Srbija je, naime, imala stalno pogoršanje rejtinga negde od 2010-2011. godine, da bismo onda imali stagnaciju do 2014. A od te godine stalno ide pad rejtinga, odnosno, sužavanje političkih i građanskih prava. Zabrinjavajuće je to što nas, očigledno, od neslobodne zemlje deli praktično jedan korak. A to potpuno urušavanje institucija koje se dešava krajem prošle i početkom ove godine, kao što je, recimo, uništavanje poslednje nezavisne institucije, poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, ili pak lokalni izbori u Lučanima, gde su i birači i posmatrači bili izloženi pretnjama i zastrašivanjima i gde je zabeležen veliki broj neregularnosti, a tu je i spaljivanje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanovića – sve su to trendovi koji ukazuju da će se situacija u pogledu političkih i građanskih sloboda i dalje pogoršavati", kaže Kisić za RSE.
Organizacija Fridom haus već 49 godina sprovodi godišnja globalna istraživanja demokratije i sloboda u svetu. Rezultati tih merenja sabiraju se u takozvanom kompozitnom indeksu, koji se bazira na bodovanju stanja u područjima demokratske vladavine, izbornog procesa, civilnog društva, nezavisnosti medija, lokalne demokratske vladavine, pravosuđa i korupcije.
Facebook Forum