Dostupni linkovi

Otvoreni pozivi na linč novinara


Arno Gujon prilikom gostovanja na N1

Atmosfera političkog pritiska na medije i pretnje upućene novinarima pojedinih medija u Srbiji nikako ne jenjava. Novinarske organizacije i mediji ocenjuju da ti pritisci liče na one iz Miloševićevih devedesetih godina. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije odgovorilo je Radiju Slobodna Evropa da će identifikovati i privesti pravdi lica koja su uputila poslednje pretnje.

Brutalne pretnje, čak otvoreni pozivi na linč, etablirali su se gotovo kao normalni politički milje u Srbiji.

Povodom pretnji novinarki televizije N1 Mariji Antić posle intervjua sa francuskim humanitarcem Arnoom Gujonom, direktor programa TV N1 Jugoslav Ćosić najpre za RSE kaže:

„Mi ćemo podneti krivične prijave, sad rade advokati na tome.“

Podsetimo, novinarka N1 Marija Antić je pre nekoliko dana sa Gujonom razgovarala o humanitarnoj pomoći koju on organizuje za Srbe sa Kosova, ali i o njegovom donedavnom političkom angažmanu sa takozvanim Identitarcima, francuskim ekstremno desničarskim političkim pokretom.

Nakon toga stigle su joj pretnje sa internet portala i društvenih mreža.

Ovaj slučaj, nažalost, nije usamljen.

Narodna poslanica Nove stranke Marinika Tepić podnela je prijavu policiji zbog, kako je navela, organizovanih pretnji i poziva na ubistvo koje dobija od pojedinih desničarskih grupa na internet portalima i preko društvenih mreža. To se dogodilo nakon što je u Skupštini Srbije pitala "šta fašista Džim Douson radi u Srbiji i u službenim prostorijama Palate Srbija, i to sa Mišom Vacićem".

U saopštenju Nove stranke dodaje se da su se pretnje nastavile nakon priloga emitovanog na televiziji N1 "Ultradesničari s Vacićem u vladinoj kancelariji", posle kojeg je Tepić izjavila da će Nova stranka pokrenuti inicijativu o zabrani delovanja "Nacionalnog srpskog fronta".

Jednu od najbrutalnijih pretnji, kako saopštava ova opoziciona partija, potpisao je Tomo Lovreković, koji u tekstu objavljenom na izvesnom portalu navodi: "N1 neće pitati Marinike. Mi ih moramo pitati i ispitati i ućutkati. Jednom za svagda. Sve do jedne. Za početak snajperski, a kasnije i artiljerijski. Ona ili mi".

„Policija intenzivno radi na identifikaciji osoba koje su uputile pretnje novinarki Mariji Antić i poslanici Nove stranke Mariniki Tepić, kako bi počinioci što pre bili pronađeni i privedeni nadležnim organima na dalje postupanje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzima sve mere iz svoje nadležnosti i neće dozvoliti nikome da ugrožava bezbednost naših građana“.

Ovo je odgovor koji je Radio Slobodna Evropa dobio od MUP-a Srbije na upit da li će i, ako hoće, koje mere će preduzeti da zaštiti profesionalni, lični integritet i sigurnost novinarke Antić i poslanice Tepić.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković osudila je pretnje, seksističke komentare i mizogine poruke upućene putem društvenih mreža novinarki televizije N1 Mariji Antić.

Osvrćući se na njen razgovor sa francuskim humanitarnim aktivistom Arnoom Gujonom, direktor programa TV N1 Jugoslav Ćosić kaže da ne vidi ništa sporno u načinu na koji je intervju vođen, tim pre što je Gujonu unapred, i to dva puta, bilo predočeno da će mu biti postavljena i pitanja u vezi sa njegovim političkim angažovanjem, što je on prihvatio, odgovorio na pitanja, pozdravio se i otišao.

Tek posle emisije Gujon je tvrdio da N1 protiv njega vodi kampanju, da je u emisiji napadnut i da će time biti ugrožen njegov humanitarni rad na Kosovu.

Ovako agresivni napadi i optužbe dovode do direktnih pretnji i ugrožavaju bezbednost naših novinara: Ćosić
Ovako agresivni napadi i optužbe dovode do direktnih pretnji i ugrožavaju bezbednost naših novinara: Ćosić

„Zašto je krenuo u potpuno suprotnu priču – to je zaista pitanje za njega, ali je ta vrsta spina da smo mi napadali njegov humanitarni rad poslužila kao baza za već frekventne napade koji dolaze iz tabloida, pre svih onih koje kontroliše režim, sada jedno novo pitanje. Tu se, međutim, ne radi o autentičnom interesu tabloida da napadaju N1 – radi se, prosto, o jednoj vrsti političke intonacije u kojoj je dobrodošao svaki napad. A ovako agresivni napadi i optužbe koje su potpuno neutemeljene dovode do direktnih pretnji i ugrožavaju zaista bezbednost naših novinara i njihovih porodica. Jedan takav slučaj relativno nedavno je dobio sudski epilog, čovek koji je pretio osuđen je na uslovnu kaznu od godinu dana zatvora, a sad smo ponovo dobili salvu pretnji, pri čemu je u celoj toj priči prestalo da bude važno šta je u tom intervjuu bilo rečeno – tema se preselila na potpuno drugu stranu“, ukazuje Ćosić.

I Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je "negativnu kampanju, uvrede i otvorene pretnje" novinarki N1 Mariji Antić posle intervjua sa Gujonom, navodeći da ona nije prekršila Etički kodeks i profesionalne standarde.

Kako brutalne pretnje, tako se nastavljaju i neskriveni politički pritisci na medije.

Urednica i novinarka Javnog TV servisa Olivera Kovačević, nakon emisije „Da, možda, ne“ bila je izložena pritiscima predsednika Programskog saveta Radio-televizije Srbije Milivoja Pavlovića koji neobično asociraju na one iz devedesetih godina.

Pavlović je zatražio od glavnog i odgovornog urednika javnog servisa analizu emisije "Da, možda, ne", emitovane 30. novembra, u kojoj je Olivera Kovačević o presudama Haškog tribunala razgovarala s liderom LDP-a Čedomirom Jovanovićem, advokatom Tomom Filom i poslanikom Srpske napredne stranke i vojnopolitičkim komentatorom Miroslavom Lazanskim.

Olivera Kovačević izložena pritiscima predsednika Programskog saveta RTS-a
Olivera Kovačević izložena pritiscima predsednika Programskog saveta RTS-a

Po oceni Pavlovića, emisija je "uznemirila javnost" iznošenjem, kako je rekao, neistina o raspadu SFRJ i ponavljanjem fraza o agresiji Srbije na bivše jugoslovenske republike.

Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je pritisak predsednika Programskog saveta Rado-televizije Srbije Milivoja Pavlovića na novinarku javnog servisa Oliveru Kovačević.

„Smatramo da Programski savet na taj način ne može da se meša u uređivačku politiku, dakle, ne može da određuje novinarima na koji način će i koja pitanja postavljati bilo kome. Prosto je neverovatno da se nakon toliko godina bavljenja medijskim slobodama ponovo suočavamo sa takvim pitanjima. Mogu da dodam da je gospodin Pavlović bio član raznih političkih organizacija u vreme vlasti Slobodana Miloševića i da imam utisak da nastavlja takvo političko delovanje u odnosu na medije. Način ponašanja prema medijima iz vremena tog režima nikako nije dobrodošao“, ocenjuje potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić.

Liberalno-demokratska partija je saopštila da je predsednik Programskog saveta RTS-a "jedan od simbola Miloševićeve ratne propagande" i "pokazatelj koliko je bila pogubna odluka što do prave lustracije odgovornih za trovanje medijskog prostora nikada nije došlo".

Aktuelni predsednik Programskog saveta RTS-a, navodi LDP, "ne samo da nikada nije lustriran, već je i vaskrsnut, zahvaljujući stranačkim pozicijama".

"Pavlović je pune četiri ratne godine bio ministar informisanja Miloševićeve vlade i to u periodu najgorih ratnih stradanja i operacija, za koje su se državni mediji upinjali da tvrde da je rat u kome Srbija ne učestvuje", navodi se u saopštenju.

Poslednji slučajevi napada na novinare u pogledu onoga što oni normalno rade kao svoj posao samo su deo jedne opšte strategije koju vlast sprovodi da suzbije pluralizam mišljenja, bilo odakle da on dolazi, ocenjuje za RSE Jovanka Matić, naučna saradnica Instituta za društvene nauke.

„Ovde vlada jedan populistički narativ koji želi da ujedini narod i da prikaže to ujedinjavanje naroda oko stavova koje promoviše vlast, pri čemu se sve više vidi da to ima svrhu da predstavi tu ujedinjenost kao homogenu podršku vođi ove zemlje – pre svega prema spoljnim akterima, ne toliko prema unutrašnjim“, primećuje Matić.

Dodaje da je simptomatično to što takav govor ima podršku u značajnom delu stanovništva.

„Nije sporno da neki ljudi prihvataju tu definiciju stvarnosti koju nudi vlast, da sve što je protiv je neprijateljsko, sve što ima drugačije mišljenje je protiv ove vlasti i antipatriotsko – takvih ljudi ima u svakoj zemlji – ali je sporno to što oni koriste istu vrstu agresije prema drugomislećima kao što je koristi i vlast“, upozorava Jovanka Matić.

Srbija se i dalje suočava s krupnim izazovima kad je reč o slobodi medija i izražavanja i uspostavljanju valjanih uslova za pluralističku medijsku pozornicu, zaključak je i interne polugodišnje analize Evropske komisije o akcionim planovima za poglavlja vladavine zakona i temeljnih sloboda koje Srbija sprovodi u pregovorima o članstvu sa EU.

U izveštaju se konstatuje i "veoma spor napredak Komisije za istragu ubistava novinara" i dodaje da "policija i tužilaštva nastavljaju da vode istrage o internet pretnjama novinarima, mada je veoma mali broj takvih slučajeva u potpunosti zakonski obrađen i prenesen u nadležnost sudskih vlasti".

"Da bi se obezbedila potpuna politika netolerancije napada na novinare nužna je mobilizacija snaga zakonske prinude i da politički činioci u tome predvode sopstvenim primerima", navodi se u „non-pejper“ dokumentu.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG