Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kapčan za RSE: Razmena teritorija i priznanje Kosova od Srbije da ostanu u igri


"Uveren sam da će Balkan uspeti da nađe put do krajnjeg odredišta", ocenjuje Čarls Kapčan.

Razmena teritorija između Srbije i Kosova treba da bude na pregovaračkom stolu – kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Čarls Kapčan (Charles Kupchan), član američkog Saveta za spoljne poslove (Council on Foreign Relations) i profesor Džordžtaun Univerziteta (Georgetown).

Bio je direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost (NCA) u administracijama Bila Klintona i Baraka Obame.

"Ne mislim da je to politički ili moralno neprijatnije od odvajanja Kosova od Srbije, što je takođe bilo prekrajanje granica duž etničkih linija. Veoma je teško za Kosovo da krene napred i funkcioniše kao demokratska zemlja kada jedan njegov deo ne želi da pripada toj državi", smatra Kapčan.

On dodaje da bi na kraju tog procesa Srbija morala da prizna Kosovo.

"Srbija treba da se otrgne prošlosti i sklonosti ka istorijskim žalopojkama. Zbog toga smatram da razmena teritorija treba da bude na pregovaračkom stolu. Ako pripajanje severa Kosova pruža srpskoj vladi i narodu osećanje da su 'sačuvali obraz' u dovoljnoj meri da bi priznali nezavisnost Kosova – onda smatram da se to mora učiniti jer je to korak napred ka dugotrajnoj stabilnosti i miru na Balkanskom poluostrvu", ističe Kapčan.

Kapčan o razmeni teritorija, priznanju i "čuvanju obraza"
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:10:12 0:00
Direktan link

Korist premašuje rizik

RSE: Dijalog Beograda i Prištine je u zastoju. Kako pronaći izlaz iz tog ćorsokaka?

Kapčan: U nekim trenucima tokom razgovora Vučića (Aleksandar, predsednik Srbije) i Tačija (Hašim, predsednik Kosova) bilo je znakova napretka, pre svega o razmeni teritorija tako što bi se deo severnog Kosova pripojio Srbiji u zamenu za deo Preševeske doline. Međutim, ta ideja je potisnuta delimično zbog protivljenja premijera Haradinaja (Ramuš, premijer Kosova u ostavci), zatim Nemačke i drugih evropskih centara.

Sada, u situaciji kada nema pomaka, odnosno "vetra u jedra", zbog reakcije Srbije na carine koje je uvelo Kosovo – smatram da razmena teritorija treba da bude na stolu. Naime, ako može da otvori put ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, uprkos izvesnog rizika po region zbog insistiranja drugih za prekrajanjem granica po etničkim linijama, onda ovaj predlog pruža u najmanju ruku jednu opciju više za izlazak iz ćorsokaka.

Naravno, to bi iziskivalo pristanak građana Srbije i Kosova, a to nije izvesno, pre svega sa kosovske strane. Međutim, EU i SAD treba da nastave da insistiraju na nastavku pregovora Beograda i Prištine, jer je normalizacija odnosa nužna, a Kosovo koje je de facto nezavisno, treba da to postane i de jure, da bi se ostvario dugotrajni mir na Balkanskom poluostrvu.

RSE: Kažete da razmena teritorija treba da ostane u igri kao opcija. Ali, kao što ste i sami pomenuli, postoji rizik od lančane reakcije na Balkanu, sa sličnim zahtevima za prekrajanjem granica, pre svega u BiH. Kako je moguće da Srbija i Kosovo razmene delove teritorija a da to ne zapali ceo region?

Kapčan: Očito je da je pitanje razmene teritorija veoma kontroverzno i većina balkanskih analitičara smatra da treba da bude skinuto sa dnevnog reda. Međutim, ja smatram da treba da bude na pregovaračkom stolu: Ne mislim da je to politički ili moralno neprijatnije nego što je odvajanje Kosova od Srbije, što je takođe bilo prekrajanje granica duž etničkih linija.

'Teško je za Kosovo da krene napred kada jedan njegov deo ne želi da pripada toj državi.'

Ako je moguće postići trajno rešenje za odnose Kosova i Srbije kao posledica razmene teritorija, ja bih to podržao iz pragmatičnih razloga. Veoma je teško za Kosovo da krene napred i funkcioniše kao demokratska zemlja kada jedan njegov deo ne želi da pripada toj državi. Severno Kosovo i dalje ima snažne veze sa Srbijom. Većina Srba koji žive u toj regiji ne smatra da treba da ostanu unutar Kosova.

Da li postoji rizik od lančane reakcije u regionu? Odgovor je – verovatno da. Političari poput Dodika (Milorad, član Predsedništva Bosne i Hercegovine) bi rekli, ako severni deo Kosova može da se odvoji i pripoji Srbiji, zašto ne bi mogla i Republika Srpska da se otcepi od BiH. Međutim, da ponovim, pozitivan efekat normalizacije odnosa između Srbije i Kosova nalaže da se krene napred bez obzira na moguće rizike koje takvo rešenje može da izazove u BiH i možda u Makedoniji zbog tenzija između Makedonaca i Albanaca - kao posledica razmene teritorija.

RSE: Kako bi se to odrazilo na situaciju u BiH, s obzirom da u Republici Srpskoj često prave paralelu sa Kosovom?

Kapčan: Potencijalnu lančanu reakciju kao posledicu razmene teritorija, trebalo bi držati pod kontrolom. Nema sumnje da bi u slučaju razmene teritorija između Srbije i Kosova, pojedinci u Republici Srpskoj, pre svega Milorad Dodik, pokušali da to iskoriste kao izgovor za prekrajanje granica duž etničkih linija. Međutim, u slučaju Kosova i Srbije, to tolerisanje odstupanja od standardnih normi doprinelo bi većoj stabilnosti. U slučaju BiH, otcepljenje Republike Srpske bi imalo destabilizirajući efekat. Zbog toga međunarodna zajednica treba odlučno da se suprotstavi toj opciji.

SAD se neće dodatno angažovati na Balkanu

RSE: Pomenuli ste stav ključnih evropskih aktera, pre svega Nemačke i Francuske. Kakva je pozicija SAD? Čuli su se protivrečni stavovi, pre svega savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, koji podržava ideju o razmeni teritorija. Pominjalo se da bi mogao posetiti tokom ovog meseca Beograd i Prištinu. Međutim, drugi krugovi, pre svega u Kongresu, protiv su ovog modela. Da li postoji zvanični američki stav o pomenutom pitanju?

Kapčan: Teško je odgovoriti na to pitanje. Nisam siguran da postoji jasan stav američke vlade o tome. Video sam Boltonovu izjavu da ako su Kosovo i Srbija spremni na razmenu teritorija, onda bi SAD to podržale. Koliko sam shvatio, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska pitanja Ves Mičel podržavao je potencijalnu razmenu teritorija, ukoliko se dve strane o tome saglase.

S druge strane, mnogi američke diplomate protive se tom rešenju. Stoga je, iskreno rečeno, teško reći kakva je zvanična američka politika o ovom pitanju.

Istovremeno, smatram da ako se ukinu carine i počne dijalog između gospode Tačija i Vučića, SAD bi se moglo direktnije uključiti u nastojanju da se postigne sporazum. Činjenica da je Bolton u jednom trenutku iskazao potencijalnu podršku razmeni teritorija, nagoveštava da bi on lično mogao biti uključen ukoliko to okolnosti budu iziskivale.

​​RSE: Pominjete mogućnost da se SAD direktnije uključe u pregovore. Mnogi smatraju da se jedino tako moži doći do rešenja, jer je EU, kao posrednik u dosadašnjim razgovorima, isuvše ophrvana unutrašnjim problemima da bi mogla da odlučnije deluje.

Kapčan: U idealnom svetu postojala bi mnogo snažnija američka i evropska diplomatija kada je reč o odnosima Srbije i Kosova. EU je preuzela vodeću ulogu i dijalogu predočavajući, između ostalog, Srbiji da ako želi da postane njen deo, mora da reši spor sa Kosovom i normalizuje odnose sa njim. Taj pristup do sada nije dao rezultat.

Ja sam skeptičan da će se SAD direktnije uključiti u pregovore Beograda i Prištine, jer, generalno govoreći, predsednik Tramp (Donald, predsednik SAD) nastoji da se reši mnogih međunarodnih obaveza, a ne da ih povećava. Njegova administracija nije identifikovala Balkan kao jedan od prioriteta. Fokusirana je na druga pitanja, pre svega nastoji da se izvuče iz Sirije i Avganistana pre izbora 2020.

Dakle, skeptičan sam da će se Trampov tim direktnije angažovati i preuzeti vodeću ulogu oko ovog pitanja jer ga ne doživljava kao prioritet. To znači da je lopta i dalje u evropskom dvorištu.

Do kraja godine stupa na scenu novi sastav Evropske komisije, među njima i komesar za spoljnu politiku. Međutim, EU je zaokupljena Bregzitom, migracijama, budućnošću evropskih integracija. Dakle, čak ni Evropa nema previše kapaciteta i energije da se pozabave ovim pitanjem. Stoga zastoj u dijalogu Beograda i Prištine i dalje ostaje problem i zbog toga što su strani faktori zaokupljeni drugim pitanjima.

Beskorisna politika Srbije – i Zapad i Rusija

RSE: Kažete da je za Srbiju perspektiva članstva u EU snažan podsticaj da normalizuje odnose sa Kosovom, što po mnogim tumačenjima podrazumeva u najmanju ruku de facto priznanje Kosova a možda i de jure. Međutim, zvanični Beograd nije na to spreman. S druge strane, paralelno sa proklamovanjem integracija u EU kao glavni spoljnopolitički cilj, srpske vlasti igraju i na kartu Rusije, kao bliske saveznice.

Kapčan: Spadam u one koji smatraju da znaju kako će se čitava ova priča završiti. A okončaće se sa integracijom Balkanskom poluostrva u evroatlantske institucije, kao i priznanjem Kosova od strane Srbije. Naravno, pitanje je koliko će potrajati do ostvarenja tog cilja.

Nažalost, srpske vlasti politikom istovremenog naginjanja i ka Zapadu i ka Rusiji - ne pomažu na tom putu. Rusija manipuliše podelama na Balkanu u svoju korist. Znamo da je pokušala da blokira ulazak Crne Gore u NATO i sporazum Atine i Skoplja o imenu Makedonije, da eksploatiše podele u BiH.

Međutim, na kraju će balkanske države uvideti da će njihova budućnost biti mnogo prosperitetnija ukoliko budu integrisane u Evropu nego ako ostanu na vetrometini. Stoga je ključno kada će se pojaviti dovoljno hrabro i odlučno političko vođstvo da donese teške odluke. Rusija će nastaviti da se meša, da koristi etničke podele u regionu, ali će joj na kraju biti sužen prostor zbog mnogo veće privlačnosti članstva u EU i NATO nego neka vrsta svrstavanja uz Moskvu.

Privlačnost EU uprkos populizmu

RSE: Nema sumnje da je snažna privlačnost članstva u EU. Međutim, deo građana Balkana ne doživljava više nerealistično kao ranije, posle ratova 1990-ih, EU kao instituciju koja će im rešiti sve probleme – kada u nju uđu. To se pokazalo nakon grčke dužničke krize, a na političkom planu sa jačanjem populizma na starom kontinentu. Zbog svega toga, pada podrška građana na Balkanu evropskim integracijama njihovih država.

Kapčan: Pad podrške evropskim integracijama je razumljiv jer EU i SAD, kao stožeri zapadne demokratije, posrću pod naletom populizma, što se ogleda u nepoverenju u demokratske institucije, jačanju animoziteta prema migrantima, naročito prema muslimanima. Stoga, mnogi na Balkanu postavljanju pitanje da li su EU i Zapad privlačni, kao što su nekada bili.

Vreme će pokazati da li je ovaj talas neliberalizma u poslednjih nekoliko godina samo odstupanje, ili "nova normalnost". No, da ponovim, ako se suočavate sa izborom integracije u Evropu ili da ostanete na "ničijoj zemlji" - čak iako EU posrće, Britanija odlazi, poljska Vlada postala populistička - pripadnost jednom od najvećih svetskih tržišta, jednom od najuspešnijih eksperimenata u političkoj i ekonomskoj integraciji je mnogo privlačnije nego živeti na političkoj i strateškoj vetrometini.

I predsednik SAD krši demokratske norme

RSE: Apsolutno. Međutim, svedoci smo da je EU spremna da zažmuri na kršenja demokratskih normi na Balkanu, fokusirajući se na stabilnost, odnosno stabilitokratiju. Na primer, računa da će privoleti Vučića na sporazum o Kosovu, tolerišući pri tom njegove razne nedemokratske poteze. Tako, paradoksalno, balkanske zemlje mogu ispuniti tehničke kriterijume i jednog dana ući u EU, ali će suštinski ostati nereformisane.

Kapčan: Delim vašu zabrinutost. Nesrećna je okolnost da i na Zapadu postoje političari koji krše norme liberalne demokratije, obrušavaju se na medije, ugrožavaju slobode građana. SAD i EU moraju da se tome suprotstave. Međutim, SAD su u teškoj situaciji jer sam njihov predsednik ne poštuje dovoljno liberalno demokratske norme.

Kada je reč o takvom ponašanju političara na Balkanu, bilo da su u pitanju Vučić ili Dodik, mora se tome suprotstaviti. U svakom slučaju, veoma zabrinjava trend jačanja neliberalizma.

Vučić i Brnabić ni na Istoku ni na Zapadu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:26 0:00

Ulazak Balkan u EU neminovan

RSE: Rekli ste da će na kraju ceo Balkan postati deo evroatlantskih integracija. Kada je reč o Srbiji i Kosovu, u kom kontekstu će se to konkretno desiti?

Kapčan: Politika na Balkanu je i dalje opterećena etničkim identitetima i podelama. U slučaju BiH, njen strukturni problem je proizišao iz Dejtonskog sporazuma tako da se politika i dalje vodi sledstveno etničkom kriterijumu, pa zbog toga još nije iznikla politička partija i institucija koja bi prevazišla nacionalne podele. Stoga se postavlja pitanje kada će se pojaviti dovoljno snažan podsticaj za prevazilaženje privlačnosti svrstavanja na etničkoj osnovi. To niko ne zna, ali je očito da se produžava vremenski rok, jer širom sveta, zapravo, jača politika nacionalnih i verskih identiteta, umesto da slabi, uključujući SAD i EU.

Kada je reč o Balkanu, sporazum Grčke i Severne Makedonije je važan iskorak, jer pokazuje da racionalnost i spremnost na kompromis mogu da odnesu prevagu. Zbog toga sam optimista da ovaj region kao celina na kraju može da se integriše u Evropu. Srbija će normalizovati odnose sa Kosovom, BiH će postati stabilna, multietnička država. To je istorijska putanja. Nažalost, teško je reći kada će se to i ostvariti.

Palmer za RSE: Cilj SAD, EU i Balkana je napredak
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:11:31 0:00

Razlozi za optimizam na Balkanu

RSE: Činjenica je da, osim imena Makedonije, nijedan etnički spor na Balkanu iz 1990-ih nije rešen. Istovremeno, iako su formalno demokratije, sve zemlje regije suštinski pate od ozbiljnog demokratskog deficita.

Kapčan: Slažem se sa vašom ocenom da region stagnira, te da nisu ohrabrujući trendovi kada je reč o odnosima Srbije i Kosova ili stanju u BiH. Međutim, situaciju treba sagledati u širem kontekstu. Možemo konstatovati da je nasilje na etničkoj osnovi u velikoj meri splasnulo. Ratovi iz 1990-ih pripadaju prošlosti. To je veoma ohrabrujuće.

Ukazao bih da su u drugim delovima Evrope ovakve etničke podele izazivale sukobe i progone u dugom periodu. Zbog toga sam uveren da će Balkan uspeti da nađe put do krajnjeg odredišta. U međuvremenu treba raditi na uspostavljanju liberalno demokratskog društva u kojem se nacionalna raznolikost veliča, umesto da se doživljava kao pretnja i izvor razdora.

Odliv mozgova

RSE: To je istorijski proces. Međutim, u stvarnom životu stanovnici Balkana čekaju skoro 30 godina na poboljšanje stanja, ali nema nekog pomaka. Zbog toga poslednjih godina, odlaze masovno, naročito mladi, što poprima razmere mirne revolucije kojom se dramatično menja struktura društva, tako da se postavlja pitanje ko će ostati kada za pet - deset godina ili još kasnije, kada Balkan uspe da dostigne tu krajnju tačku o kojoj govorite.

Kapčan: Da, veoma je zabrinjavajući trend odliva mozgova. Zbog toga političke elite moraju što pre da urede svoje države na valjani način kako bi osigurali da stanovnici žele da ostanu da u njima žive.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG