Dostupni linkovi

Tači predložio produženje mandata Specijalnog suda


Predsednik Kosova nakon ispitivanja u Hagu 14. jula

Predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci) podneo je predlog Skupštini Kosova za ustavne izmene a koje bi omogućile produžetak mandata Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu sa sedištem u Hagu (Specijalni sud).

Specijalni sud u Hagu istražuje navodne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova počinjenim nad etničkim manjinama i političkim rivalima od januara 1998. do decembra 2000. a koji se pominju u izveštaju Saveta Evrope iz 2011. Autor izveštaja je švajcarski senator Dik Marti.

Sud finansira uglavnom Evropska unija, a formiran je na insistiranje međunarodne zajednice.

Tači, protiv kojeg je podneta optužnica na razmatranje za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, putem jedne video poruke u ponedeljak, izrazio je nadu da će poslanici da podrže produžetak mandata tom sudu, a u cilju “postizanja pravde“.

Prema Ustavnom amandmanu iz 2015. godine, na osnovu kojeg je formiran sud, petogodišnji mandat Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva Kosova sa sedištem u Hagu ističe u avgustu 2020. godine.

Međutim, u zakonu o ratifikaciji međunarodnog sporazuma između Kosova i EU stoji da će mandat suda biti okončan onda kada Savet Evropske unije o tome bude obavestio kosovske institucije. Obaveštenje o prestanku rada se nije desilo jer je sud na samom početku i suđenja još uvek nisu počela.

Ove godine su podnete prve optužnice.

U Tačijevom predlogu za izmenu Ustava stoji da se član u kojem se navodi petogodišnji mandat zameni sa time da će mandat trajati „do obaveštenja o završetku mandata, koje će biti objavljeno od strane Saveta Evropske Zajednice, u konsultaciji sa Vladom Republike Kosova“.

Prema Ustavu Kosova, pored vlade i jedne četvrtine poslanika, i predsednik može predložiti izmenu i amandmante Ustava a koji se usvajaju dvotrećinskom podrškom poslanika (80 od 120 glasova), uključujući i dve-trećine poslanika iz redova manjinskih zajednica, kojijh je ukupno 20.

Pre glasanja, predsednik Skupštine treba da podnese predlog amandmana Ustavnom sudu radi osiguravanja da on ne umanjuje prava i slobode garantovane ustavom. U slučaju specijalnog suda, profesori Ustavnog prava kažu, da se amandmani trebaju podneti Specijalizovanim većima Ustavnog suda u Hagu.

Specijalni sud u Hagu inače je replika kosovskog pravosuđa i ima veća pri Osnovnom, Apelacionom i Ustavnom sudu.

Bivši član Ustavnog suda i profesor Ustavnog prava Kadri Krueziju, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da je mandat suda pet godina,na osnovu Ustava, ali na osnovu zakona sud završava sa radom onda kada Evropski savet obavesti da su svi slučajevi pred sudom okončani.

„Ovde ima malo nejasnoća i zbog toga se to treba razjasniti. To ide preko predsednika Skupštine, koja zahtev za izmene treba da podnese Ustavnom sudu na razmatranje. U principu, to treba da se pošalje u Hag gde postoji koledž trojice ustavnih sudija i oni treba da odluče o tome da li amandmani umanju prava i slobode koji su garantovani ustavom“, kaže on.

Krueziju dodaje da ukoliko se za osnovu uzme Zakon o ratifikaciji sporazuma, onda nije potrebno produžiti mandat, ali ukoliko se u obzir uzme Ustav, ona se to treba razjasniti jer se u ustavnim amandmanima na osnovu kojeg je formiran sud pominje petogodišnji mandat.

A direktor kosovskog Instituta za pravdu Ehat Miftaraj navodi da je zahtev predsednika Kosova upućen Skupštini u suprotnosti sa ustavnim amandmanima o sudu i da nije potrebno da se Skupština izjasni o nastavku mandata suda.

„Kosovske institucije na osnovu ustavnih amandmana nemaju ovlašćenja niti mogu da iniciraju ni pod kojim okolnostima nastavak ili okončanje mandata Specijalnog suda“, smatra Miftaraj.

S druge strane, potpredsednica Skupštine iz redova opozicionog pokreta Samoopredeljenje Arberije Nagavci kaže da će se zahtev predsednika o nastavku mandata analizirati i onda će se poduzeti potrebni koraci.

„Proceduralno, na osnovu Ustava i pravilnika predsednik može da inicira izmene, iako nisam sigurna o razlozima. Razlog predsednika je navodno da se mandat završava, a što ne stoji, zato što se mandat okončava onda kada se završe suđenja. S druge strane, u političkom aspketu, znamo da je za izmenu ustava potrebno 80 glasova i nisam ubeđena da predsednik ima tu podršku“, kaže Nagavci.

U Specijalnom sudu u Hagu nisu hteli da komentarišu ovaj postupak predsednika.

Iz te institucije su krajem godine međutim, na pitanje RSE u vezi toga da li institucije Kosova treba da odluče o nastavku mandata suda, zvaničnici Haga rekli da „za nastavak mandata nisu potrebne formalnosti ili specifični potezi”.

Portparolka Specijalizovanih veća Angela Griep tada je rekla da će mandat suda biti nastavljen onako kako predviđa Zakon o ratifikaciji međunarodnog sporazuma između Kosova i EU - usvojen u Skupštini Kosova - sve dok Savet Evropske unije ne obavesti Kosovo da su sve istrage i svi procesi pred Specijalizovanim većima okončani.

Inače, ratni veteran na Kosovu već su se izjasnili protiv Tačijevog predloga. Oni inače ovaj sud smatraju “rasističkim”, smatrajući da će se baviti samo navodnim zločinima kosovskih Albanaca ali ne i onim koje su počinile srpske snage.

Pred tužilaštvom u Hagu od januara 2019. godine traju ispitivanja bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka.

Na razgovor su do sada bili pozvani aktuelni predsednik Hašim Tači, bivši premijer Ramuš Haradinaj, bivši predsednik Skupštine Kadri Veselji, te ostali rukovodioci OVK-a Azem Sulja (Syla), Sami Ljuštaku (Lushtaku), Rustem Mustafa, Šukri Buja itd.

Prve optužnice pred sudom podnete su u februaru, a potom i u aprilu. Do sada ni jedna optužnica javno nije potvrđena ili odbačena. Sudija ima šest meseci da potvrdi ili odbaci optužnicu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG