Za sada nema podataka o žrtvama iranskog raketnog napada na dve američke baze u Iraku, koji je izveden kao odmazda za ubistvo generala Sulejmanija, iako Teheran tvrdi da je ubijeno 80 lica.
Reakcije iz Vašingtona su uzdržane, dok iranski vrhovni verski vođa Hamnei ističe da akcije kao ove nisu dovoljne, te da je cilj uklanjanje "koruptivnog prisustva" SAD na Bliskom istoku. Istovremeno, šef iranske diplomatije Zarif je izjavio da njegova zemlja ne želi rat sa SAD-om.
Ovo je najdirektniji iranski napad na SAD nakon zauzimanja američke ambasade u Teheranu 1979.
Jedan izvor, na koji se poziva Rojters, navodi da nema američkih žrtava, dok je drugi američki zvaničnik odbio da komentariše eventualne gubitke. Iračke snage su takođe saopštile da nisu imale žrtava.
Iranska državna televizija prenosi da je 80 "američkih terorista" ubijeno te da su oštećeni američki helikopteri i vojna oprema, bez navođenja kako je došla do te informacije.
"Dok procenjujemo situaciju i naš odgovor, preduzećemo sve neophodne mere da zaštitimo i odbranimo američko osoblje, partnere i saveznike u region," kazao je portparol Pentagona Džonatan Hofman (Jonathan Hoffman).
Američki predsednik Donald Tramp je kratko napisao na Tviteru: "U toku je procena štete i žrtava. Zasad je sve dobro!" On je dodao da SAD imaju "najmoćniju i najbolje opremljenu vojsku na svetu".
Za sredu je najavio obraćanje javnosti.
On je izjavio u utorak da bi povlačenje američkih trupa iz Iraka bila najgora stvar koja bi mogla da se desi toj zemlji.
Njegov komentar je usledio nakon slanja greškom pisma američke vojske iračkom premijeru, u kome se navodi da će njene trupe povući iz Iraka.
Više od pet hiljada američkih vojnika je razmešteno u Iraku sa pripadnicima oružanih snaga drugih država koji obučavaju domaću armiju i podržavale su je u borbi protiv ekstremističke "Islamske države".
Britanija, čiji su vojnici takođe angažovani u Iraku, osudila je iranski napad.
Operacija "Mučenik Sulejmani"
Državna televizija u Teheranu je objavila da su iranske snage gađale američku vazdušnu bazu el-Asad udaljenu 200 kilometara od Bagdada i jedan vojni objekat u Ibrilu.
Islamska revolucionarna garda preuzela je odgovornost za raketiranje i tako, kaže, pokrenula operaciju "Mučenik Sulejmani", nekoliko sati nakon sahrane ubijenog generala.
Ona je upozorila SAD da "slede jači odgovore u slučaju nove agresije", te da će joj meta biti svaka država u regiji koja postane platforma za agresiju SAD-a, prenosi CNN.
Dodaje da napad predstavlja osvetu nakon što je komandant elitne jedinice Kuds Kasem Sulejmani ubijen u petak u Bagdadu, u napadu dronom, po nalogu američkog predsednika Donalda Trampa.
Pad ukrajinskog aviona
Nekoliko sati nakon iranskih napada, srušio se ukrajinski avion neposredno po poletanju sa aerodroma u Teheranu. Svih 176 putnika i članova posade su poginuli. Ukrajinska ambasada u iranskoj prestonici je najpre navela kao uzrok otkazivanje motora na avionu, ali je kasnije povukla to saopštenje.
Šef ukrajinske diplomatije Vadim Pristajko je izjavio da je razgovarao sa ministrom inostranih poslova Džavadom Zarifom.
"Dogovorili smo se da koordiniramo dalje poteze naših istražnih timova da bismo utvrdili uzrok ove užasne avionske nesreće," napisao je Pristajko na Tviteru.
Nekoliko avioprevoznika je obustavilo letove za Iran i Irak zbog rastućih tenzija.
Protivrečne izjave iz Irana
Iranski vrhovni verski vođa ajatolah Ali Hamnei je izjavio da je napad bio "šamar u lice" SAD-u pozivajući na okončanje prisustva njihovih snaga na Bliskom istoku.
"Vojna akcija poput ove nije dovoljna. Važno je da se okonča koruptivno prisustvo Amerike u ovom regionu," rekao je Hamnei.
Hamnei je isključio bilo kakvu mogućnost obnavjlanja pregovora sa SAD od nuklearnom sporazumu iz 2015. koji je Teheran sklopio sa svetskim silama, a iz koga se Trampova administracija povukla 2018, uvodeći ponovo sankcije Iranu, koje su dovele do znatnog smanjenja nafte kao njegovog ključnog izvora prihoda.
U sličnom tonu, predsednik Irana Hasan Rohani je kazao da će SAD biti "odsečene noge" u tom regionu.
Međutim, šef iranske diplomatije Džavad Zarif je rekao da je ovaj napad izveden u cilju samoodbrane, negirajući da njegova zemlja želi rat.
"Iran je preduzeo proporcionalne mere u cilju samoodbrane prema članu 51 Povelje UN, gađajući baze odakle je izveden kukavički napad protiv naših građana & visokih zvaničnika. Mi ne težimo eskalaciji ili ratu, ali ćemo braniti sebe protiv bilo kakve agresije," naveo je Zarif na Tviteru.
BBC ocenjuje da Zarifov stav sugeriše da Iran želi da povuče liniju između odmazde za ubistvo Sulejmanija, prebacujući loptu, odnosno odgovornost na SAD da li će situacija eskalirati.
Iranska državna televizija prenosi izjavu jednog zvaničnika iz Hamneijevog ureda da je raketni napad "najslabiji" od nekoliko opcija odmazde.Iranska televizija navodi drugi zvanični izvor da Iran ima na listi 100 drugih potencijalnih ciljeva.
Komentator BBC-ija Džonatan Markus (Jonathan Marcus) smatra da - imajući u vidu značaj generala Sulejmanija te revolt koje je u Iranu izazvalo njegovo ubistvo – noćašnja akcija zvaničnog Teherana na američke baze u Iraku može se smatrati umerenim odgovorom.
Cilj je bio da se izazovu što manje žrtve. Bez obzira na oštru retoriku Teherana i Vašingtona, ni jedni ni drugi ne žele širenje sukoba. Međutim, kako ističe Markus, za sada je teško videti da li se menja iranska politika koja i dalje želi da osigura svoje ciljeve u regionu, ne samo povlačenje američkih snaga iz Iraka. Po njegovim rečima, postavlja se pitanje da li su SAD uspostavile uverljiva sredstva odvraćanja.
Da li su SAD unapred znale za napad?
Dok se prašina još sleže i još ne znaju stvarni dometi iranskog napada, moguća su, kako navodi CNN, tri objašnjenja:
Prvo, da Hamnei nema u vidu šta njegova armija može da postigne i precenio je efektivnost ovih udara. Međutim, takva pogrešna procena bila bi iznenađujuće s obzirom na, kako mnoge informacije sugerišu, njegovu uključenost i poznavanje vojnih pitanja u Iranu.
Druga opcija je da je prevagnuo umereniji stav da slanje ovog uglavnom "praznog signala" – odnosno gađanje ciljeva usred noći sa malim brojem raketa – omogućava obema strane izlaz iz zategnute situacije kome obe strane teže.
To, prema oceni CNN, deluje kao logično objašnjenje, jer ni Teheran niti Vašington nemaju mnogo toga da dobiju od produženog sukoba.
Treća opcija je da to mogao biti pokušaj Irana da uljuljka SAD, kako bi stekle lažni osećaj sigurnost. To znači da se navede Vašington da zaključi da je Iran vojno slab, dok vlasti u Teheranu u međuvremenu pripremaju asimetrični i zlokobniji napad.
Takav pristup bi iziskivao veliku stratešku oštroumnost iranskih vlasti koje su podeljene između čvrste linije i umerenijeg krila, te da je Teheran prilično bio uveren da nijedan Amerikanac neće stradati u ovom napadu.
Moguće je i da je Iran dozvolio da se prosledi upozorenje Vašingtonu da sledi napad. Naime, ured iračkog premijera je saopštio da je dobio usmeno obaveštenje iz Teherana neposredno uoči akcije. Kako ocenjuje CNN, teško je zamisliti kako SAD nisu to mogle nekako da saznaju.
Irak između dve vatre
Pozicija Iraka, koji je saveznik i Irana i SAD, sve je teža. S jedne strane, Iran podržava različite šiitske milicije u Iraku. Sulejmani je ubijen u prošli petak na aerodromu u Bagdadu. Istovremeno, više od pet hiljada američkih vojnika ostalo je u Iraku da bi pomoglo u borbi protiv "Islamske države", ali Vlada u Bagdadu smatra da SAD deluju izvan pomenutog sporazuma.
Kritike američkih demokrata
Trampovi politički rivali u SAD dovode u pitanje njegovu odluku o ubistvu Sulejmanija, ističući da je doneta u godini u kojoj se održavaju predsednički izbori.
Demokrate u Kongresu i pojedini pretendenti za predsedničkog kandidata ove partije upozoravaju da to može dovesti do eskalacije sukoba.
"Moramo osigurati bezbednost pripadnika naše armije, uključujući bespotrebne provokacije Administracije (Trampove) i zahtevajući da Iran okonča nasilje. Amerika & svet ne mogu priuštiti rat," napisala je na Tviteru predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelozi (Nancy Pelosi).
Facebook Forum