Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Zašto Sulejmani više podseća na Principa nego na Ferdinanda?


Ožalošćeni nose sliku ubijenog iranskog generala Kasema Sulejmanija tokom pogrebne povorke u Bagdadu

Iranski lideri upozoravaju da će se “žestoko osvetiti” zbog ubistva generala Kasema Sulejmanija, pa se mnogi pribojavaju da bi eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla da izazove treći svetski rat.

Mada iranska armija nije za potcenjivanje, analitičari smatraju da je ona suviše slaba da bi mogla izazvati novi svetski sukob, kao što je Sarajevski atentat 1914. bio okidač za Prvi svetski rat.

Tako britanski istoričar Najl (Neil) Ferguson smatra da se Sulejmani ne može uporediti sa austrougarskim prestolonaslednikom Francom Ferdinandom već pre sa njegovim atentatorom Gavrilom Principom.

Gavrilu od Grofa iz principa
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:55 0:00

Slabosti i aduti iranske armije

Iranska armija ne može ni u kom slučaju da se poredi po snazi i opremljenosti sa američkom. Tome treba dodati da njen ljuti protivnik na Bliskom istoku Saudijska Arabija izdvaja nekoliko puta više za odbranu – 70 milijardi dolara naspram nešto više od 14 milijardi koliko je prema stokholmskom Međunarodnom institut za istraživanje mira (SIPRI) iznosio vojni budžet zvaničnog Teherana u prethodnoj godini, a zbog američkih sankcija morao je i da smanji troškove. Takođe, izraelska armija je tehnički najopremljenija na Bliskom istoku.

Međutim, kako navodi Fondacija za odbranu demokratije (FDD) sa sedištem u Vašingtonu, iranski vojni establišment, posebno Revolucionarna garda, ne zavisi samo od novca iz državnog budžeta. Naime, vojni sektor raspolaže sa petinom od tržišne vrednosti kompanija koje su registrovane na berzi u Teheranu a vlasnik je i hiljada drugih firmi.

Takođe, Revolucionarna garda kontroliše znatan deo crnog tržišta, što je sve izvor prihoda za oružane snage.

Stoga, analitičari ocenjuju da iranska armija ni u kom slučaju nije za potcenjivanje jer se nalazi na 14 mestu po snazi u svetu od 137 rangiranih prema sajtu Global Firepower.

Ona raspolaže sa 532 hiljade aktivnih pripadnika, od toga 350 hiljada u regularnoj vojsci i 150 hiljada u sklopu Revolucionarne garde, koja je pod direktnom kontrolom vrhovnog verskog vođe Alija Hamneija, podaci su britanskog Instituta za strateške studije.

Osim toga, može računati na još 350 hiljada rezervista.

Zbog geostrateškog položaja države i ekonomskih sankcija, prioritet je na raketnim sistemima i mornarici, a manje na kopnenim i avijaciji.

Tenkovske snage

Iran raspolaže sa 1.634 tenkova, po čemu je 18. od 137 rangiranih zemalja, zatim 2.345 oklopnih borbenih vozila i 1.900 lansera raketa.

Međutim, tenkovi su uglavnom zastareli. Jedino “karar” koji podseća na ruski T-90 spada u modernije.

Kontrola Ormuškog moreuza

Takođe, kako prenosi BBC, iranska ratna mornarica raspolaže sa 20 hiljada pripadnika, usredsređenih pre svega na očuvanje Ormuškog moreuza kojim prolazi više od 20 odsto svetske trgovine naftom, a tokom prošle godine u toj oblasti je došlo do tenzija zbog napada na naftne tankere.

Iran ima šest fregata, tri korvete, 34 podmornice i 88 patrolnih brodova. U arsenalu podmornica se nalazi klasa “kilo” ruske proizvodnje koja se naziva “crnom rupom” zato što je nečujna.

Armija unutar armije

Revolucionarna garda kontroliše i Basidž, dobrovoljnu jedinicu koja je formirana u cilju čuvanja “unutrašnjeg mira” i raspolaže sa 90 hiljada pripadnika. Istovremeno, preko nje se može mobilisati nekoliko hiljada vojnika za “spoljašnju upotrebu”.

Revolucionarna garda ima ključnu ulogu u očuvanju Islamske republike i smatra se moćnijom od regularne armije, iako je manja po broju. Zbog toga postoje trvenja između redovne vojske i Revolucionarne garde. Kako navodi “Vošington post” (The Washington Post), umereni predsednik Irana Hasan Rohani nije u najboljim odnosima sa ovom jedinicom.

Operacije u inostranstvu

Posebnu ulogu u okviru Revolucionarne garde ima jedinica Kuds sa pet hiljada pripadnika, koju je decenijama predvodio ubijeni general Kasem Sulejamni. Ona je delovala izvan Irana. Tako je u Siriji pomagala snagama predsednika Bašara el Asada.

U Iraku je podržavala šiitske snage koje su se borile protiv ekstremističke organizacije “Islamske države”.

Istovremeno, Vašington je optužio Sulejmanija i njegovu jedinicu da stoji iza ubistva više od 600 američkih vojnika u Iraku od 2003, te da podržava organizacije koje je stavila na listu terorističkih – poput libanskog Hezbolaha i palestinskog Islamskog džihada.

Predsednik SAD Donald Tramp je proglasio prošle godine i samu Revolucionarnu gardu terorističkom organizacijom, što je prvi put da je Vašington tako postupio prema nekom entitetu koji deluje pod okriljem strane vlade.

Oslanjanje na raketne sisteme

Zbog ekonomskih sankcija, znatno je opao uvoz vojne opreme za iransku armiju – samo 3,5 odsto u odnosu na Saudijsku Arabiju od 2009. do 2018. godine – podaci su SIPRI-ja. Stoga se sve više oslanja na razvoj domaćih tehnologija, a u uvozu uglavnom na Rusiju i Kinu.

Njene vazdušne snage sa 509 aviona zaostaju po broju i opremljenosti u odnosu na Saudijsku Arabiju i Izrael – koji raspolažu sa 848 odnosno 595 najmodernijih borbenih letilica.

Stoga se Iran u cilju uspostavljanja ravnoteže oslanja na razvoj dalekometnih projektila. Prema američkim podacima, Iran ima najrazvijeniji raketni sistem u regionu sa projektilima kratkog i srednjeg dometa. Između ostalog poseduje rakete "šahab 1" sa dometom od 300 kilometara, pa je Vašington u pojedinim zemljama regije instalirao protivvazdušni sistem “Patriot” kako bi se suprotstavio mogućim pretnjama.

Teheran je istovremeno radio i na razvoju interkontinentalnog oružja, mada ga je suspendovao nakon sporazuma sa svetskim silama 2015. o obustavljanju svog nuklearnog programa u vojne svrhe.

Pošto su se SAD povukle iz ovog ugovora prošle godine, Iran je takođe počeo da suspenduje njegove odredbe, a nakon Sulejmanijevog ubistva je saopštio da u potpunosti izlazi iz njega.

Stoga se može očekivati da će Teheran obnoviti razvoj interkontinentalnih raketa. Tako, prema podacima Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), projektil “šahab 3” dometa do dve hiljade kilometara može pogoditi Izrael i smatra se da bi Iran mogao da ga upotrebi u krajnjoj nuždi.

Međunarodni institut za strateške studije navodi i da Iran ima 32 baterije ruskog PVO sistema S-300

Milioni na ulicama Teherana
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:02 0:00

Dronovi i sajber ratovanje

Iran raspolaže i dronovima koji su korišćeni u operacijama u Iraku i Izraelu, a prošle godine su izveli napad na naftna postrojenja. Takođe, u okviru Revolucionarne garde deluje jedinica za sajber napad, prenosi BBC.

Asimetrične operacije

Iran se, po mnogim procenama, ne bi odvažio na otvoreni sukob već bi pre koristio svoje adute za vođenje asimetričnih operacija kako bi naštetio američkim snagama i interesima na Bliskom istoku.

U tom eventualnom sukobu, Teheran bi računao na “tri kraka”, kako piše “Dojče vele”: jedan je “odbrana pred granicom”, odnosno delovanje jedinica Kuds izvan Irana u pozadini protivnika, zatim delovanje projektilima dugog dometa i pokušaj blokiranja Ormuškog moreuza, što bi izazvalo potres na svetskim tržištima energenata.

Teheran verovatno kalkuliše i da bi, kako navodi “Vošington post”, SAD-u bilo potrebno da angažuje 1.6 miliona vojnika za sprečavanje iranskih akcija, mada malo ko veruje Tramp razmatra slanje kopnenih trupa.

U slučaju sukoba, Iran može računati i na četvrte po veličini naftne rezerve u svetu sa više od 150 milijardi barela, navodi BBC.

Više od 50 hiljada američkih vojnika je razmešteno na Bliskom istoku, navodi “Aksios” (Axios), tehnološka kompanija iz Njujorka: u Bahreninu - sedam hiljada; Iraku - 5.200; Jordanu - 2.800; Kuvajtu - 13 hiljada; Omanu - nekoliko stotina; Kataru - 13 hiljada; Saudijskoj Arabiji - tri hiljade; Siriji – predviđeno da ostane 800 za zaštitu naftnih polja; Ujedinjenim Arapskim Emiratima – pet hiljada; Turskoj – nepoznat broj u vazduhoplovnim bazama Izmir i Indžirlik.

Ferguson: Iran ne može izazvati svetski rat

Iran bi previše rizikovao ukoliko se odvaži na rat sa vojnom superiornijim SAD-om i njegovim saveznicima, ističe britanski istoričar Nejl Ferguson.

Stoga su, po njegovom mišljenju, nategnute teorije o opasnosti od Trećeg svetskog rata po analogiji sa Prvim svetskim ratom. Ferguson ističe da general Sulejmani nije austrougarski nadvojvoda Franc Ferdinand, čije je ubistvo bilo okidač za izbijanje Prvog svetskog rata. Naime, Ferdidand je bio legitimni prestolonaslednik.

Konopište: Put bez povratka Franca Ferdinanda
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:07:38 0:00

“Sulejmanijeva karijera kao sponzora terorizma stavlja ga bliže uz sarajevskog atentatora Gavrila Principa nego uz njegovu žrtvu”, smatra Ferguson.

On dodaje da Bliski istok u januaru 2020. ni po čemu ne liči na Evropu iz juna 1914. Naime, dok je na Starom kontinentu tada postojala ravnoteža moći velikih sila, Iran daleko zaostaje za SAD i njegovim saveznicima na Bliskom istoku.

Sarajevski atentat i arhitekti
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:08:36 0:00

Ferguson podseća na izjavu čuvenog britanskog političara iz 19 veka Bendžamina Dizraelija nakon ubistva američkog predsednika Abrahama Linkolna 1865, da “atentat nikada nije promenio istoriju sveta”.

On smatra da Dizraeli nije bio u pravu te da se na osnovu analize 298 pokušaja atentata na nacionalne lidere od 1875. do 2004. godine može zaključiti da su pojačali intenzitet sukoba niskog intenziteta, te da se u slučaju ubistva autokrate povećavaju šanse za tranziciju ka demokratiji.

Ferguson ocenjuje da je negativna posledica Sulejmanijevog ubistva što će Irak sada biti dodatno uzdrman, dok je pozitivna što će se prozreti da Teheran preti u prazno, čime će razotkriti svoje slabosti.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG