Dostupni linkovi

Srpska desnica najavljuje međunarodni skup na Kosovu


Desničar Miša Vacić na plakatima pokreta Srpska desnica, tokom predizborne kamanpanje za parlamentarne izbore u Srbiji, fotografija iz oktobra 2019. godine.

Međunarodna organizacija Alijansa za mir i slobodu (The Alliance for Peace and Freedom – APF), koja okuplja ekstremne desničare, planira skup na severu Kosova, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Kako je u izjavi za RSE naveo lider desno orijentisanog pokreta Srpska desnica iz Srbije, Miša Vacić, namera je da se Srbima na Kosovu na skupu polovinom novembra, "pruži internacionalna podrška".

"Da vide (Srbi) da nisu samo naša tradicionalna braća – tipa Rusi i Grci uz njih, već da postoje u svim narodima Evrope ljudi koji su političkog stanovišta da je Kosovo Srbija", rekao je u telefonskoj izjavi Vacić.

Alijansa za mir i slobodu (APF) okuplja ekstremno desničarske političke partije i pokrete širom Evrope. Članice Alijanse su, između ostalog, italijanska Forza Nuova Party, francuski Nacionalni front, a sarađuje i za zabranjenom grčkom neonacističkom organizacijom Zlatna zora.

Alijansa je u Beogradu 26. septembra u hotelu Moskva održala i konferenciju „Nacije Evropa“, na kojoj su se, prema izveštaju sa sajta, čule poruke kojima se negira pandemija, ali i nezavisnost Kosova.

Domaćin skupa je bio Miša Vacić, koji je ranije bio lider desničarskog pokreta 1389, da bi 2017. godine osnovao pokret Srpska desnica.

Ovaj pokret, kako se navodi na sajtu, promoviše tradicionalizam, rodoljublje, zdravo društvo i evroazijske integracije.

Na sajtu pokreta se takođe navodi zalaganje da se uđe u vojni savez sa silama Istoka i negira nezavisnost Kosova.

Na samom skupu 26. septembra, koji nije privukao veliku pažnju medija, pomenuta je i mogućnost da će sledeći biti održan na severu Kosova, gde većinski živi stanovništvo srpske nacionalnosti.

Bez detalja o okupljanju na Kosovu

Vacić je u izjavi za RSE naveo da je u planu da se na Kosovu okupe desničarske političkih partija, okupljenih oko Alijanse za mir i slobodu.

"Nisu još poznati detalji, gde tačno treba da bude sastanak, pogotovo zbog bezbednosne situacije. Nije sigurno da će to biti samit takvog formata kakav je održan u Beogradu", rekao je Vacić.

Na pitanje da li misli da će biti problema sa kosovskim vlastima prilikom ulaska u zemlju, Vacić smatra da samo on lično može da ima problema.

"Može da bude problem samo meni, jer ja imam još od kada sam bio savetnik za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije zabranu ulaska, ali ja tu zabranu ulaska ne poštujem", dodao je Vacić za RSE.

Kako kaže, ne očekuje da će bilo kod od stranih delagata imati problem prilikom ulaska, kaže Vacić.

"Nedavno je bila u poseti jedna ekipa Forza Nuove. Pošto je Italija zemlja koja priznaje Kosovo. Može da bude problema sa ruskim delegatima i delegatima iz zemalja koje nisu priznale lažnu državu Kosovo", dodaje Vacić.

Vacić je rekao da su članovi Forza Nuove otišli na Kosovo da uruče pomoć „najugroženijim Srbima u hrani i novcu“, ali nije želeo da ulazi u više detalja o ovoj poseti.

"Odveli smo ih na sever i ušli su bez ikakvih problema. A naši ljudi su morali da imaju i PCR test da bi mogli da uđu", dodao je Vacić.

Srbija kao izvoznica i uvoznica desnice

Međunarodni skup desničara na severu Kosova može da izazove dodatne tenzije u svetlu aktuelnih dešavanja na Kosovu, kaže u razgovoru za RSE Predrag Petrović, istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„U nekoj perspektivi jeste ozbiljna pretnja (po bezbednost), jer ujedinjavanje, ukrupnjavanje desnice na evropskom nivou može da doprinese većoj ekstremizaciji političke scene i polarizaciji političkih snaga u Evropi“, navodi Petrović.

Prema njegovim rečima, jedan od glavnih ciljeva desnice, kako domaće, tako i evropske jeste stavljanje identiteta nacije u žižu politike.

"Srpska desnica, a ja bih rekao i vlast iz Beograda koja stoji iza srpske desnice, hoće da pošalje poruku da pitanje Kosova nije samo pitanje Rusije i Kine, koje stoje na stanovištu zvaničnog Beograda, nego da se radi o jednom širem pitanju – odbrani identiteta i Srbije ali i šire Evrope", navodi Petrović.

Kina i Rusija, koje su među pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, dok od ukupno 27 članica EU, njih 22 je priznalo kosovsku nezavisnost.

Petrović navodi da je Srbija sa jedne strane izvoznik desničara u regionu, ali sa druge strane desničare i uvozi kako bi pokazala da deo jedne „veće identitetske priče“.

"Zvaničnom Beogradu i srpskoj desnici je jako bitno da se uveže sa zapadnoevropskom desnicom da pokaže da zapravo to za šta se ekstremna desnica u Srbiji bori nije samo stvar Rusije i da Srbija nije ’mala Rusija na Balkanu’ nego da je zapravo ona na braniku Evrope od najezde muslimana ka Evropi", pojašnjava Petrović za RSE.

Odgovor kosovskih vlasti na desničarski skup teško je predvideti, kaže Petrović.

"Ali, njihov odgovor verovatno će ići u smislu toga da pokažu da je politika Srbije anahrona i da sve ovo što se dešava ima veze sa politikom Slobodana Miloševića (bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije) iz devedesetih godina, da je to nastavak jedne nacionalističke politike koja je doživela poraz", zaključuje Petrović.

RSE je poslao upit i Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, ali odgovore na pitanja o tome da li imaju informacije o najavljenom skupu i kakav je stav po tom pitanju nije stigao do objavljivanja ovog teksta.

Ibishi: Nezakonit skup

Najavu o okupljanju predstavnika ekstremne desnice u okviru Alijanse za mir i slobodu na severu Kosova, stručnjak za bezbednosna pitanja Nuredina Ibishi, bivši poslanik u Skupštini Kosova, ne smatra odvojenom od trenutne politike beogradskih zvaničnika prema Kosovu.

Ibishi kaže da s obzirom na to da Alijansa za mir i slobodu nije u registru političkih partija na osnovu odluke Uprave za evropske političke partije, njeno eventualno delovanje i u bilo kakvom obliku na Kosovu treba smatrati nezakonitim.

"U pogledu legalnosti, ne može im se dozvoliti da se pojave u nekom delu teritorije Kosova, ukoliko ne podnesu zahtev za konferenciju ili skup, i onda da se proveri njihova pozadina, da li su registrovani, kakav im je program i koji im je cilj sa sestrinskim udruženjem u Srbiji", rekao je on za RSE.

Ali dodaje da su program i ciljevi i orijentacija Alijanse za mir i slobodu već poznati i da je po njemu održavanje mitinga predstavnika ove organizacije na Kosovu opasno.

"Mislim da je ovo opasno pitanje i upravo zbog ovih aspekata okupljanje ne treba dozvoliti. Dakle, i za pitanja legalnosti, ali i zbog svog programa, za ono što predstavlja u Evropi", naglasio je Ibishi.

Šta je to Savez za mir i slobodu?

Savez za mir i slobodu (APF – Alliance for Peace and Freedom), osnovan je 2015. godine i okuplja ekstremno desničarske političke partije i pokrete širom Evrope. Bio je registrovan kao politička partija u okviru institucija Evropske unije (EU) svega sedam meseci, od februara do septembra 2018.

APF je odlukom Autoriteta za evropske političke partije i evropske političke fondacije od 9. februara 2018. upisan u registar evropskih političkih partija.

Iz registra je izbrisan odlukom istog tela od 13. septembra, u kojoj se nadležni pozivaju, između ostalog na Sporazum o funkcionisanju EU (Treaty on the Functioning of the European Union).

Kako se navodi u obrazloženju odluke, APF nije dostavio u zadatim rokovima dokumentaciju kojom bi zadovoljio kriterijume za registraciju.

Ti kriterijumi sadržani su u uredbi 1141/2014 Evropskog parlamenta i Saveta. Ono što APF nije uspeo da ispuni, između ostalog, odnosi se na to da politička partija ili njeni članovi moraju biti prisutni ili predstavljeni u makar jednoj četvrtini zemalja članica kao i da partija ili njeni članovi u makar četvrtini zemalja članica moraju imati osvojenih makar tri odsto glasova u svakoj od tih država na izborima za Evropski parlament.

APF je pokušao ponovo da se registruje kao evropska politička partija 2020. da bi u novembru iste godine njihov zahtev za registraciju bio odbijen.

Kako se navodi na sajtu Evropskog parlamenta, ta evropska institucija je 2016. sprovela istragu o tome da li je APF u skladu sa osnovnim načelima na kojima počiva EU. Rezultati istrage nisu javno dostupni.

Prema pisanju BBC-a, iz maja 2016. pojedini evroparlamentarci osudili su to što je EU dodelila grantove u ukupnom iznosu od skoro 600.000 evra ekstremnom desničarskom bloku, partiji APF i njenoj fondaciji Evropa Terra Nostra.

Kako se navodi u tekstu britanskog javnog servisa, kritičari APF nazivaju „neonacističkim pokretom“.

Zaključak samita "Kosovo je Srbija"

Lider Srpske desnice Miša Vacić je za RSE rekao da je tokom tri dana samita u Beogradu 26. septembra zaključeno „da je Kosovo Srbija i da se u Srebrenici nije desio genocid“.

Skupština Kosova usvojila je 17. februara 2008. Deklaraciju o nezavisnosti kojom je proglasila nezavisnost. Zvaničnici u Srbiji i dalje odbijaju da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, a ova tematika je takođe i okosnica retorike srpskih desničara.

Uz Kosovo, i Srebrenica je na agendi desno orijentisanih stranaka i grupacija, koje negiraju genocid.

Presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, a Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila u zaštićenoj zoni u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.

Parole poput „Kosovo je Srbija“ do antimigrantskih izjava i onih usmerenih protiv COVID propusnica, ali i protiv mera kojima vlade država Evropske unije žele da suzbiju širenje korona virusa, poruke su koje su sa govornice u hotelu "Moskva" u Beogradu, 26. septembra poslali predstavnici evropskih ekstremnih desničarskih partija.

Zastupljeni su bili predstavnici desničarskih organizacija i političkih pokreta iz Grčke, Španije, Italije, Francuske, Nemačke, Rusije, Rumunije i Srbije.

Kako su naveli, cilj je da se obnovi panevropski pokret Savez za mir i slobodu APF (Alliance for Peace and Freedom) koji okuplja desničarske pokrete i političke partije širom Evrope.

Zajednički odlazak na Kosovo bio je jedna od tema na skupu.

„Nisu samo Srbi protiv lažne moći Kosova, već je to cela Evropa, cela nacionalistička Evropa, koja ide protiv Kosova“, izjavio je tokom svog obraćanja Roberto Fjore (Fiore) iz ekstremno desne italijanske organizacije Forza Nuova Party.

Prema pisanju britanskog Tajmsa, 1985. godine, u odsustvu osuđen kao pripadnik fašističke terorističke grupe „Nuclei Armati Rivoluzionari“, u i više navrata je sam sebe opisivao kao neofašistu.

“Ja mislim da je veoma dobro ono što je rekao Roberto Fiore, da svi evropski nacionalisti mogu da odu zajedno na srpsko Kosovo, da zajedno preduzmemo neke akcije“, rekao je Vacić kao domaćin skupa u svom obraćanju.

„Ono što se desilo na Kosovu juče i sada, dešava se u Francuskoj… duboka država koristi migrante da razbiju i da unište sve istorijske nacije…“, izjavio je Ivan Benedeti (Yvan Benedetti) iz krajnje desničarske francuske partije Nacionalni front, na čijem je čelu Marin Le Pen, koja svoju politiku, između ostalog, bazira na antimigrantskim porukama.

Benedeti je takođe rekao da svi „moraju ustati i reći da je Kosovo Srbija“.

Učesnici su u svojim izjavama takođe negirali genocid u Srebrenici tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih.

Skupu je prisustvovao i Branislav Puhalo, bivši pripadnik Vojske Srbije i dugogodišnji pripadnik obezbeđenja Ratka Mladića. Mladić je pred Haškim Tribunalom osuđen na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina u Bosni i Hercegovini.

Puhalo je 2006. kao visoki oficir tadašnje Vojske Srbije i Crne Gore bio obuhvaćen istragom u vezi sa pomaganjem u skrivanju Ratka Mladića. Međutim, istraga protiv njega i još četvorice visokih vojnih oficira ubrzo je obustavljena zbog političkih pritisaka iz kabineta tadašnjeg premijera Srbije Vojislava Koštunice.

Na skupu je pročitana poruka jednog od članova Zlatne zore, grčke neonacističke organizacije čijeg je lidera i članove organizacije sud u Atini osudio u oktobru 2020. za vođenje zločinačkog pokreta.

Nakon suđenja koje je trajalo više od pet godina, izrečene su kazne za ukupno 68 pripadnika Zlatne zore, koja je nekada bila i grupacija u grčkom parlamentu.

Predstavnici desnih partija i pokreta su se u Beogradu, kako objašnjava Vacić, saglasili da žele povlačenja predstavnika svojih vojski sa Kosova.

„Oni, nacionalisti predstavnici svojih država, smatraju da njihovim vojskama nije mesto u NATO, ne žele da budu okupatori, i smatraju da srpske snage bezbednosti treba da obezbeđuju srpski narod“, rekao je Vacić u razgovoru za RSE.

Ko je Miša Vacić?

Miša Vacić se od početka svoje karijere zalagao za ekstremno desnu ideologiju.

Iza sebe ima više sudskih presuda za dela koja, između ostalog, obuhvataju nedozvoljeno držanje oružja i pretnje nasiljem.

Prvi put je uhapšen u septembru 2009. nakon otkazivanja Parade ponosa i nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije iz bezbednosnih razloga zabranilo javna okupljanja u Beogradu, na šta se Vacić oglušio.

Zbog toga je iste godine prekršajno osuđen na 30 dana zatvora.

Kao portparol pokreta "SNP 1389" u julu 2013. osuđen je na godinu dana uslovno za širenje diskriminacije, nedozvoljeno držanje oružja i ometanje službenog lica u obavljanju dužnosti i zato što je pretio nasiljem ako se održi Parada ponosa.

Tužilaštvo je tokom suđenja istaklo da je dokazano da je Vacić pozivao na linč i nasilje protiv pripadnika LGBT populacije, dok je odbrana navela da nema dokaza da je počinio bilo koje krivično delo.

Apelacioni sud je u februaru 2015. tu presudu preinačio, tako što je Vaciću smanjio kaznu sa godinu na sedam meseci uslovno.

Učestvovao je u februaru 2008. godine, nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, na mitingu “Kosovo je Srbija” kada je zapaljena američka ambasada u Beogradu, na mitinzima podrške haškom osuđeniku Radovanu Karadžiću iste 2008. godine, kao i na mnogim manifestacijama podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću.

Nakon toga, Vacić je, kako je 2016. potvrdio nekadašnji direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije, Marko Đurić, a sada ambasador Srbije u Vašingtonu, bio angažovan u toj kancelariji. Reagujući na kritike javnosti povodom angažovanja Vacića, Đurić je 2017. pojasnio da Vacić nije bio stalno zaposlen u tom Vladinom telu, već da je imao pravno manje obavezujući ugovor.

„Miša Vacić radno je angažovan u Kancelariji za KiM po osnovu ugovora o delu na poslovima podrške u prikupljanju sredstava i organizovanju pomoći namenjene socijalno ugroženim porodicama na Kosovu i Metohiji, obnovi crkava i manastira, funkcionisanju narodnih kuhinja i drugim humanitarnim aktivnostima u pokrajini“, rekao je Đurić za agenciju Tanjug, 2016. godine, stoji na sajtu portala Istinomer.

Đurić je naveo u izjavi od 24. januara 2017. da je Kancelarija na taj dan raskinula ugovor sa Vacićem.

Deset dana ranije, 15. januara, Vacić se našao u vozu koji je iz Beograda krenuo za Severnu Mitrovicu, a koji je po odluci tadašnjeg premijera, danas predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, zaustavljen u Raškoj, blizu granice Srbije sa Kosovom, a zatim vraćen u Beograd iz bezbednosnih razloga.

Kako su tada preneli mediji, Vacić je u vozu novinarima delio vizit karte na kojima je stajalo da je savetnik Marka Đurića, tadašnjeg direktora Vladine kancelarije za Kosovo.

Vacić ima veze i sa britanskim desničarom Džim Dosonom (Jim Dowson), koji je bio gost na jednom od osnivačkih sastanaka njegovog pokreta u januaru 2018, zajedno sa ruskim intelektualcem Leonidom Savinom, koji uređuje veb stranicu Konstantina Malofejeva, kojeg su SAD sankcionisale zbog podrške proruskim separatistima u Ukrajini.

Takođe, na osnivačkom sastanku Srpske desnice, prisutan je bio i Milenko Jovanov, visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke.

Saradnja na tekstu: Bekim Bislimi

XS
SM
MD
LG