Dostupni linkovi

Mladićevi jataci oslobođeni, tužilaštvo najavilo žalbu


Mladićevi jataci oslobođeni, fotografija ispred sudnice, 10. decembar 2010
Prvi osnovni sud u Beogradu oslobodio je grupu od 10 optuženih za pomaganje u skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića, dok je Tužilaštvo najavilo žalbu na ovu odluku.

Sudija je u obrazložio da je za krivična dela koja su se prema optužnici dogodila do 2003. godine zastarela, dok za ostala nema dokaza. Oslobođenim jatacima se, inače, sudi još od 2006., ali je to suđenje u više navrata prekidano.

Ljiljana Vasković
i Saša Badnjar, nakon što su oslobođeni optužbi za skrivanje Ratka Mladića, nisu bili raspoloženi za razgovor sa novinarima.

Oni su dvoje od desetoro ljudi oslobođenih optužbi da su proteklih godina u novobeogradskim blokovima iznajmljivali stanove u kojima se Ratko Mladić skrivao, donosili mu hranu i kolima ga prevozili sa jedne na drugu lokaciju.

Sudija Dragan Garić, čije je Tužilaštvo tražilo izuzeće zbog sumnje u pristrasnost, oslobađajuću presudu je objasnio time da je zastarelo šest slučajeva, u kojima su se krivična dela dogodila do 2003.
Tužilaštvo će od Visokog saveta sudstva tražiti da ispita i da li je bilo kršenja zakona, krivične procedure ili povrede sudskog poslovnika u tom procesu.


Ostalih četvoro, oslobođeni su jer nije bilo dokaza. Tužilaštvo se ne slaže sa takvim obrazloženjem i njihov porptarol Tomo Zorić najavljuje žalbu.

“Neuobičajena je odluka sudskog veća da nakon godinu dana vođenja krivičnog postupka, od strane novog predsednika sudskog veća, donese odluku o odbijanju optužbe, iz razloga zastarelosti krivičnog gonjenja, a posebno, ukoliko smatra da su za određene radnje optuženih zastare nastupile još 2008. i 2009. godine, s obzirom da je pod ovim istim predsednikom veća, vođen krivični postupak punih godinu dana. Bez obzora na ovakvu odluku sudskog veća, Tužilaštvo će se žaliti, kako na oslobađajući deo presude tako i na odbijajući deo presude, jer smo mišljenja da zastarelost nikako nije mogla nastupiti, niti je nastupila”, kaže Zorić i dodaje da će od Visokog saveta sudstva tražiti da ispita i da li je bilo kršenja zakona, krivične procedure ili povrede sudskog poslovnika u tom procesu.

Loš odjek u javnosti

Glavni haški tužilac Serž Bramerc u više navrata je ponovio da je u cilju završetka saradnje Srbije s tribunalom u Hagu, neophodno sankcionisanje svih onih koji pomažu haškim begunacima. On je nedavno je rekao da bi drakonske kazne, verovatno obeshrabrile one koji Mladića sada čuvaju ili to nameravaju u budućnosti.

Advokat Miloš Šaljić i njegov klijet ispred sudnice nakon oslobađajuće presude, 10. decembar 2010
I predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić smatra da da će oslobađajuća presuda jatacima, imati loš odjek u javnosti.

“Sasvim sigurno će biti loš odjek ove presude, pošto je upravo i Serž Bramerc u jednom intervjuu nagovestio i isticao neophodnost oštrog obračuna sa jatacima i što je on to naglasio i u izveštaju koji je podneo Savetu Bezbednosti. Moguće je da će ova presuda opet poslužiti nekome u Međunarodnoj zajednici da kaže da Srbija ne sarađuje. Ali, to su odluke sudova, mi niti možemo, niti hoćemo, niti želimo da se u to involviramo i da utičemo na rad sudstva u Srbiji”
, kaže Rasim Ljajić.

Dok se čeka na žalbu Tužilaštva advokat Nemanja Govedarica, branilac dvojice oslobođenih jataka - Stanka i Predraga Ristića, kaže da je sud potvrdio da njegovi klijenti nisu krivi.

“Za mene, sa pravne tačke gledišta, ova odluka ne predstavlja nikakvo iznenađenje, imajući u vidu da za Stanka Ristića i Predraga Ristića nije postojao ni jedan jedini dokaz na čemu je odbrana insistirala tokom čitave odbrane, I to se danas I potvrdilo – obojica su oslobođeni krivice”
, rekao je branilac dvoje oslobođenih optužbe za skrivanje Mladića.

Koštunica ignorisao plan hapšenja


Desetoro oslobođenih jataka, nisu i jedini za koje se sumnjalo da Mladiću olakšavaju skrivanje. Za to je još od 2006. osumnjičeno petoro bivših visokih oficira Vojske Srbije i Crne Gore.

U tom lancu je kao najvažnija karika pominjan nekadašnji šef vojne tajne službe Aco Tomić, inače bliski saradnik tadašnjeg saveznog predsednika, a potom i republičkog premijera, Vojislava Koštunice.

Na spisku su bili i tadašnji načelnik Generalaštaba Nebojša Pavković i jedan od ključnih ljudi iz Mladićevog obezbeđenja Branislav Puhalo. Istraga protiv njih je te 2006. pokrenuta, ali je brzo i prekinuta zbog političkih pritisaka iz Koštuničinog kabineta.

Šta će sa tim slučajem sada biti, pitali smo advokata Dragoljuba Todorovića, koji je u raznim procesima zastupao žrtve ratnih zločina zbog kojih se Ratko Mladić traži.

“Aco Tomić, Nebojša Pavković, Dragan Živanović, Branislav Puhalo… to je već ozbiljnija stvar. To su konkretni podaci, to se radi o vojnim objektima, tu ima svedoka… Njega je skrivala vojska Srbije u objektima vojske! Prema tome, to je bila ozbiljnija stvar I nije ni čudo što je to ministar Pravde to prekinuo na način na koji je prekinuo! Dakle, jatak Ratka Mladića je država Srbija i verovatno se neki ljudi tu boje I zbog onoga što bi mogao reći u Hagu”
, smatra Todorović.

U nedostatak volje srpske Vlade da u prethodnim godinama uhapse Mladića, sudeći bar prema diplomatskim depešama koje su procurele putem sajta Vikiliks, bile su ubeđenje i strane diplomate.

Tako je jedan španski zvaničnik rekao da su ovdašnje vlasti 2008. znale gde je taj haški begunac, ali da nisu učinile ništa. Istovremeno je i bivši premijer Vojislav Koštunica, označen kao krivac za ignorisanje američkog plana za hapšenje Mladića, koji su SAD predstavile Beogradu 2006.

Pominje se i bivši šef BIA Rade Bulatović, koji je navodno znao gde se se Radovan Karadžić krije čak pola godine pre hapšenja, ali da ništa nije učinio upravo zbog Koštunice, kao što je propustio da uhapsi i samog Mladića kada je bio lociran početkom 2006. godine.

Pogledajte komentare (5)

Ovaj forum je zaključen
XS
SM
MD
LG