Dostupni linkovi

Crveni medicinski alarm za Srbiju


Ilustrativna fotografija

"Ovo je ono za čim sam tragala, posvećenost i odgovornost svakog pojedinca na poslu, dovoljno sredstava da se kvalitetno neguju i leče pacijenti, i zadovoljstvo ljudi koji se ovde leče", tako prve utiske iz Nemačke prenosi dvadesetogodišnja Anastasija Dačević, medicinska sestra iz Šapca.

O odlasku iz ovog grada, oko 80 kilometra zapadno od Beograda, gde je radila kao pripravnica na odeljenju intenzivne i poluintenzivne nege u bolnici "Laza K. Lazarević", razmišljala je, kaže, od trećeg razreda srednje škole. Posao na klinici u nemačkom gradu Memingen dobila je posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije, i 7. januara spakovala je kofere.

"Šanse za usavršavanje su neizmerno veće nego u Srbiji. Prihodi su sasvim dovoljni da se živi kvalitetno. Kolege su vrlo prijatne, i svako od njih doprinosi da atmosfera na poslu bude zanimljiva. Dosta izazova me čeka u predstojećem periodu. Polaganje ispita za nostrifikaciju diplome i B2 nivoa jezika, kao najznačajniji", kaže ona.

Pre nekoliko dana iz Srbije je otišao i medicinski tehničar Miloš Jovanović iz naselja Kaona kod Kučeva, u istočnoj Srbiji, stotinak kilometara od Beograda.

"Iskreno, mislim da mogu bolje. I da Nemačka pruža bolje uslove. Plate kod nas su nedovoljne za normalan život".

To su samo neki od razloga zbog kojih je ovaj dvadesetsedmogodišnjak odlučio da život nastavi u nemačkoj pokrajini Baden–Virtemberg, u mestu Tutlingen. Radiće kao medicinski tehničar u tamošnjoj okružnoj bolnici za, kako navodi, platu koja bi, dok ne nostrifikuje diplomu, trebalo da bude 1.900 evra. Nakon toga, očekuje oko 2.800 evra mesečno.

U Domu zdravlja u Kučevu zarađivao je manje od 300 evra. Na tom se mestu zaposlio nakon što je, posle završenog Prirodno-matematičkog fakulteta, morao da se prekvalifikuje.

"Bilo je jako teško pomiriti se sa činjenicom da diploma fakulteta ništa ne vredi u našoj zemlji i da nema šanse da se zaposlim u struci. Odlučio da se vratim na srednju (medicinsku) i tako da se zaposlim. Međutim, kroz dva, tri meseca bilo mi je lakše, već sam zavoleo taj posao. Radio sam u previjalištu, davanje terapije pacijentima, zatim kao hitna medicinska pomoć, asistirao lekarima, vodio medicinsku dokumentaciju", priča Miloš Jovanović.

Do posla u Nemačkoj, kao i Anastasija, došao je preko Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije (NSZ), koja od 2013. godine ima sporazum sa Saveznom službom za zapošljavanje Nemačke. Projekat "Triple Win", za koji su se njih dvoje prijavili, sprovodi se na osnovu međudržavnog sporazuma između Srbije i Nemačke, a NSZ kroz saradnju sa dve nemačke organizacije, posreduje u sklapanju ugovora o radu medicinskih sestara i tehničara opšteg i pedijatrijskog smera iz Srbije sa nemačkim poslodavcima.

"Čuo sam preko drugara, aplicirao onako bez veze i nisam se ni nadao da ću da prođem zato što imam malo radnog iskustva. Mislim da najviše mogu da zahvalim činjenici da dobro znam nemački jezik, učio sam ga još kao klinac", kaže Miloš.

Iako tačan broj medicinskih sestara i tehničara koji su napustili Srbiju nije moguće utvrditi, iz strukovnih udruženja već nekoliko godina upozoravaju na alarmantan trend, koji ostavlja ozbiljne posledice po zdravstveni sistem, kao i na to da može dovesti do situacije da građanima Srbije više neće imati ko da pruža zdravstvene usluge.

Iz Ministarstva zdravlja Srbije i Nacionalne službe za zapošljavanje odbacuju ovakve prognoze. Prema podacima NZS-a, tokom 2018. godine u Nemačku je otišlo 477 medicinskih sestara i tehničara.

"Po zahtevu poslodavaca iz Nemačke, a uz posredovanje NSZ, zaposleno je 20 medicinskih sestara i tehničara. Na osnovu sporazuma o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Nemačkoj, zaposleno je 106 medicinskih sestara i tehničara u okviru projekta ’Triple Win’. Samostalno su posao pronašli 351 medicinska sestara i tehničar, a preko Nacionalne službe su pribavili radnu dozvolu", navodi se u pisanom odgovoru NZS-a za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Dodaje se da je broj ljudi koji su posao pronašli posredstvom NSZ ili u okviru projekta "Triple Win" sličan ili manji u odnosu na 2017., ali da raste broj onih koji su posao u Nemačkoj pronašli sami.

"Triple Win projekat je za 6 godina posredovao u zapošljavanju 660 medicinskih sestara i tehničara, što je 110 osoba prosečno u toku jedne godine. Ta brojka je daleko od zabrinjavajuće, jer svake godine medicinsku školu završi mnogo više srednjoškolaca, koji nakon diplomiranja ne mogu da se zaposle", navode u NZS-u.

U ovoj Službi još kažu da se projekat "Triple Win" sprovodi prema pravilima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), te da ne regrutuje osoblje iz zemalja koje imaju nedostatak radne snage u oblasti zdravstvene nege.

Najveći je, međutim, broj onih koji odlaze mimo institucija, u sopstvenom aranžmanu ili preko različitih agencija. Kako navode u Sindikatu medicinskih sestara i tehničara, Srbiji zvoni na uzbunu jer, prema njihovim procenama, zemlju svake godine napusti više od 1.000 sestara. Najčešće odlaze u Nemačku, i u skandinavske zemlje.

"U ustanovama imamo alarmantnu situaciju da je iz jedne male opšte bolnice, koja zapošljava ukupno 300 ljudi, prošle godine otišlo 10, a u ovom trenutku 12 sestara čeka papire. Dakle, za godinu dana će ih otići 20. Ako se napravi prosek, to je crveni alarm u svakom smislu", navodi predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Radica Ilić.

Iz Ministarstva zdravlja za RSE navode da "kontinuirano sprovode mere i aktivnosti usmerene ka uspostavljanju održivog i kvalitetnog zdravstvenog sistema".

"Odgovornom kadrovskom politikom, zapošljavanjem mladih medicinskih stručnjaka i omogućavanjem njihovog usavršavanja, Ministarstvo zdravlja omogućava ne samo da zdravstveni sistem funkcioniše, već i da se odlasci pojedinih zdravstvenih radnika u druge zemlje, koji se usled zakona tržišta dešavaju i u najrazvijenijim zemljama, ne odražavaju na rad zdravstvenih ustanova naše zemlje", navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva za RSE.

Dodaje se i da je u prethodne dve godine "zabeleženo i unapređenje materijalnog položaja zdravstvenih radnika kroz povećanje plata".

Prema nalazima Svetske zdravstvene organizacije, više od 70 odsto procedura u zdravstvu obavljaju upravo medicinske sestre. Njihova prosečna plata u Srbiji je nešto preko 30.000 dinara (oko 250 evra). Sa naknadom za prevoz, noćnim dežurstvima i prekovremenim radom, mali je broj onih koje imaju platu od oko 40.000 dinara (oko 340 evra).

"Radimo za nikakvu platu, radimo poslove koji nisu naši. Sestre koje regularno završe školovanje su svesne težine posla i neće da rade za 30 hiljada dinara, zato što u pekari imaju 45 hiljada (oko 380 evra)", kaže Radica Ilić.

Da je odliv zdravstvenih radnika iz Srbije "ogroman", a šteta "jeziva", ocenio je krajem prošle godine i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u cilju zaustavljanja ovog trenda najavio mogućnost povećanja zarada lekarima i medicinskim sestrama za 15 odsto.

U sindikatima ne veruju da to može zaustaviti migraciju jer se razlozi odlaska, pre svega mladih zdravstvenih radnika, ne odnose samo na visinu zarada, već i na uslove rada, kao posledicu višedecenijskog urušavanja zdravstvenog sistema u Srbiji, ali i na nemogućnost napredovanja u struci.

Ruina dečje laboratorije
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:59 0:00

Iz Ministarstva zdravlja navode da je od 2014. godine do danas zaposleno "više od 12.000 zdravstvenih radnika, i da je odobreno preko 7.000 specijalizacija".

"Sve su to podaci koji ukazuju na strateško opredeljenje Ministarstva zdravlja da se povećanjem plata, značajnim materijalnim ulaganjima, rekonstrukcijom postojećih i izgradnjom novih, savremenih bolnica i zdravstvenih centara uz nabavku najmodernije opreme, značajno unaprede uslovi rada za zdravstvene radnike, koji će doprineti njihovom opredeljenju da egzistenciju i profesionalnu karijeru ostvaruju u našoj zemlji", navode iz Ministarstva.

Za to vreme, zapadne države ubrzano rade na popunjavanju svojih deficita, nudeći dobre uslove, opremu, visoke plate, i dalje usavršavanje.

"Sestre sa velikim iskustvom odlaze zato što svaka u ovom trenutku radi na dva, tri radna mesta, i rade poslove koji nisu njihovi. Na primer, u jednoj bolnici u unutrašnjosti sestre transportuju egzitus (telo umrlog) u kapelu. Da li je to posao medicinske sestre? Pa do toga da u državni sistem ulaze prekvalifikovane sestre, i da ove sa iskustvom rade i za njih. Dakle, rade na onim mestima koja nisu popunjena, a sada rade i za ove koje su samo poželele da postanu medicinske sestre, ali dalje od toga nisu otišle", dodaje Radica Ilić.

Ukazujući na problem lažnih diploma, ona navodi i da predlog njenog sindikata da konkurs za medicinske sestre prate i testovi znanja "nije prošao". U popunjavanju deficita, zdravstvene ustanove ometa i Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, koji je na snazi od 2014. godine.

"On mora da se stavi van snage i da se primaju medicinske sestre i, naravno, da povećanje plata bude takvo da neće vređati dostojanstvo. Ako vam kažu da će vam plata biti veća za 1.500 i 2.000 dinara (13 i 17 evra) to je nekorektno i nehumano. Ukoliko se ovog trenutka ne bude nešto ozbiljno preduzelo, sve će se urušiti. Statistika priča jedno, a ono sa čime se mi susrećemo kada idemo po ustanovama je potpuno deseto. Ljudi apeluju, vape i mole", kaže Ilić.

U međuvremenu, Anastasija Dačević dolaziće u posete, ali poslu u Srbiji ne planira da se vraća.

"Ne znam šta će mi vreme još prirediti, ali trenutno imam ciljeve i planove koje bih želela da ostvarim u Nemačkoj", kaže ona.

Sa Milošem Jovanovićem razgovarali nekoliko dana pre njegovog odlaska.

"Iskreno, ne znam šta da očekujem. Pretpostavljam da će biti teško, da moram da se adaptiram na novu sredinu, na nove uslove rada, ne verujem da će biti problem oko snalaženja što se tiče jezika i kolega. Nije da mi se preterano ide, a nije ni da mi se vraća nazad. Idem da vidim, pa kako bude, biće", rekao je on.

Krajnji cilj mu je da u Nemačkoj nađe posao koji nije počeo da radi silom prilika, i za koji ima master diplomu Prirodno-matematičkog fakulteta.

*Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG