Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Lekarski pregled po dvostrukoj tarifi


Koliko bi se novca moglo obezbediti iz dodatnih popodnevih pregleda, nepoznanica je za Sindikat zdravstva i socijalne zaštite

Tekst: Nevena Bogdanović

“Vrlo su to male pare, da bi mi rešile finansijske probleme zbog kojih želim da napustim državnu bolnicu”, komentariše za Radio Slobodna Evropa medicinska sestra Biljana (prezime poznato redakciji), odredbu nacrta Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji bi, između ostalog, lekarima omogućio dodatni rad o trošku pacijenata.

Nacrt novog zakona još nije poznat stručnoj javnosti, iako bi u skupštinsku proceduru trebalo da uđe do kraja godine. Ipak, uveliko se raspravlja o tome da li je opravdano da se popodnevni pregledi u državnoj bolnici dodatno plaćaju iz džepa građana, kao i da li bi ta mera stvarno zadržala lekare i sestre da ostanu u Srbiji, kako su to objasnili u Ministarstvu zdravlja.

“Pod kojim uslovima, za koliko novca, kako bi se to realizovalo, to mora da odredi Zakon. Ja sam šokirana da taj nacrt uopšte nisam mogla ni da nađem, da vidim tačno o čemu se radi”, ističe Sonja Hadži Bojranović iz nevladinog udruženja za zaštitu prava pacijenata “Help”.

Za građane, ali i za medicinsku sestru Biljanu, upitan je kvalitet usluga koje bi pacijenti dobili u sklopu dodatnog pregleda i da li bi takva mera stvarno smanjila gužve.

“Aparatura, materijal, sve to ide shodno finansijama ustanove u kojoj radimo. I dalje je sve to vrlo oskudno, česti su kvarovi. Nije sistem na zavidnom nivou. Nekad se više bavimo administracijom nego sestrinskim i lekarskim poslom. Nezadovoljstvo je veliko – i pacijenata koji čekaju, ali i nas, jer smo nedovoljno plaćeni”, priča Biljana.

Sindikati napominju da bi donošenje novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti trebalo da bude transparentan proces, kao i da ne treba građane dovoditi u zabludu da trenutno lečenje u državnim bolnicama ide na trošak države.

Lečenje plaćaju građani, jer uplaćuju novac u Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), ističu predstavnici sindikata u zdravstvu.

“Zdravstveni sistem se finasira 98 odsto iz tog fonda, a svega 2 procenta iz republičkog budžeta, pa samim tim svi građani treba da imaju isto pravo na lečenje, koje im je i Ustavom garantovano”, upozorava doktor Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Za doktora Radeta Panića su odredbe novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kako kaže, izmšljanje "rupe na saksiji".

„Pre sve ove priče treba videti kakvi su to uslovi u državnim bolnicama, da li su aparati adekvatno pregledani, da li su uslovi za rad bezbedni i da li jedan lekar, uz najbolju nameru, najbolju volju i u punom zdravlju - što verujte većina nas nije - može da podnese puno radno vreme u državnoj ustanovi, dežurstvo koje mu je zakonom propisano obavezno, a onda još da ode u privatnu ili državnu ustanovu da dodatno pruži pacijentima usluge“, kaže Panić.

On ističe da i postojeći zakon već omogućuje zdravstvenim radnicima pravo na trećinu dodatnog ili prekovremenog rada, ali se ta odredba ne tumači ispravno.

"Najčešće taj rad već imamo u sklopu dežurstava koja se organizuju kao prekovremeni rad, jer nedostaje zdravstvenih radnika, pa je za RFZO jeftinije da nama plati prekovremeno, nego da zaposli još 15 odsto izvršilaca koliko nam nedostaje”, objašnjava Panić i dodaje da zakon treba da ostavi izbor njegovim kolegama gde će dodatno raditi, bez diskriminacije privatne prakse.

Ministarstvo zdravlja nije bilo dostupno za komentar novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Dok država ćuti, predsednik Sindikata zdravstva i socijalne zaštite "Nezavisnost" Zoran Ilić smatra da je mnogo razloga i za i protiv popodnevnih pregleda van radnog vremena o trošku pacijenata.

Ipak, sumnju kod njih izazivaju dve stvari - način na koji bi se regulisale cene pregleda i pitanje da li su lekari sposobni da rade istim intenzitetom nakon radnog vremena.

“Postavlja se opravdano pitanje opterećenosti zaposlenih radnika. Mi kao sindikat tražimo da u redovno radno vreme, zdravstveni radnik prima pristojnu platu i da se u to radno vreme pregledaju pacijenti. Da li ja mogu sa, recimo, pedesetak pacijenata koje imam u prepodnevnoj smeni u ambulanti, da nastavim da radim tog dana“, pita Ilić.

Ispred Doma zdravlja Zvezdara - gužva, a pacijenti tvrde da je unutra još veća. Beograđanin Milan Lekić kaže da bi bio spreman da plati pregled popodne, pod uslovom da cena bude pristojna.

“Ako oni rade popodne u Domu zdravlja, aparati koje koriste su državni i oni su već plaćeni, tako da bi cena trebalo da bude niska. Struja isto, sve koriste na račun građana. Ako će to da pomogne da se smanje gužve, ja bih platio, ali da cena bude transparentna, nikako drugačije”, kaže Lekić.

Za razliku od Lekića, koji smatra da je popodnevna naplata pregleda jedini način da se izađe iz trenutne situacije, njegov sugrađanin Miloš Milošević kaže da ne bi platio pregled u državnoj bolnici.

“Voleo bih da ne plaćam jer sam plaćao dosta. Četrdeset dve, tri godine dok sam radio sam uplaćivao novac u RFZO. Tako da sada mislim da bi trebalo da dobijem uslugu. Ima ljudi koji bi možda želeli da plate i da prođu brže. Ja ću čekati ovamo gde neću da platim, a neko će da ode popodne, pa valjda neće biti gužve”, kaže Milošević i upozorava na neprijatna iskustva svojih sugrađana.

„Ovo mi se ne sviđa što rade lekari – primi te u državnoj bolnici, a onda ti kaže, idi popodne u tu i tu privatnu ordinaciju. Tamo ga on sačeka i to dobro naplati“, priča Milošević.

Koliko bi se novca moglo obezbediti iz dodatnih popodnevih pregleda, nepoznanica je za Sindikat zdravstva i socijalne zaštite. Zoran Ilić iz tog sindikata smatra da mera ne bi smela da optereti budžet građana, ali da može biti dobar način da se popune prazne bolničke kase.

„Ovo bi bila jedna mera koja bi možda samo malo ublažila taj odlazak naših kolega u inostranstvo. Devedeset posto zemalja u svetu ima tu migraciju i bilo kakvi potezi su dobri“, poručuje Ilić.

Doktor Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta Srbije smatra da dopunski pregledi o trošku pacijenata ni na koji način neće pomoći lekarima da odluče da ostanu u državnoj službi. Panić podseća je na birou rada trenutno oko 3.500 zdravstvenih radnika, a da je zabrana zapošljavanja u javnom sektoru još na snazi.

“Kada bi se zaposlile kolege, rasteretili postojeći zaposleni, kada bi se videlo gde idu tokovi novca, kada bi se iskontrolisali tenderi, kada bi se napravila dobra organizacija postojeće zdravstvene službe, sigurni bismo da bi bilo moguće i povećati zarade. Kolege bi bile zadovoljne jer rade u nekim bezbednim i valjanim uslovima”, tvrdi Panić.

Medicinska sestra Biljana objašnjava kakve je uslove rada zatekla u bolnici u Nemačkoj, gde je bila na privremenom radu.

“Primanja su veća, uslovi za rad su bolji, a zdravstvenim radnicima se zna mesto – poštovani su. Od komunikacije sa osobljem i pacijentima, do uslova, sve je sređeno. Kod nas rade dve sestre na određen broj pacijenata, a u inostranstvu ih je šest”, priča Biljana.

Predlogom za koji je javnost mogla da čuje iz medija, sa zaposlenima koji bi želeli dodatno da rade, potpisivao bi se aneks ugovora, a cenu pregleda utvrđivala bi bolnica. Predloženi model podele novca je – polovina za zdravstvenu ustanovu, dok bi druga polovina otišla na održavanje aparata i osoblje.

Penzionerka Bosiljka Milovanović kaže da bi jasno trebalo da se kaže koliko bi koštao takav pregled, i da li bi cena bila ista u svim zdravstvenim ustanovama.

“To je za nas jedna vrsta olakšanja da dođemo do lekara, ali zavisi od cene koja će biti propisana. To je prvo trebalo da se kaže”, kaže Milovanović.

Za Beograđanku Jovanu Marjanović plaćanje pregleda u dopunskoj smeni je neprihvatljivo, a za trenutno stanje u zdravstvenom sistemu kaže da je "haotično".

“Te mere nikada neće pomoći da se smanje gužve, čekanja i zakazivanja. Samo će biti još veći haos. A sada se čeka po tri, četiri meseca da se nađe termin slobodan kod odabranog specijaliste”, kaže Marjanović i ističe da je na ultrazvuk štitaste žlezde u Domu zdravlja Zvezdara čekala tri meseca.

“Kažu i da treba da idemo na specijalističke sistematske preglede, a vi za takav pregled ne možete da dođete na red po šest, sedam meseci. Evo idite sad da zakažete kod lekara opšte prakse - ne možete da uđete. Kod vašeg lekara ne možete da uđete. Zakazaće vam bar za dva, tri dana termin. I kad dođete na vreme, sedite i čekate još tri sata”, kaže Marjanović.

Za predstavnike udruženja pacijenata popodnevni pregledi u državnim bolnicama bi možda omogućili da se smanje gužve u bolnicama, ali i da se smanji korupcija.

“Novac koji bi zdravstvenim radnicima bio plaćen za te preglede, prošao bi kroz sistem”, kaže Sonja Hadži Bojranović iz udruženja “Help”.

Ipak, i sindikati i udruženja pacijenata upozoravaju da su za trenutno stanje u zdravstvu u Srbiji prvenstveno odgvorni nadležni koji ne uspevaju da organizuju rad u bolnicama, pa se zato na preglede kod lekara čeka, kako kažu, "kao na autobuskoj stanici".

* Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG