Dostupni linkovi

Balkansko zdravstvo u emigraciji


BiH je prošle godine napustilo 325 lekara (ilustrativna fotografija)

Zašto države Zapadnog Balkana ne čuvaju svoje medicinske radnike bila je tema kojom smo se bavili u Zašto?. Loši uslovi rada, niske plate, mobing, ali i mogućnost rada u drugim zemljama neki su od razloga zbog kojih sve više zdravstvenih radnika donosi odluku da promeni radno mesto. Za neke je rešenje prelazak u privatan sektor, dok drugi šansu vide u – odlasku u inostranstvo. Neki su već otišli, a neki to tek planiraju.

U 2016. godini, čak 50 hiljada osoba iz BiH, Srbije, Crne Gore, Makedonije i s Kosova, pronašlo je posao u Nemačkoj, objavila je Savezna agencija za rad iz Nuernberga. Među njima je veliki broj lekara i drugih medicinskih radnika.

  • Odlaze i pre nego što se zaposle

Prema podacima Lekarske komore Federacije BiH, 325 lekara je napustilo zemlju tokom prošle godine. Međutim, tu nisu ubrojani mladi lekari, koji su odmah nakon završetka školovanja napustili svoju zemlju.

“Tu nisu uključeni ljekari koji do sada nisu zasnovali radni odnos. Riječ je o mladim ljudima koji tek završe fakultet i koji ne stignu da se zaposle, ali već odlaze. Znači, oni nisu ni imali potrebu da budu članovi ljekarske Komore; oni su već, nažalost, napustili Bosnu i Hercegovinu, nisu uvršteni u tu zvaničnu brojku od 325. Mislim da je ta brojka veća za 20 do 25 posto, da je to preko 400”, kazao je u intervjuu za RSE u januaru ove godine predsednik Sindikata doktora medicine i stomatologije Federacije BiH, Rifat Rijad Zaid.

Ministarstvo zdravlja Republike Srpske ima podatke samo za broj zdravstvenih radnika koji su otišli iz javnih ustanova ovog bh. entiteta, zaključno sa krajem 2015. godine, i odnosi se na petogodišnji period, rekla nam je početkom godine portparol ministarstva zdravlja Jelena Vujić.

"Prema tim podacima, iz svih zdravstvenih ustanova za prethodni period od pet godina otišlo je 120 medicinskih tehničara i oko 80 ljekara. Napominjem da mi nemamo podatke za one koji su bili prijavljeni na biro, odnosno one koji nikada nisu bili zaposleni u zdravstvenom sistemu RS-a", objasnila je ona.

  • Sertifikat dobre prakse

Sporazum koji su 2013. godine potpisale Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije o posredovanju u privremenom zapošljavanju radnika iz Srbije omogućio je zapošljavanje radnika za zdravstvenu negu u bolnicima i domovima za stara lica na teritoriji Nemačke.

Od tada, skoro 2.000 zdravstvenih radnika godišnje napusti zemlju, a najviše njih odlazi u Nemačku, pokazuju podaci dobijeni ukrštanjem brojeva koje vode sindikati i komore lekara i medicinskih sestara.

Međutim, ne odlazi se samo u Nemačku, već i u skandinavske zemlje, zatim Katar, Sloveniju...

U prethodne dve godine, više od 1.600 lekara iz Srbije zatražilo je sertifikat dobre prakse koji, između ostalog, omogućava zaposlenje u inostranstvu.

"Lekarska komora Srbije je u 2015. godini izdala 826 sertifikata dobre prakse, a u 2016. 856 ovih sertifikata“, rekao je u martu ove godine za RSE dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije.

Kako je naglasio, podaci o izdavanju sertifikata dobre prakse ne mogu sa sigurnošću govoriti o broju lekara koji želi da se iseli, pošto odlazak u inostranstvo nije jedini razlog za uzimanje ovih papira. Takođe, dodaje Dinić, mnoge zemlje uopšte ne traže ovaj setifikat.

"Najveći broj lekara uzima ove sertifikate prevenstveno zbog toga što idu da rade u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu. Takođe, jedan broj naših lekara odlazi na jednomesečni rad u neke zemlje i mislim da je to najveći broj lekara koji odlazi. Zašto odlaze u Crnu Goru, BiH i neke arapske zemlje – u Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i slično? Pa verovatno iz finanskijskih razloga. I onda svoje slobodno vreme, koje podrazumeva godišni odmor provode radeći u drugim zemljama“, kazao je predsednik Lekarske komore Srbije.

  • Nemačka, zemlja obećana

Aleksandar Božić, medicinski tehničar na hemodijalizi u Opštoj bolnici u Valjevu, posle 13 godina rada planira da ode u Nemačku.

"Ne toliko zbog uslova rada, koliko zbog malih primanja jer svako od nas radi neki dodatni posao da bi mogao da preživi“, kazao je Aleksandar za RSE u junu ove godine.

Vladimir Đurđević, koji 15 godina radi u valjevskoj bolnici na anesteziji svoju nameru da ode u inostranstvo objašnjava željom da uradi „nešto ozbiljnije sa svojim životom“.

"Ovde su mogućnosti male. Nemačka je trenutno aktuelna zbog sporazuma. Ne idem toliko zbog sebe, koliko zbog dece“, ispričao nam je Vladimir.

Devetnaestogodišnja Mina Stevanović studentkinja prve godine Medicinskog fakulteta u Beogradu već je odlučila da će, po završetku studija, otići u Englesku ili Nemačku.

„Da se bavim bilo čim, ne samo medicinom, ja bih otišla odavde, zato što vidim kako se živi u Srbiji i koliko nije fer. Moji roditelji su obični radnici, ubijaju se od rada i ne možemo sebi da priuštimo mnogo. Mislim da su u inostranstvu bolji uslovi za normalan život“, rekla je.

Dr Ivana Durutović sa kojom smo razgovarali u februaru rekla nam je da još uvek nije odlučila da ode iz crnogorskog zdravstva, ali da se ozbiljno priprema da joj odlazak u Nemačku bude mogućnost koju će u budućnosti možda odabrati.

„Učim njemački jezik i trenutno sam na nivou B-1, a u Njemačkoj traže B-2. U međuvremenu sam, od jednog njemačkog univerziteta, dobila stipendiju za online edukaciju u oblasti raka dojke kojom se, inače, bavim. Radim i na stručnom i na širem obrazovanju“, kazala je.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG