Dostupni linkovi

Beli mantili u belom svetu


Odliv zdravstvenih kadrova u većoj meri se može očekivati kada Srbija bude postala deo Evropske unije, smatra dr Milan Dinić

U prethodne dve godine, više od 1.600 lekara iz Srbije zatražilo je sertifikat dobre prakse koji, između ostalog, omogućava zaposlenje u inostranstvu. Sve teži uslovi rada i male plate glavni su motivi koji zdravstvene radnike nagone da napuste zemlju.

Iako tačan broj onih koji se odlučuju da za stalno odu iz Srbije nije poznat, stručnjaci upozoravaju da je ovaj trend alarmantan, ali i da je on samo odraz višedecenijskog urušavanja zdravstvenog sistema u Srbiji.

Devetnaestogodišnja Mina Stevanović studentkinja je prve godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iako je pred njom dug put do diplome, već je odlučila da će, po završetku studija, otići u Englesku ili Nemačku.

„Da se bavim bilo čim, ne samo medicinom, ja bih otišla odavde, zato što vidim kako se živi u Srbiji i koliko nije fer. Moji roditelji su obični radnici, ubijaju se od rada i ne možemo sebi da priuštimo mnogo. Mislim da su u inostranstvu bolji uslovi za normalan život“, smatra naša sagovornica.

Njena koleginica Anđela Stefanović radije bi ostala u Srbiji, ali ne isključuje ni odlazak u inostranstvo ukoliko je okolnosti na to nateraju.

„U suštini bih volela da ostanem ovde. Nisam jedna od onih koji su za odlazak, ali ako bude ’trbuhom za kruhom’, onda naravno idem, šta da se radi.“

Pod devizom ’trbuhom za kruhom’, veliki broj lekara već je napustio zemlju. Prva stepenica ka tom cilju je uzimanje sertifikata dobre prakse.

„Lekarska komora Srbije je u 2015. godini izdala 826 sertifikata dobre prakse, a u 2016. 856 ovih sertifikata“, kaže za RSE dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije.

Dr Rade Panić: U ambulanti opšte prakse, umesto 30-35 pregleda, koliko je propisano zakonom, lekari obavljaju između 60 i 80
Dr Rade Panić: U ambulanti opšte prakse, umesto 30-35 pregleda, koliko je propisano zakonom, lekari obavljaju između 60 i 80

On naglašava da nam podaci o izdavanju sertifikata dobre prakse ne mogu sa sigurnošću govoriti o broju lekara koji želi da se iseli, pošto odlazak u inostranstvo nije jedini razlog za uzimanje ovih papira. Takođe, dodaje Dinić, mnoge zemlje uopšte ne traže ovaj setifikat.

„Najveći broj lekara uzima ove sertifikate prevenstveno zbog toga što idu da rade u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu. Takođe, jedan broj naših lekara odlazi na jednomesečni rad u neke zemlje i mislim da je to najveći broj lekara koji odlazi. Zašto odlaze u Crnu Goru, BiH i neke arapske zemlje – u Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i slično? Pa verovatno iz finanskijskih razloga. I onda svoje slobodno vreme, koje podrazumeva godišni odmor provode radeći u drugim zemljama“, kaže Dinić.

S druge strane, dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, smatra da su loši uslovi rada u Srbiji osnovni motiv lekara za odlazak. Broj lekara u zdravstvenim ustanovama je sve manji, a broj administrativnih radnika se povećava, objašnjava Panić.

„Najveći problem je preopterećenost radom. Na primer, u ambulanti opšte prakse, umesto 30-35 pregleda, koliko je propisano zakonom, lekari obavljaju između 60 i 80. Ne možete u toj situaciji da pružite ono što ste učeni da pružite, a povrh toga ste preumorni i na kraju vas vrlo malo plate. To je osnovni razlog zašto kolege masovno odlaze“, kaže dr Rade Panić.

Odliv zdravstvenih kadrova u većoj meri se može očekivati kada Srbija bude postala deo Evropske unije, smatra dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije:

„To je nešto što se dogodilo i u Češkoj i u Mađarskoj i u Rumuniji i u Bugarskoj. Nešto sa čim treba da računamo jeste da onog trenutka kad budemo postali punopravni članovi, jedan broj građana – naročito onih visokoobrazovanih – će sigurno pokušati da pronađe poslovnu aktivnost u onim zemljama EU u kojima su uslovi rada mnogo bolji nego kod nas“, kaže Dinić.

Oni lekari koji se odluče da ostanu, nakon 10-12 godina fakulteta, trenutno mogu da računaju na prosečna platu od oko 470 evra za lekare opšte prakse, dok specijalisti zarađuju tek nešto više – oko 550 evra. Uprkos uvreženom mišljenju da se novac za zdravstvo i plate lekara izdvaja iz budžeta, 98 posto tih troškova pokriva obavezno zdravstveno osiguranje, naglašava dr Rade Panić iz Sindikata lekara i farmaceuta.

Prema njegovom mišljenju, uz opasnost da za nekoliko godina neće biti ko da leči, realnu pretnju predstavlja i privatizacija zdravstvenog sektora.

„Pitanje je kada će nam doći neki strani investicioni fondovi koji će ući u posed na 10-20 godina ustanova koje se nalaze u planu mreža koje je osnovala država. To znači da ćete imati bolnice za sirotinju i privatne ustanove, gde ako se razbolite morate da date za lečenje. To znači da će se sutra lečiti samo elita u Srbiji.“

Dobar deo elite u Srbiji se već sada leči u privatnim klinikama ili inostrastvu. Jedan broj državnih bolnica jeste renoviran, ali i dalje nije retkost da se u medijima pojave fotografije iz klinika koje izgledaju kao scenografija u filmovima strave. Ako u bolnicama ne bude više ni belih mantila, taj film strave poprimiće nove razmere.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG