Dostupni linkovi

'Ljudi moraju mnogo lepše da se vaspitavaju u svojim kućama'


Pjevačica Bojana Vunturišević
Pjevačica Bojana Vunturišević

Pisanje pesama za umetnice širom regiona, ali i za pozorišne predstave, decu i sebe – samo su neke od stvari koje su deo karijere pevačice Bojane Vunturišević.

Bila je glavni vokal beogradskog benda "Svi na pod", a svoju solo karijeru pokrenula je 2017. godine, objavljivanjem albuma "Daljine". Pet godina kasnije, početkom 2023, izašao je njen novi album "Ljubav".

Osim na nastupima, Bojanu Vunturišević je moguće videti i na protestima u Beogradu – protiv nasilja, femicida, za podršku žena i ljudskih prava uopšte. Kako kaže, ovakva vrsta aktivizma trebalo bi da bude deo vaspitanja.

Za Bojanu Vunturišević borba za ljudska prava je deo vaspitanja
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:31:17 0:00

RSE: Koliko su takvi događaji gde se ljudi bore za ljudska prava za tebe važni?

Vunturišević: Važni su. Meni su najvažniji ti ženski protesti. Poslednjih pogotovu godinu i po dana svedoci smo tih femicida koji su prilično učestali. Važno mi je da stanem uvek na stranu ljudi koji su slabiji. Kako u stvaralaštvu, tako i u stvarnom životu, uvek je važna podrška. Mama me je vaspitala da kažem svima dobar dan, hvala, izvolite, doviđenja, da pomognem ljudima u nevolji, i svako ko je u nevolji imaće moju podršku. Uvek je podrška svima važna i jako značajna, pogotovu u trenucima kada nam se naši lični svetovi ruše.

  • Ženske sjenke na RSE: Priče onih koji su preživjeli rodno zasnovano nasilje, kao i svjedočenja porodica žena kojih više nema

RSE: Da li si možda nekad dobila loše komentare ili pretnje zbog te neke vrste aktivizma, odnosno tvog učestvovanja na protestima i slično?

Vunturišević: Jesam sigurno, ali to je toliko meni beznačajno da mi je izbrisano iz mozga. U mojim spotovima su učestvovali i ljudi koji su pripadnici LGBTQ+. Imam i transrodne osobe, imam i gejeve, imam lezbejke... I sigurno ispod tih spotova stoje neki loši komentari, kao i na mojim Instagram postovima, ali kako da vam kažem, mene to baš ne dotiče.

RSE: Veoma si aktivna u toj nekoj sferi borbe za ljudska prava. Da li misliš da je na umetnicima da se bore za ljudska prava?

Vunturišević: Ja mislim da je to na svima. Isto, to je deo vaspitanja. Mene su takođe moji roditelji nekako politički osvešćivali od malih nogu. Ja sam odrastala tokom 90-ih, gde smo bili bombardovani političkim dešavanjima sa svih strana, i ti si morao, bez obzira da li su te roditelji nekako oblikovali, ti si morao sam da oblikuješ svoj stav. Pa smo se mi svađali na časovima engleskog ko je za kog političara. Kada je bila petooktobarska revolucija, ja sam bila tada na ulici, iako sam imala 16 godina.

To je deo mog života. Nije deo mog posla, deo je mog života. Izlazim stalno na izbore, bila sam na osmomartovskom maršu, bila sam na protestima za ovo, na protestima za ono. Biću i u budućnosti, jer nekako ne odustajem. Želim da živimo u dobro uređenoj državi.

'Celog života je bila žrtva, ćutala i trpela'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:33:30 0:00

RSE: Na osmomartovskom protestu su bile i devojke iz predstave "Devojčice" za koju si ti pisala muziku. Kako je izgledao taj proces rada sa mladim glumicama?

Vunturišević: Tu predstavu je pisala i režirala Minja Bogavac i meni je uvek lepo kad sa Minjom radim, a najlepše mi je kad s Minjom radim u pozorištu. Ovo je naša druga predstava. Prva je bila "Crvena: samoubistvo nacije". Pozorište muzičaru pruža maksimalnu slobodu. Ja toliku slobodu u muzičkom stvaralaštvu nikad i nigde nisam osetila. U pozorištu mogu od recitacije da napravim neku opersku ariju ili od režanja, vikanja, dahtanja, da napravim pravu neku prelepu pop pesmu, šansonu, šta god.

Tako da mi je uvek prelepo u pozorištu i uvek se radujem svakom pozorišnom pozivu, a pogotovo mi je lepo kad radim sa ljudima koji su takođe prvi put u tom procesu. Prvi put u tom procesu su bile "Devojčice", odnosno devojke koje nisu profesionalne glumice. One su sociološkinje, profesorke književnosti, arhitektice, i tako dalje. Tako da uvek kad ti prvi put uzmeš da radiš nešto što nije tvoj poziv, ti si pun slobode, ne znaš pravila koja u tom poslu postoje. Onda se ta pravila ruše i uspostavljaju neka mnogo bolja i lepša, i sloboda je nekako nepregledna. Tako da nam je bilo mnogo lepo.

RSE: Cela predstava, a i pesme, opisuju odrastanje devojčica u Srbiji - šta se od njih očekuje u društvu. Šta bi ti rekla, kako odrastaju devojčice u Srbiji?

Vunturišević: Neke rastu lepo, pogotovo devojčice u Beogradu. Imaju pregršt mogućnosti. Mogu da dođu na primer kod mene na hor, mogu da odu u bioskop, mogu da odu na klizanje, mogu da odu na časove glume, na jezike, na crtanje. Više od pola tih mogućnosti devojčice u unutrašnjosti nemaju. Tu je i borba sa dečacima, koju smo imali i mi koji smo odrastali tokom 90-ih, i moja mama koja je odrastala tokom 60-ih, i neke devojčice koje odrastaju danas toko 2023. godine. Nekako moraju stvari da se menjaju. Moraju ljudi mnogo lepše da se vaspitavaju u svojim kućama, u svojim porodicama, a na nama je da pričamo o tome, da osvešćujemo ljude i da ih usmeravamo u nekom malo lepšem smeru.

RSE: Spomenula si svoj DF hor, koji je mešoviti hor za decu. Ipak, najpre je bio hor za devojčice?

Vunturišević: To je bio dečiji hor, ali znate kako, pošto je roze boja za devojčice, a plava boja je za dečake, tako i hor i pevanje su izgleda samo za devojčice. Pa je to i postalo neko pravilo da 99 posto hora čine devojčice, a desi se tu neki izuzetak, pa devojčica povede svog brata. Danas u horu imam šestoricu dečaka i oko 30ak devojčica, i to je postao jedan mešoviti hor.

To mi je možda nekako najdraža delatnost tog muzičarskog mog posla - rad sa decom. To mi je neki unutrašnji spa. Oni me kupaju iznutra, donose mi neku novu energiju, uče me kako da komuniciram i sa starijim ljudima, jer sa decom, to sam učila u svojoj šokoli, mora sistematično, mora od bližeg ka daljem, od poznatog ka nepoznatom, i ja sam to teorijsko pravilo naučila u praksi sa decom i to nekako prebacila na svakodnevni život. Obožavam decu, obožavam da radim sa njima i mnogo mi je zabavno, smešno i poučno sa njima.

O podcastu 'Glasom mladih'

U "Glasom mladih" razgovaramo sa mladima u zemljama Zapadnog Balkana, njihovim željama, težnjama i problemima. Svake sedmice pričamo sa uspješnim ljudima, onima kojima se još uvijek nije pružila prilika da svoje talente pokažu na pravi način, ali i onima koji su spremni mijenjati svijet u kojem žive.

Epizode pronađite na našem sajtu, na društvenim mrežama, na Apple Podcastima, Spotify i Google Podcastima. Vikendom smo sa vama kroz naše radijske programe.

Detaljnije informacije kako slušati ovaj i naše druge podcaste pronađite ovdje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG