Rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) nije poznato ni posle više od 60 dana pod američkim embargom. Rafinerija u Pančevu ugašena je početkom decembra, dok Beograd tvrdi da traju razgovori sa Moskvom o promeni vlasništa. Srbija je Rusiji postavila rok do 15. januara.
Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije, preuzimanje vidi kao izvesno.
"Ukoliko ne dođe do pristanka ruske strane da proda NIS, očekujem da će srpska vlada morati da odluči da promeni menadžment i isključi vlasništvo Rusa. To je jedino rešenje", rekao je Atanacković za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kao krajnji, iznuđeni ishod u slučaju nemogućnosti drugog rešenja pominje se nacionalizacija, koja podrazumeva da Srbija preuzme vlasništvo u NIS-u, koja se uz isplatu naknade primenjuje radi ostvarivanja strateških interesa države kao što su energetska i ekonomska stabilnost.
Lavrov: 'Samo uz saglasnost Rusije'
O toj opciji je u četvrtak, 11. decembra, govrio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
"Do nacionalizacije NIS-a može doći pod određenim uslovima, uz saglasnost Rusije", rekao je Lavrov, a prenela Beta pozivajući se na rusku agenciju TASS.
Lavrov je potvrdio da je "u toku pregovarački proces" u vezi sa potencijalnim rešenjem za NIS i podsetio da je ta kompanija oformljena na osnovu međuvladinog sporazuma između Rusije i Srbije u kom, kako je naveo, stoji da nacionalizacije ne može biti bez obostrane saglasnosti.
Prodaja Naftne industrije Srbije (NIS) ruskoj državnoj kompaniji Gaspromu (Gazprom) definisana je sporazumom između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede iz 25. januara 2008.
U dokumentu, objavljenom na službenoj stranici Vlade Srbije, navodi se:
"Ovaj sporazum može biti izmenjen uz pismenu saglasnost Strana. Prestanak važenja ovog sporazuma ne zadire u realizaciju obaveza predviđenih ugovorima zaključenim u okviru ovog sporazuma u periodu njegovog važenja", stoji u sporazumu koji je potpisao tadašnji ministar za infrastukturu Velimir Ilić.
Potpisivanju dokumenta u Moskvi prisustvovali su i ondašnji ruski premijer Vladimir Putin, predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica.
Tim dokumentom određeno je da sporazum važi 30 godina i da se po isteku tog perioda automatski produžava na sledeće petogodišnje periode ako jedna od strana ne obavesti drugu najkasnije devet meseci pre isteka odgovarajućeg perioda o svojoj nameri da ga raskine.
"Možda je rešenje u tome da se nađe način kako da NIS dalje radi, bez obzira na mogućnosti koje imaju Sjedinjene Američke Države da bi se to preduzeće kaznilo", naveo je Lavrov.
Ogovarajući na ovu poruku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Beograd uraditi sve da ruski vlasnici kapitala u NIS-u budu zadovoljni.
"Ne pada nam na pamet da bilo kome išta otimamo, ali Srbija bez nafte, naftne industrije i rafinerije neće da ostane", rekao je Vučić 11. decembra tokom službene posete Nišu.
Vučić je upitan i da prokomentariše izjavu Lavrova da bi rješenje za NIS moglo biti da kompanija nastavi da radi uz zaobilaženje američkih sankcija.
"Super ako može. Jedva čekamo. Plašim se samo da to nije tako jednostavno kao što izgleda na rečima. Ako imaju ideje oduševljen sam da ih čujem", naveo je Vučić.
Govoreći o potencijalnom epilogu, dan ranije Vučić je rekao da Srbija ne bi nacionalizovala NIS već da bi, ako bude primorana na takvo rešenje, platila ruski deo vlasništva.
O ceni, vrednosti NIS-a, i iznosu koji Rusija eventualno traži zvaničnih informacija nema.
Rusko vlasništvo proverava OFAC
Sjedinjene Američke Države (SAD) zahtevaju da Rusi izađu iz vlasništva u kompaniji NIS.
Američki embargo podrazumeva da je imovina NIS u SAD blokirana i da je američkim državljanima i kompanijama zabranjeno poslovanje sa tom kompanijom.
U ovom slučaju, da bi OFAC uklonio NIS sa liste firmi pod embargom ključni je zahtev američkih organa je da se "oslobodi" ruskog vlasništva; da kupac nema veze sa sankcionisanim licima i entitetima, da su podneta proverena dokumenta u vezi sa vlasničkom strukturom kupca i finansiranjem, a moguć je i period posmatranja tokom kog se dokazuje da posluje u skladu sa američkim propisima.
Po aktuelnim podacima, u ruskom vlasništvu je 56,15 odsto NIS-a, država Srbija ima 29,87, dok je nešto manje od 14 odsto kod malih akcionara.
Američko ministarstvo finansija, Kancelarija za kontrolu inostrane imovine (OFAC), 9. oktobra počelo je primenu sankcija prema NIS-u zbog udela koji u vlasništvu ima ruska državna kompanija Gasprom Njeft (Gazprom Neft) u cilju, kako je saopštio Vašington, sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.
Prva posledica je zatvaranje Rafinerije Pančevo od 2. decembra u vlasništvu NIS-a, jedine u državi, koja u gorivo prerađuje sirovu naftu koja se uveze u Srbiju. Snabdevanje tog postrojenja više nije moguće zbog američkog embarga usleg kog je susedna Hrvatska zatvorila Jadranski naftovod (JANAF) od Omišlja do Novog Sada kojim se dopremalo takozvano "crno zlato".
MOL i ADNOC potencijalni kupci
Izjavama zvaničnika Mađarske potvrđeno je da je mađarski MOL zainteresovan za kupovinu ruskog udela u NIS-u, dok je iz više izvora navedeno da je jedan od najozbiljnijih kandidata za tu akviziciju naftna kompanija ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Beograd dao rok do polovine januara.
"Uskoro ističu operativne rezerve NIS-a. Ukoliko Rusi ne reše stvari do tada, uzećemo stvar u svoje ruke", rekao je Vučić 11. decembra.
Do epiloga, prodaje ili odluke Rusije da zadrži vlasništvo, Srbija prolazi kroz krizu u kojoj se razrađuju planovi za povećan uvoz naftnih derivata i snabdevanje tržišta benzinom i dizelom.
Vlada Srbije i Ministarstvo energetike saopštili su da je država osigurala dovoljno zaliha naftnih derivata do kraja januara, da je povećan uvoz iz Mađarske, da je uvedena privremena zabrana NIS-u i ruskom Lukoilu da koriste gorivo iz državnih rezervi, kao i da je pojačana koordinacija sa drugim dobavljačima za srpsko tržište.
Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca Srbije, kaže da preti tehnička nemogućnost nabavke naftnih derivata iz inostranstva.
"Rafinerije iz okruženja sada bi trebalo više da proizvode kako bi prodavale Srbiji. Pitanje je da li imaju dovoljno kapaciteta za dodatne količine. Problem u snabdevanju najpre bi mogao da bude u krajevima zemlje u kojima postoje samo pumpe NIS-a", rekao je Atanacković.
Nadležni su saopštili da u 51 mestu u Srbiji postoje samo benzinske stanice NIS-a, te da bi prekid u snabdevanju dizelom i benzinom mogao da se odrati na stanovnike tih krajeva jer bi gorivo morali da toče na desetinama kilometara udaljenim pumpama drugih kompanija.
Povećan uvoz dizela i benzina
Država je objavila da je poslednjih meseci zbog novonastale situacije povećala uvoz naftnih derivata i upozorila da ističu operativne rezerve NIS-a, posebno dizel goriva.
Po podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), uvoz naftnih derivata na srpsko tržište od početka američkih sankcija NIS-u porastao je u oktobru u odnosu na isti mesec prošle godine za oko 70 odsto, sa 41.000 tona na 71.000 tona.
Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je 26. novembra u Beogradu da će MOL u decembru za dva i po puta povećati izvoz derivata u Srbiju. Severni sused Srbije imao je problem sa proizvodnjom u rafineriji Dunav u Sashalombati u kojoj je 20. oktobra izbio požar, zbog čega se postavljalo pitanje da li će Mađarska imati mogućnost da izvozi.
Osam dana kasnije MOL je objavio da je ponovo pokrenuta proizvodnja u tom naftnom postrojenju. Uvoz iz Mađarske drumskim, železničkim i rečnim putem Dunavom ključna je opcija za Srbiju zbog geografske blizine u uslovima kada je obustavljen najjeftiniji način transporta nafte cevovodom JANAF.
EKO i OMV među najvećim snabdevačima
Podaci Ministarstva energetike govore da su posle NIS-a najveći snabdevači Srbije derivatima MOL, austrijski OMV, grčki EKO i domaći Knez Petrol. Od početka sankcija ruskoj naftnoj kompaniji, jedan deo klijenata koji su gorivo kupovali od NIS-a okrenuo se i drugim firmama na tržištu.
Knez Petrol saopštio je da je povećao uvoz, u skladu sa novonastalom situacijom.
"Kompanija Knez Petrol preuzela je otprilike 50 odsto velikih kupaca NIS-a. Sa vlastima sarađujemo na dnevnom nivou i predložili smo preuzimanje svih benziskih stanica NIS-a u Srbiji u cilju snabdevanja naftom i naftnim derivatima", navodi se u odgovoru Knez Petrola za RSE.
Ruski NIS u Srbiji ima 327 benzinskih pumpi sa kojima zauzima više od petine tržišta. Slede Knez Petrol sa 120 stanica, ruski Lukoil sa 112, OMV sa 64, EKO ima 60, MOL 57, ostali 785.
Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara 2022, Srbija i Mađarska su 2023. najavile izgradnju podzemnog naftovoda od mesta Alđe do Novog Sada u cilju diversifikacije snabdevanja i enegetske sigurnosti. Najavljeno je da će radovi na cevovodu dugom 113 kilometara, kapaciteta 5,5 miliona tona, i vrednom 157 miliona evra početi do kraja 2025.
Na pitanja RSE u vezi sa potencijalnim rešenjima za NIS i snabdevanjem gorivom nisu odgovorili Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE), MOL Grupa, austrijski OMV i britanski Menzies Aviation koji od 2024. upravlja uslugama na beogradskom Aerodromu Nikola Tesla.
