Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Aktuelno
- Bela kuća nominovala ambasadore za BiH, Srbiju i Crnu Goru
- Srbija prekršila evropske konvencije zabranom protesta srpsko-kineskog udruženja, ocenio Sud u Strazburu
- Predsedništvo BiH nije usvojilo budžet za ovu godinu
- Investiciona firma obećava poštovanje javnih procesa posle protesta zbog turističkog projekta na albanskoj obali
Balkan na RSE
Dolazak ministara za evropska pitanja Francuske, Nemačke i Velike Britanije u Bosnu i Hercegovinu, neposredno uoči izbora novog visokog predstavnika, poslao je jasnu političku poruku – vodeće evropske sile žele očuvanje pune uloge OHR-a i njegovih Bonskih ovlašćenja. S druge strane, zvanični Vašington smatra da je vreme za postepeno smanjenje intervencionističke uloge OHR-a i veće oslanjanje na domaće političke institucije. Upravo zbog toga, devetog visokog predstavnika, čiji bi izbor trebalo da bude potvrđen na sednici Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC) 3. i 4. juna u Sarajevu, ne očekuje lak mandat. Analitičari s kojima je razgovarao RSE ocenjuju da, iako postoji minimum u kojem se Pariz, Berlin i London slažu oko BiH, teško da se to može okarakterisati kao jedinstven zajednički stav, te da novog visokog predstavnika tek čekaju problemi kada stupi na funkciju.
Zasad je neizvesno ko će zameniti Kristijana Šmita na poziciji visokog predstavnika. Među najčešće spominjanim kandidatima je Antonio Zanardi Landi, koji je bio ambasador Italije u Rusiji, kao i u Srbiji i Crnoj Gori. Takođe se spominje aktualni specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz, dok se u britanskim krugovima kao potencijalni kandidati navode Karen Pirs, bivša ambasadorka u SAD i sadašnja specijalna izaslanica za Zapadni Balkan, kao njen prethodnik Stjuart Pič, bivši predsednik Vojnog odbora NATO-a i nekadašnji britanski izaslanik za region.
Na dan kada su u Sarajevu boravili predstavnici Francuske, Nemačke i Velike Britanije, zemalja koja se zalažu za očuvanje Bonskih ovlašćenja visokog predstavnika, u glavnom gradu BiH se na protestu ispred Kancelarije visokog predstavnika okupilo nekoliko desetina ljudi tražeći od međunarodne zajednice da i naredni visoki predstavnik ima ta ovlašćenja, kao i da se reši pitanje državne imovine.
Ubijeni Aleksandar Nešović, koji se dovodi u vezu s organizovanim kriminalom, bio je uključen u poslove s Upravom carina Srbije, pokazuje istraživanje RSE. Carina je od firme, u kojoj je Nešović bio vlasnik, 2020. zakupila prostor u kojem je smešteno jedno od carinskih skladišta u neposrednoj blizini Beograda. Nešović je ubijen 12. maja u jednom restoranu u Beogradu, u naselju Senjak. Više javno tužilaštvo za ubistvo Nešovića sumnjiči Sašu Vukovića, zvanog Boske. U danima nakon ubistva su, pored Vukovića, uhapšene osobe koje su označene kao njegovi pomagači, ali i tadašnji šef beogradske policije Veselin Milić, koji je osumnjičen za prikrivanje zločina.
Posle ubistva u restoranu i hapšenja šefa beogradske policije zbog sumnje za prikrivanje zločina, državni vrh na čelu s predsednikom Aleksandrom Vučićem je najavio da će svi koji "uprljaju značku" biti otpušteni i uhapšeni. Ipak, slučaj bivšeg prvog čoveka beogradske policije Veselina Milića nije prvi u čijem su se centru našli čelni ljudi policije. "Takve najave smo i ranije slušali nakon velikih afera, ali policijske istrage su uglavnom bile selektivne, a rezultati ograničeni i bez dubljih institucionalnih reformi", rekla je Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Za Rusiju i belu rasu, protiv migranata i "blokadera", to jest učesnika antivladinih protesta u Srbiji – tako se mogu sažeti poruke s konferencije nekoliko evropskih stranaka krajnje desnice, čiji predstavnici su se okupili u Beogradu na poziv Miše Vacića, osuđivanog ultradesničara i jednog od osnivača Partije srpskih nacionalista. Na konferenciji su učestvovale ekstremističke stranke iz Italije, Španije i Grčke, a mogle su se čuti uvrede na račun Roma, crnaca i LGBT populacije.
Izbori na Kosovu više nisu dovoljni za procenu kvaliteta demokratije ako nisu praćeni institucionalnom stabilnošću. Česte postizborne blokade promenile su način na koji se zemlja percipira u međunarodnoj javnosti, pomerajući fokus s izbornog procesa na sposobnost upravljanja. Kosovo 7. juna ide na treće parlamentarne izbore u roku od 18 meseci – tempo koji udaljava izborni ciklus od demokratske normalnosti i stavlja ga u logiku ponavljane krize. Samo pre šest meseci, izbori su doneli jasnog pobednika, Pokret Samoopredeljenje s više od 51 posto glasova, što bi u normalnim okolnostima značilo političku stabilnost. Međutim, neuspeh da se izabere novi predsednik države aktivirao je ustavne rokove i ponovo vratio zemlju na birališta. Kampanja je već u punom jeku, sa skupovima, sastancima, govorima, ali njen sadržaj ostaje ograničen: više optužbi i traženja odgovornosti za ono što se dogodilo, a manje novih ideja za rešenja ili put napred.
Svet
Uprkos više od četiri godine rata i ponovljenim napadima na civilnu infrastrukturu, Ukrajinci su bili šokirani intenzitetom ruskog napada raketama i dronovima u noći između ponedeljka i utorka, koji je ostavio smrt i razaranje u Kijevu, Dnjepru i drugim gradovima. Napad je usledio nekoliko dana nakon što je Moskva upozorila na dalje napade na glavni grad, uključujući i napade na, kako je navela, ukrajinske "centre donošenja odluka", i pozvala strane državljane i diplomate da napuste grad. Rusija je snažno napala glavni grad Ukrajine dronovima i raketama, u drugom takvom napadu za manje od mesec dana, ubivši najmanje šest osoba. Jugoistočni grad Dnjepar je takođe pogođen i u njemu je poginulo 16 ljudi.
Pogledajte foto-galeriju Nova razaranja Ukrajine nakon ruskih napada.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da nikakve sankcije Iranu neće biti ukinute u zamenu za pristanak Teherana da otvori Ormuski moreuz. Dok vlada neizvesnost oko pregovora SAD i Irana, predsednik Donald Tramp rekao je da očekuje postizanje sporazuma s Iranom o produženju primirja i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza tokom naredne nedelje. Više o krizi na Bliskom istoku čitajte u našem blogu uživo.
Za to vreme se represija u Iranu intenzivira. Od početka sukoba s Izraelom i SAD 28. februara u Iranu je pogubljeno oko 40 političkih zatvorenika. Međutim, izgleda da na udaru vlasti nisu samo učesnici protesta. Krajem decembra prošle godine na početku masovnih protesta, osoba u crnom sedela je pogrbljeno nasred jedne od glavnih ulica Teherana, suočavajući se s redovima snaga bezbednosti na motociklima, što je podsetilo na čuvenog demonstranta "čoveka ispred tenka" na Trgu Tjenanmen u Pekingu, tokom prodemokratskih protesta 1989. Ipak, nije poznato šta se dogodilo s usamljenim demonstrantom u Teheranu. Međutim, čovek koji je snimio video kako ovaj prkosno sedi na ulici pre šest meseci objavio je novi video potvrđujući da ide u zatvor.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!