Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Aktuelno
- Ruski uticaj i dalje pretnja: SAD upozoravaju na nestabilnost na Zapadnom Balkanu
- Freedom House: Srbija među zemljama sa najvećim padom sloboda u 2025.
- Podgorica o kineskim raketama u Srbiji: Svaka država ima pravo na svoje odbrambene kapacitete
- Skupština Crne Gore ponovo usvojila Zakone koje je predsednik države vratio
- Vojne vežbe srpske vojske blizu Kosova: Kurti ih naziva agresivnim, KFOR kaže da ne predstavljaju rizik
- Samit EU: Mađarska i Slovačka sprečili kredit EU Ukrajini i nove sankcije Rusiji
Kriza na Bliskom istoku
Evropski saveznici Sjedinjenih Američkih Država i Japan izrazili su spremnost za "odgovarajuće" napore da se obezbedi prolaz kroz ključni Ormuski moreuz, dok rasplamsani sukob na Bliskom istoku preti da izmakne kontroli, uz već oštećenu energetsku infrastrukturu širom tog regiona. "Izražavamo spremnost da doprinesemo odgovarajućim naporima kako bi se osigurao bezbedan prolaz kroz moreuz", navodi se u zajedničkom saopštenju lidera Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije i Japana objavljenom u četvrtak.
Nakon što je Izrael proširio opseg svojih napada na Iran, istovremeno udarajući i na iransku energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu, Teheran je uzvratio ispaljivanjem projektila na postrojenja za naftu i gas u zalivskim državama, a gađao je i rafineriju nafte u Izraelu.
Kada su izraelski avioni napali gasni kompleks Južni Pars u blizini Asalujea, pogodili su više od cevi i kompresora. Pogodili su deo infrastrukture koji je najvažniji za mogućnost Irana da funkcioniše – polje koje obezbeđuje 75 odsto domaćeg snabdevanja gasom Irana i napaja otprilike 80 odsto proizvodnje električne energije u zemlji. O više detalja o sukobu SAD i Izraela s Iranom i širokom krizom na Bliskom istoku pogledajte u našem blogu uživo.
Skoro tri nedelje od početka žestoke kampanje američkih i izraelskih vazdušnih udara, vlada u Teheranu – najbliži partner Rusije na Bliskom istoku – priterana je uz ivicu, regionalna politika je poremećena, a Moskva je ostavljena da posmatra, uglavnom bespomoćno, sa strane. Kremlj, međutim, nije sasvim nezadovoljan.
Dok je sukob na Bliskom istoku poremetio transport sirove nafte i doveo do privremene delimične obustave američkih sankcija na rusku naftu Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) na okvirni sporazum koji su 19. januara sklopili ruski Gasprom njeft i mađarski MOL o prodaji većinskog udela u NIS-u. Rok koji su zadale američke vlasti za pregovore ističe 24. marta. Okolnosti u kojima je okvirni sporazum sklopljen na globalnom planu umnogome se razlikuju od geopolitičkog pejzaža samo mesec i po dana kasnije.
Balkan na RSE
Iako se iz pojedinih političkih krugova širi priča o Bosni i Hercegovini kao mestu potencijalnog "sukoba civilizacija", stanovnici Sarajeva i Banjaluke s kojima je razgovarao RSE, ne znaju mnogo o tome. Sarajlija Edin kaže da je "sva ta priča o 'sukobu civilizacija' bespredmetna i čista budalaština", dok penzioner Đorđe iz Banjaluke kaže da bilo kakav sukob postoji "samo u glavama političara dok ga u glavama naroda nema". Izjavu o osudi govora mržnje, islamofobije i lažnih narativa o Bošnjacima i BiH, u Sarajevu su u sredu potpisala 33 predstavnika akademskog, političkog, kulturnog, društvenog i verskog života Bošnjaka. Izjava je naišla na političku osudu predstavnika vladajuće stranke u Republici Srpskoj, Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika.
Dok su se u Višegradu veličani četnički simboli i ličnosti, vlasti Republike Srpske su u Banjaluci, nekoliko dana kasnije, usvojile Rezoluciju koja se bavi drugim ideologijama, što je otvorilo pitanje dvostrukih standarda u odnosu prema prošlosti. Parlament RS je usvojio rezoluciju o osudi NDH, širenju ustaške ideologije. Amandman kojim bi i četnici bili uvršteni u rezoluciju je odbijen, aistoričari upozoravaju da se prošlost koristi kao "samoposluga".
Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je istragu zbog hakovanja i krađe podataka državne telekomunikacione kompanije Telekoma Srbije. Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti ispituje moguću povredu bezbednosti podataka o ličnosti. Dok Telekom navodi da su ukradeni podaci oko 150.000 korisnika satelitske televizije, u nevladinoj Share fondaciji kažu da je reč o 600.000 korisnika.
Krađa ličnih i drugih podataka korisnika Telekoma je tek poslednji u nizu slučajeva velikih napada na informaciono-komunikacione sisteme državnih službi i institucija u poslednjih šest godina. Na meti hakera bili su Elektroprivreda Srbije, Katastar, ali i službe u Novom Sadu. "Državne institucije i kompanije ne vode dovoljno računa o sajber bezbednosti", kaže za RSE Filip Milošević iz nevladine Fondacije Share, komentarišući krađu više stotina hiljada podataka iz baze Telekoma.
Zakoni o strancima i vozilima počeli su da se primenjuju na Kosovu 15. marta, ali se čini da građani na koje se ti zakoni odnose i dalje imaju mnogo nedoumica. Ćendrim Bitići, direktor Pravnog odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, rekao je u intervjuu za RSE da pravilo o boravku stranaca do 90 dana u periodu od 180 dana ne važi za osobe koje imaju dvojno državljanstvo – strano i kosovsko. Bitići je naveo da se Srbi koji rade u zdravstvenim ili obrazovnim institucijama paralelnih struktura Srbije na Kosovu, i poseduju dokumenta tih struktura, moraju da se prijave za dozvolu boravka u trajanju od 12 meseci. "Sve ovo je urađeno kako bi se osiguralo da zdravstvene i obrazovne usluge nastave da funkcionišu", rekao je on. Nakon isteka tog jednogodišnjeg roka, Bitići je rekao da će se nastaviti dalje procedure njihovog integrisanja u državni sistem Kosova.
Nakon što većina u makedonskom Sobranju u sredu nije podržala predlog da se po skraćenom postupku donesu dopune Zakona o zaštiti od porodičnog nasilja i nasilja nad ženama, vladajuća VMRO-DPMNE je na negativne reakcije u javnosti ocenila da je reč o nedorađenoj inicijativi bez ozbiljne pravne i institucionalne osnove. Prema predlogu koji je drugi put podnela poslanica i predsednica Liberalni-demokratske partije Monika Zajkova, bila bi uvedena elektronske narukvice za počinioce porodičnog i rodno zasnovanog nasilja, koja bi trebalo da upozori kada se počinilac približi žrtvi.
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!