Sukobi na Bliskom istoku, poremećen transport sirove nafte u svetu i privremena obustava sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) na rusku naftu.
U takvim okolnostima Naftna industrija Srbije (NIS) čeka odgovor američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) na okvirni sporazum koji su 19. januara sklopili ruski Gasprom njeft i mađarski MOL o prodaji većinskog udela u NIS-u.
Rok koji su zadale američke vlasti za pregovore ističe 24. marta. Okolnosti u kojima je okvirni sporazum sklopljen na globalnom planu umnogome se razlikuju od geopolitičkog pejzaža samo mesec i po dana kasnije.
Gasprom njeft i MOL Grupa do zaključenja teksta nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa da li se i šta u novim geopolitičkim okolnostima menja u odnosu na okvirni sporazum koji su postigli.
Odgovor je izostao i od Ministarstva rudarstva i energetike Srbije.
NIS je u međuvremenu predao zahtev za produženje roka i za pregovore o prodaji ruskog udela i za novu licencu, koja bi omogućila toj kompaniji da nesmetano radi posle 20. marta, kada ističe prethodna koju je izdao američki OFAC.
Stručnjaci, pak, ukazuju za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi nova geopolitička realnost mogla uticati na ključne igrače u rešavanju sudbine najveće naftne kompanije u Srbiji.
Kako sukobi mogu uticati na ulogu ADNOC-a?
Napadi SAD i Izraela na Iran i odgovor Irana u dve nedelje doveli su do širenja sukoba na čitav Bliski istok.
Izvoz nafte iz zemalja Zaliva ozbiljno je ugrožen nakon što je Iran, gotovo od početka napada na tu državu, blokirao Ormuski moreuz, kroz koji je transportovana petina svetskih isporuka nafte.
Blokada moreuza uslovila je poremećaje na tržištu nafte i naftnih derivata, od teškoća u snabdevanju do rasta cene sirove nafte i goriva na pumpama.
Istovremeno, na udaru iranskih dronova našla su se i postrojenja ADNOC-a, naftnog giganta u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji bi, prema najavama zvaničnika Srbije, mogao da bude kupac manjeg udela u NIS-u.
Sve su to otežavajuće okolnosti za ulazak ADNOC-a u posao sa NIS-om, ocenjuje za RSE Željko Marković iz Saveza energetičara iz Srbije.
"Ta situacija koja se sada dešava i sa Ormuskim moreuzom i sa njihovim postrojenjima može da bude jedan faktor koji će prolongirati taj dogovor i dovesti do preispitivanja učešća ADNOC-a", pojašnjava Marković.
Emiratska naftna kompanija ADNOC više puta je u poslednjih nekoliko nedelja bila na meti iranskih napada.
Prema pisanju Rojtersa, usled napada dronom koji je izazvao požar, kompanija je 10. marta zatvorila rafineriju Ruvais (Ruwais), glavno naftno čvorište koje služi za opskrbljivanje hemijskih postrojenja i pogona za proizvodnju veštačkog đubriva.
Manje od nedelju dana kasnije, zbog požara u luci Fudžejra (Fujairah) izazvanog napadima dronovima ADNOC je bio primoran da obustavi utovar nafte namenjene za izvoz u toj luci, koja inače služi kao glavno mesto utovara.
U toj kompaniji nisu odgovorili na pitanje RSE da li su i dalje zainteresovani da postanu manjinski akcionar u NIS-u.
Koliko nafte u Srbiju dolazi Ormuskim moreuzom?
Srbija je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2025. najviše nafte uvezla iz Kazahstana. Ta nafta nije ugrožena sukobima na Bliskom istoku.
Ona pod rizikom je sirova nafta iz Iraka, koja je činila 11 odsto ukupno uvezenih količina u Srbiju u 2025.
Šta suspenzija sankcija SAD na rusku naftu znači za NIS?
Faktor koji bi takođe mogao uticati na finalizaciju sporazuma o prodaji ruskog udela u NIS-u jeste i odluka američkih vlasti da zbog poremećaja na tržištu privremeno suspenduju sankcije na rusku naftu koja se nalazi na moru.
Sankcije su privremeno obustavljene na 30 dana, sa ciljem obuzdavanja cene energenata koje skaču zbog rata u Iranu. To znači da Rusija naftu koja se nalazi na tankerima u moru može nesmetano prodavati kupcima širom sveta.
Ovaj potez naišao je na oštre kritike Ukrajine i evropskih saveznika, dok je Moskva pozdravila odluku američkih vlasti.
"Ukoliko postoji neko popuštanje Amerike prema Rusima, svakako da ni oni neće onda žuriti da to prodaju, već će tražiti neka odlaganja, da vide da li mogu da prođu tu situaciju onako kako im je bila prvobitna strategija, a to je da ne budu prinuđeni da prodaju svoj udeo", kaže Marković.
SAD su NIS na listu sankciju sankcija stavile 10. januara prošle godine zbog većinskog ruskog vlasništva.
Sankcije su deo širih napora da se Rusiji onemogući da finansira rat u Ukrajini. Početak primene sankcija NIS-u je više puta odlagan, da bi 9. oktobra bile u potpunosti implementirane.
Marko Savković, iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), ukazuje da bi potez američkih vlasti mogao posledično dovesti do relaksacije situacije u NIS-u, ali da na to ne bi trebalo mnogo računati.
"Mislim da tu treba biti oprezan, jer dok se od jedne stvari spusti na ovaj nivo koji se nas najneposrednije tiče – može proći dosta vremena. I svakako je ovo jedna situacija koja mora biti razrešena", smatra Savković.
Podseća da, uprkos privremenoj suspenziji američkih sankcija na rusku naftu, razlog za uvođenje sankcija nije prestao, odnosno da Rusija i dalje kroz energente finansira rat u Ukrajini.
"Opet je negde sve u rukama SAD, odnosno Kancelarije OFAC-a. Ali, sama situacija u kojoj vi kao zemlja u toj meri zavisite od odluke druge zemlje, a ja bih čak rekao od međusobnih odnosa dve velike sile – to nije dobro", ukazuje Savković.
Koliku je štetu pretrpeo NIS do sad?
I Marković i Savković ističu da je po sam NIS i građane Srbije značajno da se situacija u toj kompaniji dugoročno reši, kako bi mogla nesmetano da radi.
NIS generiše i značajan prihod u budžet Srbije, a prema izjavama zvaničnika Srbije i stručnjaka, poslovanje kompanije ima uticaja na privredni rast zemlje.
"Oni iz ove situacije nisu prošli neoštećeni. Imali su pad, naročito komercijalnih kupaca. Znači, firme su se prebacivale i kupovale, krenule da sklapaju ugovore i sa drugim dobavljačima na tržištu", ukazuje Željko Marković iz Saveza energetičara.
Problemi su se od samog početka primene američkih sankcija javili u plaćanju, jer je plaćanje na pumpama NIS-a moguće samo u gotovini ili domaćom platnom karticom.
Prema podacima iz poslovnog izveštaja, NIS je 2025. godinu završio sa neto gubitkom od oko 47 miliona evra, a najveći deo tog gubitka generisan je u poslednjem kvartalu, kada je i počela primena američkih sankcija prema toj kompaniji.
