Nakon što većina u makedonskom Sobranju 18. marta nije podržala predlog da se po skraćenom postupku donesu dopune Zakona o zaštiti od porodičnog nasilja i nasilja nad ženama, vladajuća VMRO-DPMNE je na negativne reakcije u javnosti ocenila da je reč o nedorađenoj inicijativi bez ozbiljne pravne i institucionalne osnove.
Prema predlogu koji je drugi put podnela poslanica i predsednica Liberalni-demokratske partije (LDP) Monika Zajkova, bila bi uvedena elektronske narukvice za počinioce porodičnog i rodno zasnovanog nasilja, koja bi trebalo da upozori kada se počinilac približi žrtvi.
Od 97 registrovanih poslanika, samo 27 je glasalo "za", tako da predlog nije prihvaćen.
Pre godinu dana u Sobranju je odbijen isti tekst.
Tvrdnje vlasti i opozicije
Iako predlog opozicije da se uvedu elektronske narukvice za nasilne prestupnike na prvi pogled može zvučati kao odlična ideja, on pokreće nekoliko problema, rekla je Žaklina Peševska, poslanica VMRO-DPMNE, na konferenciji za novinare u Sobranju.
"Zakon koji se predlaže je u okviru građanskog postupka, dok ovakve mere – poput elektronskih narukvica – po svojoj prirodi pripadaju krivičnom pravu. To znači da se mešaju dva različita pravna sistema, što bi moglo dovesti do pravne neizvodljivosti i ozbiljnih problema u primeni. Na ključna pitanja nema odgovora: ko će obezbediti elektronske narukvice, ko će ih pratiti 24 sata dnevno, koje će institucije će biti nadležne? Koji drugi zakoni treba da se usklade da bi sistem funkcionisao", rekla je Peševska.
Prema VMRO-DPMNE, uvođenje takvog sistema podrazumeva nabavku opreme, tehničke infrastrukture, centara za praćenje, obuku osoblja i kontinuirano održavanje.
Predlog vladajuće partije je da se otvori javna rasprava kako bi se videlo da li je takvo rešenje primenljivo i kako ga najbolje sprovesti.
"Nasilje se ne rešava neprimenjivim zakonskim predlozima, već funkcionalnim sistemima koji zaista štite žrtve", navodi VMRO-DPMNE.
Nasuprot VMRO-DPMNE, Zajkova kaže da se ne radi o novcu, već o volji da se prihvati predlog. Prema njenim rečima, narukvice postoje u sistemu za probaciju i nalaze se u skladištu.
"Kako vam ne treba novac za populističke mere pre izbora? Imali ste godinu dana da ne ćutite dok su se bilteni punili žrtvama, dok ste izražavale žaljenje zbog ubijenih žena, ali ste ponovo izabrali da ne radite ništa. Za svaki sledeći slučaj snosićete istu odgovornost. Zato što ste mogle da sprečite, a odabrali ste da ćutite", rekla je Zajkova.
Na odbijanje predloga žestoko su reagovali na društvenim mrežama i poslanici Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Fatmir Bitići i Slavjanka Petrovska.
"Kada institucije nemaju volju da uvedu mehanizam koji može da upozori, spreči i zaštiti, to znači da država ne stoji uz žrtvu kada joj je to najpotrebnije", napisao je Bitići.
Dobra ili loša mera?
Advokatica Katerina Koteska Stisnioska napisala je da je razočarana što predlog za elektronske narukvice za počinioce porodičnog nasilja nije usvojen, bez obzira na to ko ga je predložio i ko je na vlasti, jer je to dobar predlog.
"Da li znate da je svaka druga mera zabrane približavanja nasilnika žrtvi prekršena, čime je počinjeno novo krivično delo? Da li znate da bi se nošenjem narukvice u roku od najviše godinu dana spasle mnoge žrtve, policiji bi se olakšalo, a posebno bi svaki počinilac bio disciplinski kažnjen? Da li znate da je pre nego što je ubijena nesrećna Rosica iz Velesa, u Sobranju bila odbijena izmena Zakona da nije potrebna saglasnost žrtve za vođenje postupka, pa je teko pošto je Rosica nastradala, izglasana promena?! Da li znate da su Ivana i Katja umrle nakon što je izglasana ova izmena, ali nije bila poštovana, pa je sada povrh svega odbijen i predlog za elektronsku narukvicu", napisala je Koteska Stisnioska na Fejsbuku (Facebook).
Koteska Stisnioska je aludirala na slučaj Rosice Kočeve iz Velesa, koju je u septembru prošle godine ubio bivši partner u njenoj porodičnoj kući, nakon što ga je Rosica prethodno više puta prijavila zbog nasilja.
Drugi slučaj je s početka ovog marta, kada je Ivana iz Skoplja preminula nakon pada sa zgrade u skopskom naselju Taftaliže zajedno sa svojom šestogodišnjom ćerkom, nakon što je prethodno sedam godina trpela nasilje od svog supruga.
Advokatica Danijela Peneva, koja pruža besplatnu pravnu pomoć žrtvama porodičnog nasilja, pak kaže da je iskustvo pokazalo da je udaljavanje nasilnika najefikasniji mehanizam zaštite žrtve.
"On može biti nasilan ne samo prema žrtvi, već i prema njoj bliskima, porodici... Nasilnika treba ukloniti i smestiti u odgovarajuću ustanovu", rekla je Peneva za Radio Slobodna Evropa.
Elektronsko praćenje narukvicama je deo sistema probacije. Ova služba takođe nadgleda sprovođenje kazni koje su alternativna mera odlasku u zatvor. To uključuje rad u opštem interesu, uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, uslovni otpust...
Narukvice su nabavljene još pre jedne decenije uz pomoć Evropske unije, ali su počele da se koriste tek od jeseni 2025. Uprava za izvršenje sankcija raspolaže s ukupno 400, od kojih je funkcionalno stotinak onih koje su nadograđene.
Nasilje nad ženama
Kakvi ožiljci ostaju nakon nasilja? Kako porodice i žrtve nasilja nastavljaju dalje sa životima zauvijek obilježenim traumom?
Uprkos Istanbulskoj konvenciji i zakonskim okvirima rodno uslovljeno nasilje je i dalje sveprisutno u zemljama Zapadnog Balkana.
U "Ispričaj mi" pronađite priče onih koji su preživjeli rodno zasnovano nasilje, kao i svjedočenja porodica žena kojih više nema.
Saznajte i kako prijaviti nasilje u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kosovu i Sjevernoj Makedoniji.
Uprava za izvršenje sankcija navela je za RSE da Uprava poseduje narukvice i određeni broj uređaja koji se daju žrtvi. Uređaji služe da žrtvi daju signal da je nasilna osoba nalazi u blizini. Prema Upravi, na sudovima je da odrede takvu meru.
Severna Makedonija je među zemljama s najvećom stopom femicida u Evropi, pokazuju podaci Evrostata, statističke kancelarije Evropske komisije.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, u 2024. godini u Skoplju je podneto 213 krivičnih prijava za nasilje u porodici, od kojih je 27 sprovedeno po ubrzanom postupku uz jedan izrečen pritvor.
Prošle godine, skopska policija je pokrenula 224 krivične prijave, od kojih su 54 sprovedene po hitnom postupku, pri čemu je broj pritvora skočio na 17. Od početka ove godine podneto je 28 krivičnih prijava, od kojih 12 po hitnom postupku, a u pet slučajeva je izrečen pritvor.
Poslednji slučaj u kome su žena i dete izgubili život zbog nasilja u porodici, Nacionalna mreža protiv nasilja nad ženama nazvala je "crvenom zastavicom" za ceo sistem. Ta organizacija je istakli da je to "obrazac nedovoljne prevencije, zakasnelih institucionalnih reakcija, slabe procene rizika i nedovoljne zaštite žrtava".
Predsednica zemlje Gordana Siljanovska-Davkova takođe smatra da je institucionalna prevencija pretrpela poraz, s obzirom na činjenicu da su u prva dva meseca 2026. već registrovana četiri slučaja femicida. Na plenarnoj sednici u Sobranju povodom Međunarodnog dana žena, ona je iznela podatke prema kojima je tokom 2025. bilo 4.745 prijava porodičnog nasilja i šest ubistava.