Sedmi dan je već, još uvek nisam dobio rezultate, kaže Nemanja Kostić, jedan od 439.445 ljudi, koliko je po zvaničnoj statistici do 6. jula testirano na prisustvo korona virusa u Srbiji.
"Kada sam išla da se testiram, čekala sam šest sati", navodi Danica Simonović.
"Ćerka je na rezultate čekala nedelju dana", kaže Katarina Bićanin.
Iako je broj testiranih podatak kojim se zvaničnici hvale, građani sa kojima su novinari Radija Slobodna Evropa (RSE) razgovarali objasnili su koliko je procedura komplikovana, a ponekada i nemoguća.
Čekanje na rezultate
Nemanja Kostić iz Beograda kaže da je imao kontakt sa koleginicom koja je zaražena virusom korona i odlučio da se testira.
"Kolege i ja smo pozvali kontakt Ministarstva zdravlja. Dobili smo ih iz prve i zakazali. Dobio sam informaciju da se ne zakazuje, nego dođete i čekate. Čekao sam nekih sat i po vremena u redu u Domu zdravlja Vračar", kaže on.
Kostić objašnjava da su mu lekari uzeli bris iz grla i nosa (takozvani PCR test) i rekli da pozove da proveri da li su stigli rezultati.
"To je bio petak, rekli su mi da zovem u ponedeljak, zvao sam u ponedeljak, nisu imali rezultate, zvao sam u utorak, sredu, četvrtak i evo petak, sedmi dan već još uvek nisam dobio rezultate", kaže.
Kostić je nakon sedam dana dobio negativan rezultat testa, ali smatra da ovoliko čekanje na rezultate gubi smisao testiranja.
"Nemam nikakve simptome, ostalima na poslu su stigli rezultati i svi oni su negativni, ali nekako ne znam da li su ti rezultati verodostojni jer sam mogao da se zarazim u ovih sedam dana još negde", ističe on.
Ekipa Radija Slobodna Evropa (RSE) zatekla je oko 20 ljudi ispred COVID-19 ambulante u Šumicama 29. juna oko 13 časova. Neki od njih su za RSE rekli su da tu čekaju već tri sata na pregled.
"Ja sam tu od deset sati. Od jutros stalno su redovi", kaže Verica.
I Jugoslav Živković kaže da čeka već tri sata.
"Ja sam došao ovde i predao knjižicu. Dali mi broj, 63 sam po redu. Sad je 51. ušao tek", navodi on.
Neki od prisutnih pacijenata potvrđuju da se dugo čeka na rezultate testiranja.
"Rekli su mi da će (rezultati, prim. aut.) biti gotovi u četvrtak prošle nedelje, onda u četvrtak nisu bili gotovi, došla sam ovde po rezultate, nije ih bilo, u petak sam došla, nije ih bilo, u subotu sam zvala, nije ih bilo, i evo danas sam došla da vidim da li sam danas te sreće da ih bude", kaže Danica Simonović.
Zbog čega se čeka na testiranje i rezultate?
Redovi ispred COVID-19 ambulanti u Beogradu za predstavnika sindikata lekara predstavljaju dokaz neadekvatnog odgovora zdravstvenog sistema na rast broja zaraženih, a nadležni ne odgovaraju na upite o ovoj temi.
Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, navodi da redovi ispred COVID-19 ambulanti ukazuju na nedovoljnu pripremljenost.
"Ministar i ministarstvo nisu uradili svoj posao u smislu sagledavanja kapaciteta i adekvatne organizacije koja bi onda mogla da da adekvatno zbrinjavanje pacijenata", kaže on.
Sa druge strane, Panić tvrdi da COVID-19 ambulante pate i od nedostatka adekvatne opreme.
"Danas (1. jula) imam informacije iz Kruševca da nijedan od dva skenera (pluća, prim. aut) ne radi i da (lekari, prim. aut.) ne mogu da urade dijagnostiku", kaže Panić.
Za Panića, jedan od sistemskih problema u zdravstvu je i nedostatak adekvatnog medicinskog kadra. On smatra da bi se taj problem rešio da je uveden Jedinstveni integrisani informacioni sistem u zdravstvu koji je planiran još 2009. godine, a koji bi ukazao na to gde su koji kadrovi potrebni.
"Kada imate takav informacioni sistem, sve što neko uradi u Kraljevu, Valjevu, Leskovcu se vidi na jednom mestu, u centrali. Imate spisak zaposlenih, imate šta su radili, da li su uspešno lečili", kaže Panić.
Dodaje da bi se tako videlo "šta u zdravstvu ne valja", dok sada "do spiska zaposlenih u jednoj zdravstvenoj ustanovi nemate šansu da dođete".
Iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili na pitanja RSE koja se odnose na čekanje pacijenata ispred COVID-19 ambulanti u Beogradu.
Ni predstavnici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19 Predrag Kon i Srđa Janković nisu bili dostupni RSE za razgovor o ovoj temi.
Kon je 28. juna u TV emisiji "Utisak nedelje", komentarišući epidemiološku situaciju, naveo da "situacija u Beogradu zbog studenata postaje vrlo preteća".
"Da li ona prelazi u nepovoljnu, očigledno je blizu toga", rekao je.
Institut za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", koji radi analize rezultata testiranja na COVID-19, nije odgovorio na pitanja RSE koliko pacijenti prosečno čekaju na rezultate na COVID-19 i zbog čega se na rezultate nekada čeka i nedelju dana.
Kakva je procedura za potencijalne COVID-19 slučajeve?
Prema obaveštenju koje je istaknuto na sajtu Ministarstva zdravlja Srbije covid19.rs, građani koji imaju simptome oboljevanja (povećana temperatura, kašalj, bol u grlu) treba da se jave u takozvane COVID-19 ambulante matičnog doma zdravlja.
"U tim ambulantama će svakome sa navedenim simptomima biti urađena dijagnostika, odnosno rentgenski pregled pluća, krvna slika, izmerena temperatura, urađen brzi test", piše u obaveštenju.
Kako je RSE pisao, PCR test ili testovi polimerne lančane reakcije su najtačniji način da se odredi da li je neko inficiran čak iako ta osoba ne pokazuje simptome. Test uključuje bris iz grla i nosa i laboratorijsku analizu uzorka kako bi se utvrdilo postojanje jedinstvenog genetskog koda virusa i bolesti COVID-19.
Sa druge strane, brzi test je test iz krvi i, prema ranijoj izjavi epidemiološkinje i članice Kriznog štaba Darije Kisić Tepavčević za list Nedeljnik, ovi testovi su manje pouzdani od PCR testova.
"Brzi testovi mogu i 5,6 puta da budu negativni kod osoba sa očiglednom kliničkom slikom, pa se kasnije pokaže pozitivnost", navela je Kisić Tepavčević krajem marta.
Panić takođe navodi da je reč o nepreciznim testovima.
"Test daje dosta lažnih pozitivnih i negativnih nalaza i imali smo pacijenata u Kraljevu COVID-19 pozitivnih kojima su dva brza testa bila negativna", navodi Panić.
Prema instrukcijama Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" od 5. juna, pacijentima se radi PCR testiranje o trošku države ako su hospitalizovani, imaju simptome akutne respiratorne bolesti, ako se smeštaju u domove za stare ili drugi kolektivni smeštaj gde je osetljiva grupa pacijenata, kod osoba kod kojih je prethodno potvrđen COVID-19 ili ako brzi test pokaže prisustvo IgM antitela (pozitivan nalaz).
Prema saopštenju Vlade Srbije od 2. jula, kontakti zaraženih osoba se ne testiraju.
"To znači da osobe koje su bile u kontaktu sa potvrđenim zaraženima neće biti automatski testirane dok lekari na pregledu ne utvrde da za testiranjem ima potrebe", navodi se u saopštenju.
Na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd navodi se da se građani mogu testirati (PCR testiranje) na lični zahtev, uz nadoknadu od 6.000 dinara (oko 50 evra).
Da li u Srbiji ima dovoljno PCR testova?
PCR testova za detekciju virusa korona u Užicu poslednjih nekoliko dana nije bilo dovoljno, izjavila je 1. jula za RSE Katarina Ristović iz Zavoda za javno zdravlje u tom gradu. Prema navodima gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, kako je 1. jula preneo RSE, testovi nedostaju i u tom gradu.
Uprkos ovim medijskim objavama, nadležni uveravaju da testova ima dovoljno. Iz Vlade Srbije su 2. jula naveli da je Srbija "ubedljivo najbolja u regionu po broju testiranih građana" i da je u prethodnih nedelju dana ukupno testirano 50.797 osoba.
"Testova ima 260.000, ima trenutno dovoljno. Testova ima, ali možda nisu najbolje distribuirani", rekao je Kon u "Utisku nedelje".
Panić je skeptičan da je cifra koju je Kon izneo tačna.
"Da ima dovoljno PCR testova, prvo bi bili testirani svi zdravstveni radnici koji su bili u nezaštićenom kontaktu, a takvih u Srbiji je mnogo", navodi on.
Za Panića je takođe sporno to što se ne zna kada su i kako testovi nabavljeni ili donirani Srbiji.
Prema podacima sajta covid19 za 6. jul, u Srbiji je tna 6. juli do podneva bilo zaraženo 2.553 ljudi, a ukupan broj COVID-19 pozitivnih od početka pandemije u Srbiji je 16.131.
