Dostupni linkovi

Čemu služe antitela na korona virus? Srbija počela testiranja


Ilustrativna fotografija

"Svaka antitela nastaju s nekim razlogom - da odbrane naš organizam.”

Ovako Marija Gnjatović, istraživačica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) odgovara na pitanje da li će i koliko antitela na korona virus pomoći ljudima u odbrani od infekcije u novom susretu sa virusom.

Gnjatović trenutno radi na imunološkoj studiji – utvrđivanju kolektivnog imuniteta na korona virus u Srbiji i u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) govori o dosadašnjim iskustvima.

Ovaj tekst osvežavamo rezultatima testiranja, o čemu možete čitati ovde:

Građani Srbije od 1. juna dobili su priliku da na lični zahtev urade brzi test kojim se utvrđuje prisustvo antitela na korona virus.

U roku od nekoliko sati za 1.200 dinara (oko 10 evra) moći će da saznaju da li su do ovog trenutka bili zaraženi virusom korona te tako stvorili antitela odnosno, kako se očekuje, prirodnu odbranu od ovog virusa.

Šta nam govori brzi test?

Takozvani brzi test na antitela utvrđuje dva parametra – prisutvo imunoglubina G i M (IgG, IgM). Prisustvo prvog, IgG, u krvi ukazuje na to da je osoba bila zaražena virusom (sa simptomima ili bez) te tako stvorila antitela. Drugi, IgM, ukazuje na akutnu infekciju.

Države testiraju i ograničavaju broj turista da spasu letnju sezonu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:58 0:00

U tom slučaju neophodan je naknadan, PCR test kojim se definitivno potvrđuje da li je neko trenutno zaražen virusom. U Srbiji će, u tom slučaju, PCR test biti besplatan.

Serološko testiranje na SARS-Cov-2 primenom brzih testova pouzdan je, kako je saopšteno iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, 87,3 odsto. Generalno svi testovi na antitela virusa značajni su u dijagnostici i lečenju.

Nedovoljno informacija o efektima

U slučaju virusa korona Svetska zdravstvena organizacija (SZO), ipak se obazrivo odredila prema imunološkim testovima.

U saopštenju objavljenom na sajtu 24. aprila, ova organizacija je poručila da trenutno ne poseduje čvrste dokaze o tome da su osobe koje su se oporavile od COVID-19 (bolesti izazvane virusom korona), zaštićene od nove infekcije.

Sličnu poruku objavila je i američka nacionalna institucija za javno zdravlje, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). "Ne znamo još da li postojanje antitela može da štiti od ponovne infekcije ili, ukoliko štiti, koliko dugo će ta zaštita trajati", navodi CDC.

Ipak, CDC napominje da su ovi testovi značajni jer iz njih zdravstveni radnici i naučnici mogu da nauče kako imuni sistem reaguje na virus kao i da istraže na koji način se zaraza širi među ljudima.

Razlike u testovima

Marija Gnjatović od 13. maja u INEP-u radi na projektu kojem rukovodi Medicinski fakultet, a koji bi, nakon što se testira 7.000 porodica, početkom jula trebalo da pokaže u kom procentu su građani stekli kolektivni imunitet na korona virus.

“Svaka antitela nastaju s nekim razlogom - da odbrane naš organizam", kaže Marija Gnjatović istraživačica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP)
“Svaka antitela nastaju s nekim razlogom - da odbrane naš organizam", kaže Marija Gnjatović istraživačica Instituta za primenu nuklearne energije (INEP)

ELISA testovi (Enzyme-linked immunosorbent assay) koji se koriste za ovo istraživanje nisu isti kao brzi testovi kojima građani od ove nedelje mogu samoinicijativno da utvrde postojanje antitela.

Gnjatović objašnjava da su brzi testovi više neka vrsta skrininga.

"Brzi test radi po principu testa za trudnoću i daje rezultat u obliku pozitivnog i negativnog nalaza. Znači, nećete imati nikakvo merenje količine prisutnih antitela već samo da li ste pozitivni ili negativni. ELISA test daje vrednost količine antitela. Time možete da pratite da li se kod pojedinih ljudi, kod kojih postoje antitela, ta vrednost smanjuje ili povećava vremenom", objašnjava za RSE Marija Gnjatović.

Prva saznanja

Ona kaže da je testiranje na antitela vrlo važno kako bi se sagledao kolektivni imunitet, naročito imajući u vidu da se očekuje drugi talas pandemije. Bez obzira na sve, još postojeće, nepoznanice u vezi sa virusom korona i efektima antitela, Gnjatović je uverena da će, uz njih neka zaštita izvesno postojati.

"Neko ko ima antitela će kroz sledeću fazu infekcije, ukoliko se desi, doći u kontakt sa virusom. Čak i da ga ne štiti u potpunosti, kao što je situacija, na primer, kod morbila, sigurno će imati neku zaštitu. Biće to neki blaži oblik", tvrdi Gnjatović.

Ono što za sada nije poznato, objašnjava, jeste koliko dugo ta antitela opstaju u organizmu i koliko tačno štite od virusa. Upravo testovi, poput ELISA testa, mogu da pruže takve informacije koje su, tvrdi, vrlo značajne za buduće utvrđivanje činjenica o korona virusu.

Istraživačica INEP-a kaže i da su dosadašnja istraživanja na više od 1000 ljudi pokazala da su svi zaraženi stvorili antitela na SARS-Cov-2.

"Čak vrlo interesantno da jako dobru i veliku količinu antitela imaju ljudi koji su samo preneli virus, odnosno ljudi koji su kroz virus prošli asimptomatski. Shvatili smo da definitivno i asimptomatski slučajevi razvijaju antitela i to jako visokog nivoa. Oni su verovatno odmah imali i dobru odbranu od virusa", priča Marija Gnjatović o dosadašnjim saznanjima iz prakse a u odnosu na sumnje o efektima antitela na korona virus.

"Ne može ovaj virus da bude baš po svim parametrima potpuno drugačiji od drugih virusa. Znači neka paralela se iz svega toga ipak može izvući. Definitivno će vas na neki način štititi", smatra Marija Gnjatović.

Antitela ali i mere zaštite

Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 u razgovoru za Radio Slobodna Evropa kaže da se još nije testirao na prisustvo antitela korona virusa ali dodaje da bi se "obradovao ukoliko bi se testom utvrdilo da ih ima". Na pitanje da li bi u tom slučaju, odustao i od mera zaštite, kao što su fizičko distanciranje ili nošenje maske, imajući u vidu nepoznanice na koje SZO i CDC upozoravaju, Kon kaže da bi ostao pri merama prevencije.

Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19
Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba Vlade Srbije za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19

"Ja lično bih ostao pri merama predostožnosti. To svakako", odgovara Kon.

Kvalitet testova

U Srbiji trenutno testove, kako na antitela tako i PCR testove, rade isključivo državne institucije. Predrag Kon kaže da je uključivanje privatnih laboratorija "odbačeno".

"Oni treba da prođu takozvanu validaciju. Ako dokažu da mogu da rade sa onom sigurnošću sa kojoj se radi u državnim ustanovama, oni će moći da rade u nekoj budućnosti", objašnjava Kon.

Potraga za neotkrivenim: Ispitivanje antitijela u cilju šire slike o pandemiji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:00 0:00

On dodaje da je pouzdanost ELISA testova, koji se koriste za utvrđivanje kolektivnog imuniteta, 96 odsto odnosno da je veća nego kod brzih testova.

Za razliku od viralnih, PCR testora, koji utvrđuju trenutnu infekciju i koji se uzorkuju brisem, test na antitela je test krvi. Generalno, antitela su proteini koji pomažu u odbrani od infekcija i obično pružaju zaštitu protiv ponovnog oboljevanja. Danas se testovi na antitela rade na razne vrste uzročnika zaraznih bolesti - bakterije, viruse, parazite, gljivice i neizostavni su u dijagnostici.

Marija Ignjatović napominje da se u isto vreme ne može imati pozitivan nalaz na antitela i akutna infekcija, budući da je za stvaranje antitela potrebno određeno vreme, najčešće, kaže, od nedelju do dve.

Zašto su potrebni i značajni testovi na antitela?

Pored saznanja da li imate određenu prirodnu odbranu od infekcije, Gnjatovićeva napominje da su testovi na antitela ključni za konačni pronalazak vakcine na korona virus.

Transfuzija krvne plazme kao eksperimentalni način lečenja COVID-19
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:04:05 0:00

Zahvaljujući rezultatima testova pratiće se kakav je antitelni odgovor i koliko dugo traje, objašnjava ona i dodaje da INEP pravi ozbiljnu bazu podataka pacijenata kod kojih je utvrđeno prisustvo antitela.

"Potrebno je vreme da ispratimo, u narednih godinu ili dve dana, kako se ta antitela ponašaju kod pojedinaca. Pratićemo da li padaju, rastu, koje se klase antitela javljaju i praktično će nam to pomoći u tumačenju koliko će i same vakcine biti efikasne. Znaćemo i ako naš imunitet ne odgovara dobro, ukoliko antitela nestaju. To sve će nam praktično govoriti o tome da li je potrebno da, kao za sezonski grip, vakcinu dobijamo svake godine ili će biti dovoljno da je primamo na par godina ili jednom u životu", kaže Gnjatović.

Pored toga, testovi na antitela važni su i za terapiju plazmom.

"Mi ćemo na taj način odrediti ko su dobri kandidati za donore plazme jer samo oni koji imaju visok nivo antitela mogu da doniraju plazmu a da to ima smisla", objašnjava istraživačica INEP-a.

Uprkos suzdržanosti SZO, testovi na antitela korona virusa sprovode se danas u velikom broju država u svetu, naročito u onim jako pogođenim pandemijom, poput Italije, Velike Britanije, Sjedinjenih Američkih Država, Španije i Francuske.

Iako je isprva bilo reči da će rezultati tih testova biti i svojevrsni imunološki pasoš, u ovom trenutku države koje zahtevaju testiranje, i dalje se drže isključivo rezultata PCR testova.

Zašto podaci ne pokazuju cijelu sliku?

Dnevna kompilacija slučajeva zaraženih korona virusom koje objavljuje Univerzitet Johns Hopkins je najkompletnija na svijetu, ali se oslanja na informacije koje dostavljaju vlade pojedinih država.

U mnogim zemljama postoje restrikcije o objavljivanju takvih informacija ili drugi razlozi zašto se ne želi prikazati puna slika.

Metodologija, direktnost, transparentnost i kvalitet ovih podataka može dramatično varirati od zemlje do zemlje.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG