Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) saopštila je da neki tražioci azila i izbeglice u Srbiji, uključujući i mnogu decu, i dalje borave zajedno sa migrantima u gusto naseljenim kolektivnim centrima.
„Usled toga, mnogi tražioci azila izgubili su posao u srpskim preduzećima, a njihova deca ne mogu da prate časove na daljinu koje drže lokalne škole. Kao u Grčkoj i u drugim zemljama, UNHCR je spreman da podrži Srbiju da tražiocima azila i nepraćenoj deci, kao i deci odvojenoj u putu obezbedi bezbedniji alternativni smeštaj”, navodi se u saopštenju UNHCR-a dostavljenom Radiju Slobodna Evropa.
U UNHCR se navodi da ta organizacija „uvažava i snažno podržava napore vlasti Srbije da osiguraju da nijedna izbeglica niti tražilac azila ne budu inficirani virusom”.
„Agencija je takođe spremna da pomogne Vladi da uspostavi sve neophodne zdravstvene mere potrebne za nastavljanje registracije zahteva za azil i azilnih procedura, uključujući i delotvoran pristup osobama kojima je potrebna međunarodna zaštita, u skladu sa domaćim i međunarodnim pravom”, navodi se u saopštenju.
Podsećamo, skoro devet hiljada izbeglica, migranta i tražioca azila u Srbiji nalazi se u potpunom karantinu u kampovima širom zemlje od uvođenja vanrednog stanja 15. marta, a kampove obezbeđuje vojska. Prema saopštenju Komesarijata za izbeglice Srbije, ove mere su uvedene radi sprečavanja širenja korona virusa među migrantskom populacijom.
‘Na ispitu ključni principi zaštite izbeglica’
UNHCR u saopštenju navodi da je pandemija korona virusa u svetu produbila stradanje ljudi koji beže od ratova, sukoba i progona.
„Na ispitu su ključni principi zaštite izbeglica – ali ljudima koji su primorani da beže od sukoba i progona ne bi trebalo uskratiti bezbednost i zaštitu pod izgovorom reagovanja na virus, a ne smeju biti ni posledica takvog reagovanja”, rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice, a saopštava UNHCR.
UNHCR, Agencija UN za izbeglice procenjuje da je do sada 167 zemalja potpuno ili delimično zatvorilo svoje granice da bi sprečilo širenje virusa. Najmanje 57 zemalja ne pravi izuzetak kada su u pitanju osobe koje traže azil.
„Dok se u mnogim delovima sveta nastavljaju ratovi i nasilje, takve mere praktično suspenduju pravo ljudi da traže azil. Oni koji su u potrazi za sigurnošću i skloništem bivaju odbijeni na kopnenim granicama ili na moru i vraćeni ili prebačeni u druge zemlje u kojima postoji ozbiljna pretnja po njihove živote ili slobodu”, saopštava UNHCR.
U saopštenju se navodi i da nacionalne mere za sprečavanje širenja virusa imaju dalekosežne posledice.
„Primećujemo neproporcionalno korišćenje imigracionog pritvaranja, porast opasnosti od seksualnog nasilja, diskriminatorne restrikcije pri pristupu zdravstvenim i socijalnim uslugama i dramatičan gubitak sredstava za život koji guraju mnoge izbeglice i druge na margine društva, dublje u bedu i siromaštvo”, navodi UNHCR.
Ova organizacija je pozvala države da upravljaju restrikcijama na granicama na način koji takođe obezbeđuje poštovanje međunarodnih ljudskih prava i standarda zaštite izbeglica, uključujući i putem karantina i zdravstvenih pregleda.
„Karantin može biti legitimno ograničenje prava na slobodu kretanja pod uslovom da ispunjava međunarodne standarde ljudskih prava. Nasuprot tome, briga za zdravlje ne opravdava sistematsku ili proizvoljnu upotrebu imigracionog pritvaranja”, navodi se u saopštenju i dodaje da je zahteve za azil moguće procesuirati i daljinski.
