Povećanje plata i penzija, veća izdvajanja za odbranu i 1,4 milijarde predviđene za otkup ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ako do tog scenarija dođe. To bi, ukratko, bile neki od najupečatljivijih rashoda budžeta kojim će država Srbija raspolagati u narednoj godini.
Budžet je usvojen u Skupštini Srbije 3. decembra glasovima 144 poslanika od ukupno 250.
Za vlast, budžet za 2026. je "socijalno odgovoran" i njime se obezbeđuje "nastavak kapitalnih ulaganja i razvoj infrastrukture".
"To znači da prioritet ostaje poboljšanje životnog standarda građana, kroz rast njihovih primanja, jačanje privrede i nastavak investicionog talasa koji smo započeli", napisao je na Instagramu ministar finansija Siniša Mali, nakon što je budžet usvojen u Skupštini.
Za opoziciju, budžet je "koruptivan" i netransparentan", napravljen "po meri vlasti, a ne građana i privrede Srbije".
Budžet predviđa veće prihode, ali i veće rashode u odnosu na prethodnu godinu, sa deficitom od 337 milijardi dinara (2,9 milijarde evra), što čini tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).
Za kapitalne investicije predviđeno je oko 5,1 milijarda evra, što čini oko 6,7 odsto BDP-a. To je manje u odnosu na prethodnu godinu kada je za te svrhe planirano 7,1 odsto.
Za ekonomistu Danila Šukovića, budžet nije u dovoljnoj meri razvojni, jer se u većoj meri ne izdvajaju sredstva za investicije i subvencije privredi i poljoprivredi.
"Čim je taj procenat niži, mislim i na privatne i na državne investicije, mi ne možemo da očekujemo značajniju stopu rasta, koja bi onda uticala na životni standard građana i na realne izvore da se povećaju plate i penzije", ukazuje Šuković za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Smatra da budžet za narednu godinu ne odgovara na dva osnovna izazova, sa kojima se suočavaju i naprednije svetske ekonomije – klimatske promene i rast siromaštva.
"Ti isti problemi su još više prisutni u Srbiji, posebno kada je u pitanju siromaštvo i ekonomska nejednakost", ocenjuje Šuković.
Šta će značiti povećanje plata i penzija?
Budžet za narednu godinu predviđa sredstva za povećanje plata u javnom sektoru za 5,1 odsto. Od decembra ove godine penzije bi trebalo da budu uvećane za 12,2 odsto.
To, međutim, prema rečima Šukovića, neće biti dovoljno da se ublaže negativni efekti inflacije, na koju će u narednoj godini, pored rasta cene hrane, uticati i energetska kriza, u kojoj se Srbija našla usled sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije.
Narodna banka Srbije u narednoj godini postavila je ciljnu inflaciju od tri odsto, uz odstupanja, što znači da su očekivanja da se inflacija kreće u rasponu od 1,5 do 4,5 odsto.
"Najveća pretnja je kao i do sada – rast cena hrane. Siromašniji građani i srednja klasa od svog budžeta najviše troše na hranu, a cene hrane najviše skaču zbog svih uslova u kojima se ekonomija Srbije nalazi, a posebno, to je zbog energetske krize", pojašnjava Šuković.
Udar inflacije na budžet građana mogao bi se preduprediti jedino novim povećanjem plata i penzija, što, prema Šukoviću, nije realno.
Kakav je budžet po oceni Fiskalnog saveta?
Budžetom za 2026. godinu se kratkoročno podiže standard građana, ali on ne prati u dovoljnoj meri razvojne potrebe društva, ocena je Fiskalnog saveta Srbije.
Planirani rashodi su, ocenio je Fiskalni savet, usklađeni sa raspoloživim prihodima, dok je rast plata i penzija planiran kredibilno.
Međutim, Fiskalni savet izneo je zamerke na nedovoljnu transparentnost budžeta, jer se, kako su pojasnili, "kod više velikih budžetskih stavki uopšte ne vidi na osnovu čega su planirani rashodi".
Te budžetske stavke uglavnom se odnose na velike infrastrukturne projekte – pre svega izgradnju saobraćajnica, poput Moravskog koridora. Takođe, jedna od zamerki je i nedovoljno ulaganje u zaštitu životne sredine.
Rafali podigli izdvajanja za odbranu
Za odbranu je u narednoj predviđeno 945 miliona evra. To je u odnosu na 2025. godinu rast od gotovo 60 odsto.
Najveći deo tih rashoda, 767 miliona evra, predviđen je za otplatu jednog dela ukupnih troškova nabavke francuskih borbenih aviona Rafal.
Nabavka dogovorena u avgustu 2024. vredna je ukupno 2,7 milijarde evra.
Ekonomista Danilo Šuković ocenjuje da investicije u vojnu opremu "nisu investicije koje stvaraju novu vrednost", jer, kako kaže, "ti Rafali ne mogu ništa da proizvode".
"To je mrtav kapital, prema tome, to ne možemo računati u razvojne investicije", kaže Šuković.
Ukazuje da Srbija preteruje sa izdvajanjima za odbranu u odnosu na realni privredni rast i da se ta sredstva troše "bez realne svrhe".
"Srbija je ipak zemlja koja ne bi smela ni da razmišlja o nekom ratu. Drugo, Srbija je država okružena NATO članicama, sukob sa NATO-om je nešto što je nezamislivo", kaže Šuković, ističući da su nabavke naoružanja i vojne opreme uvek i pre svega politička, a ne ekonomska odluka.
Koliki efekat će imati EXPO?
Za specijalizovanu međunarodnu izložbu EXPO, čiji će Srbija biti domaćin 2027. iz republičkog budžeta u naredne dve godine planirana su ukupna sredstva od gotovo 57 milijardi dinara (485 miliona evra).
Za izgradnju nacionalnog stadiona u beogradskoj opštini Surčin u naredne tri godine predviđeno je 381,5 miliona evra.
U predgrađu Beograda, na jednom od trenutno najvećih gradilišta koje se proteže na oko 350 hektara, biće izgrađen sajamski kompleks za EXPO i Nacionalni stadion.
Kako bi ubrzala procedure za izgradnju, Skupština Srbije je u oktobru 2023. usvojila poseban zakon, lex specialis, koji predviđa da se radovi ugovore bez primene Zakona o javnim nabavkama.
Zbog načina na koji se projekat sprovodi, našao se na meti kritika opozicionih stranaka, zbog nedovoljne transparentnosti i otvorene mogućnosti za korupciju.
Za vlast, projekat je od izuzetnog značaja, jer će, kako su ranije govorili zvaničnici, privući nove investicije u Srbiju.
Investicije za EXPO, prema Šukoviću, će u prvoj godini doneti Srbiji prihode i pozitivne ekonomske efekte, zbog dolaska velikog broja stranih turista i poslovnih ljudi.
Međutim, njegova ekonomska isplativost, kako kaže, zavisiće od toga šta će biti sa infrastrukturom kada EXPO prođe.
"Ta silna infrastruktura koja se izgradi, da li će biti u funkciji ili ne? Ukoliko se ne bude osmislila neka ekonomska strategija da svi ti objekti, sve te investicije budu efikasne i da ne propadnu, onda će to biti veliki gubitak", pojašnjava.
To da li će ti infrastrukturni objekti biti iskorišćeni, prema mišljenju Šukovića, zavisi od, pre svega, političke stabilnosti u Srbiji, ali i globalno.