Surevnjivost SAD i Kine, koja je rezultirala i trgovinskim ratom, nastavljena je i tokom pandemije korona virusa.
Tako ga je američki predsednik Donald Tramp (Trump) u više navrata nazvao “kineski virus”, a državni sekretar Majk Pompeo “virusom iz Vuhana”, po imenu grada u kome je izbila epidemija.
Zvanični Peking je na to burno reagovao, a društveni mediji u Kini prenose priče da je zarazu, zapravo, izazvao mikrobiološki program američke vojske. Prethodno je zvanični Vašington optuživao kineske vlasti da nisu blagovremeno reagovale na širenje zaraze, što je u Pekingu odlučno odbačeno.
Međutim, kako piše Džonatan Markus (Jonathan Marcus) na BBC, u pozadini ovog „rata rečima“, stoji nešto mnogo značajnije.
SAD zatvaraju granice, Kina šalje pomoć
Naime, kada su početkom ovog meseca američke vlasti saopštile da zatvaraju svoje granice za putnike iz mnogih zemalja Evropske unije (EU), uključujući i Italiju, za to vreme je kineska vlada najavila slanje medicinskih timova i opreme u ovu zemlje, najteže pogođenu korona virusom. Poslala je pomoć i Iranu i Srbiji.
„To je bio trenutak ogromnog simbolizma, kao i pokazatelj informativne bitke koja se vodi iza kulisa, sa Kinom koja želi da izađe iz ove krize sa obnovljenim statusom globalnog igrača. Zaista, to je bitka koju SAD – u ovom trenutku – nedvojbeno gube. Zakasnelo slanje male pokretne ambulante američkog ratnog vazduhoplovstva u Italiju teško da će promeniti odnos u toj jednačini“, ističe Markus.
Ovo su vremena u kojima se proverava otpornost kapaciteta i političkih sistema svih zemalja, kao i njihova spremnost da reaguju.
To znači da će liderstvo biti na ceni i uloga državnika širom sveta će na kraju biti procenjivana po tome kako su reagovali i iskoristili ovaj trenutak, zatim po jasnoći njihovog diskursa, kao i efikasnosti kojom su organizovali i upotrebili resurse svojih zemalja u reakciji na pandemiju, dodaje Markus.
Do vanredne situacije koju je izazvao korona virus, došlo je u trenutku kada su odnosi SAD i Kine već bili na veoma niskom nivou.
Zategnutost u odnosima dve najveće svetske ekonomije neznatno je splasnula nakon što su u decembru potpisale delimični sporazum o okončanju trgovinskog rata, ali su preostali teški pregovori o preostalim pitanjima.
Trampova administracija je u Strategiji nacionalne bezbednosti označila Kinu, uz Rusiju, kao glavne rivalske sile koje osporavaju američku moć.
Tramp je objavio novu strategiju nacionalne bezbednosti krajem 2017, označivši Rusiju i Kinu kao rivalske sile, koje osporavaju moć SAD i podrivaju njenu bezbednost i prosperitet.
Kina ubrzano modernizuje svoju armiju, a i SAD su za vreme Trampa povećale izdvajanja za odbranu.
Kina nastoji da ojača poziciju u Južnokineskom moru dovodeći u pitanje do višedecenijsku supremaciju američke flote u tom regionu.
Istovremeno, Kina nastoji da osnaži i svoju međunarodnu poziciju, postavši ne samo glavni trgovinski partner mnogih zemalja i regije – od Azije, preko Afrike, do Južne Amerike – već i da joj se na osnovu toga prizna veći uticaj u zapadnocentričnim institucijama, poput specijalnih prava vučenja (special drawing rights) u Međunarodnom monetarnom fondu u kome je juan po prvi put 2016. uvršten u korpu rezervnih valuta sa 10,9 odsto, neznatno više od funte, koja ima 8 procenata, iako je kineska ekonomija mnogo veća od britanske, dok je dolar neprikosnoven sa 41,7, a evro sa oko 30 odsto.
Od Kine zavisi obnova globalne ekonomije
Ova pandemija preti da učini odnose SAD i Kine još komplikovanijim.
To će se odraziti i na sam tok krize, ali i svet nakon njega. Kako piše BBC, nakon pobede nad virusom, kineski ekonomski uspon će biti od presudne važnosti u obnovi uzdrmane globalne ekonomije.
Naime, ova pandemija je pokazala u kojoj meri je svetska privreda zavisna od lanca snabdevanja iz Kine, zbog čega se ova zemlja često naziva „svetskom fabrikom“.
Otkako je Donald Tramp po dolasku na vlast proglasio načelo „Amerika na prvom mestu“ prioritetom svoje politike i počeo da se povlači iz multilateralnih trgovinskih sporazuma, Peking nastoji da se predstavi zaštitnikom i predvodnikom globalizacije, o čemu je govorio kineski lider Si Đinping na Svetskom trgovinskom forumu u Davosu pre dve godine.
U ovom trenutku je kineska pomoć presudna u borbi protiv korona virusa, pre svega njeno medicinsko iskustvo.
Takođe, Kina je veliki proizvođač medicinske opreme, uključujući i za jednokratnu upotrebu kao što su maske, zaštitna odela - izuzetno važnih za zbrinjavanje pacijenata – koji su neophodni u ogromnim količinama.
Kina je u mnogo čemu svetska medicinska proizvodna radionica, koja je u stanju da brzo i znatno poveća proizvodnju, što retko koja druga zemlja može.
Kina koristi Trampove greške
Ona koristi priliku, ali kako smatraju mnogi Trampovi kritičari, to je posledica njegovih grešaka.
Naime, on je u početku potcenio ozbiljnost epidemije, gledajući na nju kao na još jednu priliku da pokaže superiornost američkog sistema. Međutim, kako ocenjuje BBC, sada je ulog globalno vođstvo.
Dvojica eksperata za Aziju - Kurt Kempbel (Campbell), pomoćnik američkog državnog sekretara za Istočnu Aziju i Pacifik u administraciji Baraka Obame, i Raš Doši (Rush Doshi), napisali su u “Forin afersu (Foreign Affairs) da “status SAD kao globalnog lidera u poslednjih sedam decenija nije izgrađen samo na bogatstvu i moći, već – što je podjednako važno – na legitimitetu koji proizilazi iz domaćeg američkog sistema upravljanja, pružanja globalnih javnih dobara, te sposbnosti i spremnosti da okupi i koordinira globalni odgovor na krize”.
Ova dva autora dodaju da pandemija korona virusa testira “sva tri elementa liderstva SAD.
Za sada, Vašington pada na ispitu. Dok on posrće, Peking se brzo i vešto koristi priliku stvorenu zbog američkih grešaka, popunjava vakum predstavljajući sebe kao globalnog lidera u reagovanju na pandemiju”.
Mnogi se pitaju kako Kina može nastojati da iskoristi ovu priliku – što Kembel i Doši nazivaju velikim samopouzdanjem pa i osionošću (Chutzpah) – imajući u vidu da je upravo u njoj započela pandemija. Odgovor Pekinga u početku nije bio transparentan.
Međutim, kako navodi BBC, ona je na efikasan i impresivan način prikupila i angažovala ogromne resurse u borbi protiv korona virusa.
Suzan Nosel (Suzanne Nossel), čelnica PEN America, napisala je u “Forin polisi” (Foreign Policy) da “uplašena da početno negiranje i loše reagovanje na epidemiju može izazvati društvene nemire, Peking sada pojačava agresivnu domaću i globalnu propaganda u cilju opravdanja i promovisanja svog drakonskog pristupa, istovremeno umanjujući svoju ulogu u širenju pandemije. Pri tom, prikazuje u povoljnom svetlu svoje napore za razliku od pristupa zapadih vlada i naročito SAD”.
Udaljavanje saveznika od SAD
Mnogi zapadni komentatori smatraju da Kina postaje sve autoritarnija i nacionalističkija, pribojavajući se da će taj trend biti ubrzan pod uticajem pandemije i posledičnog ekonomskog usporavanja.
Međutim, još veći će biti uticaj na globalnu poziciju SAD.
BBC navodi da američki saveznici to uviđaju. Oni možda ne kritikuju otvoreno Trampovu administraciju, ali mnogi vide jasnu razliku u njihovom pristupu Kini u poređenju sa stavom Vašingtona: počev od odnosa prema bezbednosti kineskih tehnologija (kontroverza oko Hjuaveja), zatim Iranu i drugim pitanjima.
Kina koristi svoju pomoć tokom pandemije u cilju uspostavljanje parametara za drugačije odnose u budućnosti – u kojima će možda postati “ključna sila”.
U tom kontekstu treba posmatrati njenu zajedničku kampanju protiv korona virusa sa susedima, poput Japana i Severne Koreje, kao i slanje neophodne medicinske opreme Evropskoj uniji.
SAD preti 'Suecki trenutak' kao i Velikoj Britaniji
Kammbel i Doši porede sadašnju situaciju sa silaznom putanjom Velike Britanije kao velike sile.
Oni smatraju da je loše osmišljena britanska operacija u cilju zauzimanja Sueckog kanala od Egipta 1956. godine, “razgolitila opadanje britanske moći i označila kraj supremacije Ujedinjenog kraljevstva kao velike sile”.
Oni stoga smatraju da “kreatori američke politike treba da uvide da ako se SAD ne suoče sa sadašnjim izazovom na pravi način, pandemija korona virusa može da označi drugi ‘Suecki trenutak’”.
