Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Najavljene stotine milijardi pomoći zbog ekonomske krize korona virusa


Tržišta zabrinuta zbog ekonomskih posledica pandemije

Najmoćnije svetske privrede uvode programe podsticaja u stotinama i hiljadama milijardi dolara kako bi pomogle svojim građanima i kompanijama izloženim ekonomskim posledicama pandemije korona virusa, dok tržišta nastavljaju da beleže ogromni gubitke usled ograničenja koja su omela normalan život i zapretila recesijom, pišu svetski mediji.

Milijarde i milijarde

Najbogatije države pripremaju skupe mere za borbu protiv globalnih posledica korona virusa koji je doveo do ograničenja nezabeleženih od Drugog svetskog rata i poslao privrede na putu ka recesiji, ističe Rojters (Reuters).

S oko 200.000 zaraženih ljudi, vlade na svim kontinentima su sprovele drakonske mere suzbijanja korona virusa od zaustavljanja putovanja do zabrane sportskih događaja i verskih okupljanja. Mada je glavni cilj sprečiti smrtne slučajeve, globalne sile su takođe, ukazuje Rojters, fokusirane kako ograničiti neizbežne razorne ekonomske posledice.

U najvećoj svetskoj privredi, administracija predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) predložila je upumpavanje hiljadu milijardi dolara u tržište. Tramp takođe želi da vlada pošalje novac Amerikancima u roku od dve nedelje od kada je broj smrtnih slučajeva prešao 100 a broj registrovanih obolelih premašio 5.700 u Sjedinjenim Državama.

Velika Britanija, koja je poručila stanovništvu da izbegava pabove, klubove, restorane, bioskope i pozorišta, najavila je paket pomoći od 330 milijardi funti (400 milijardi američkih dolara) za kompanije kojima preti kolaps. Stručnjaci predviđaju da bi nivo pozajmica mogao biti nalik ogromnom zaduživanju za vreme rata protiv nacističke Nemačke.

Francuska će upumpati 45 milijardi evra (50 milijardi dolara) kao kriznu meru u svoju privredu da pomogne kompanijama i radnicima, dok se očekuje smanjenje BDP-a od jedan odsto ove godine.

Međutim, i s obećanom velikom potrošnjom, svetska tržišta i cene nafte nisu u stanju da se oslobode noćne more korona virusa, pa je u ponedeljak na Volstritu zabeležen najveći pad od kraha berze na "Crni ponedeljak" 1987, navodi Rojters, dodajući da ekonomisti kažu da je na vidiku globalna recesija uporediva s finansijskom krizom 2008, mada mnogi predviđaju brzi oporavak kada pandemija bude gotova.

Bez zajedničkog plana

Vlade i centralne banke uvode vanredne mere i ubrizgavaju zapanjujuće sume u globalnu ekonomiju kako je pandemija korona virusom poremetila normalan život, ali su tržišta poklekla jer se svet suočava s najvećom krizom od 2008. i zasad se opiru naporima da se vrati stabilnost dok se zaraza širi Zapadom, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Međunarodni monetarni fond (MMF) je omogućio 50 milijardi dolara za pomoć siromašnijim zemljama, ali je pozvao na "globalni odgovor".

Međutim, za razliku od 2008. poslovni svet uzalud čeka na zajednički plan potrošnje najmoćnijih privreda, navodi AFP, dodajući da su lideri G7 u ponedeljak obećali da će koordinisati napore i uraditi sve što treba da zaštite rast, ali nisu ponudili konkretan plan delovanja.

Pored SAD i evropskih zemlja, i druge snažne privrede su uvele mere podsticaja, ukazuje AFP.

Kanadske vlasti su najavile kreditni paket vredan 7,5 milijardi američkih dolara za pomoć kompanijama i smanjile referentne kamatne stope. Novi Zeland je najavio paket podsticaja u vrednosti od 7,3 milijardi američkih dolara, dok je Australija objavila plan potrošnje od 11 milijardi američkih dolara, što je nešto ispod jedan odsto BDP-a, kako bi izbegla svoju prvu recesiju u 29 godina.

Kina je smanjila kamatne stope i obećala niz mera uključujući poreske olakšice i veće fiskalne transfere iz Pekinga ka virusom pogođenim regionima. Japan, koji se suočava s troškovima mogućeg odlaganja Olimpijskih igara u Tokiju, ponudio je najmanje 15 milijardi dolara u programima zajmova za svoje kompanije. Vlada Hongkonga svakom stalnom rezidentu daje iznos u vrednosti od 1.280 američkih dolara, kako bi prevazišla recesiju izazvanu višemesečnim protestima, a sada pogoršanu korona virusom.

Za jedne lek, za druge opasnost

Evropske vlade najavila su stotine milijardi evra pomoći privredama, kompanijama i radnicima pogođenim posledicama korona virusa, primenjujući oruđa razvijena tokom krize evra i odustajanjem od stroge zabrane državne pomoći, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Evropski fiskalni lek na krizu korona virusa, međutim, rizikuje produbljivanje ekonomskih razlika, ocenjuje list navodeći da bi fiskalno stabilnim zemljama poput Nemačke i Nizozemske mogao pomoći da prevaziđu ekonomsku krizu, ali i da destabilizuje zemlje s mnogo većim dugom kao što je Italija.

Ministri finansija EU u ponedeljak su rekli da već najavljeni planovi fiskalnih podsticaja iznose jedan odsto BDP-a u 2020. i da podrška likvidnosti preko garancija vlada i odloženog plaćanja poreza čini najmanje 10 odsto BDP-a EU, ukazuje Volstrit džurnal i podseća da je na početku finansijske krize 2008. EU upumpala 200 milijardi evra u privredu, što je bilo oko 1,5 odsto BDP-a.

Nemačka kao najveća evropske privreda najavila je najveće mere, navodi list, dodajući da su nemački zvaničnici rekli da bi Vlada mogla da obezbedi potencijalno neograničeno finansiranje pogođenih kompanija, uključujući mere koje su pomogle da ta zemlja pre deset godine skoro bez ožiljaka prođe finansijsku krizu. Središnji deo plana Berlina je 550 milijardi evra programa zajmova i garancija zajmova za kompanije, mada je vlada naglasila da nema ograničenja finansijske pomoći.

S druge strane, Italija i Španija, dve zemlje najteže pogođene virusom, više su oprezne, ocenjuje američki list. Italijanska vlada je najavila plan potrošnje od 25 milijardi evra koji uključuje dodatna sredstva za zdravstvenu zaštitu i suspenziju plaćanja poreza i olakšice na hipoteke za ugrožene kompanije i domaćinstva. Španija je najavila do 200 milijardi evra podrške, uključujući privatne fondove koje vlada želi da mobilizuje, ali samo 17 milijardi evra od ukupne sume biće direktna podrška.

Novi program Evropske centralne banke

Evropska centralna banka (ECB) najavila je u sredu novi prošireni program otkupa obveznica u iznosu od 750 milijardi evra do kraja godine kako bi smirila tržišta uznemirena pandemijom, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).

Cilj otkupa obveznica država i iz privatnog sektora je da smanji troškove pozajmljivanja, objašnjava AP i ukazuje da su porasli troškovi pozajmljivanja kao u slučaju prezadužene Italije i da se evrozona suočava s drastičnim ekonomskim padom, pošto su mnogi poslovni sektori zatvoreni.

Porast troškova pozajmljivanja je podsetio je na dužničku krizu 2010-12. kada su previranja na tržištu i rast prinosa na obveznice zapretili raspadu monetarne unije, ističe AP i ukazuje da je ta kriza smirena sličnim obećanjem ECB da će kupovati obveznice zemalja u problemu.

Novi program ima ključnu razliku, kako ukazuje AP, pošto ne zahteva da članice pristanu na ograničene potrošnje. ECB već ima podsticaje s negativnim kamatnim stopama na depozite od komercijalnih banka i postojećim otkupom obveznica od 20 milijardi evra.

"Idemo na veliko"

Trampova administracija pozvala je na hitnu akciju da se ubrza ubrizgavanje hiljadu milijardi dolara u privredu, uključujući 250 milijardi dolara u čekovima milionima Amerikanaca, kako vlada pripreme svoje najmoćnija oruđa za borbu s pandemijom i skoro izvesno recesijom, piše Njujork tajms (The New York Times).

Federalne rezerve su preduzele redak korak da odreše svoja vanredna ovlašćenja pozajmljivanja, dok je Tramp pozvao Kongres da hitno odobri sveobuhvatan paket ekonomskih podsticaja, navodi list i ukazuje da je, s nestabilnošću tržišta kakvo nije viđeno od finansijske krize 2008, Bela kuća obećala da će iskoristiti svako raspoloživo oruđe da se bori protiv krize.

"Želimo da idemo na veliko", rekao je Tramp u Beloj kući, dodajući da je naložio ministru finansija Stivenu Mnučinu (Steven Mnuchin) da uvede mere koje će obezbediti trenutnu ekonomsku podršku.

Mnučin je privatno republikanskim senatorima rekao da je osmislio direktne isplate Amerikancima koje bi pokrivale dvonedeljnu platu. On je, prema izvorima sa sastanka, takođe upozorio da bi bez snažne vladine intervencije, stopa nezaposlenosti u SAD mogla otići na skoro 20 odsto.

Sve više republikanaca i demokrata u Kongresu je tražilo direktne isplate Amerikancima. Republikanski senator Mit Romni (Mitt Romney) rekao je da bi svaki Amerikanac trebalo da dobije ček od 1.000 dolara od vlade, dok je grupa demokratskih senatora predložila da se svakom odraslom i detetu u SAD ove godine pošalje do 4.500 dolara za suočavanje s ekonomskim posledicama.

Bela kuća, prema izvorima i dokumentima do kojih je došao Vašington post (The Washington post), planira da pošalje dva čeka od po hiljadu dolara mnogim Amerikancima, kao i da odvojio 300 milijardi dolara za pomoć malim kompanijama kako bi se izbegla masovna otpuštanja.

Planovi administracije za pomoć privredi i građanima još nisu finalizovani, ukazuje Vašington post, dodajući da bi po veličini i brzini kojim bi bili usvojeni, mogli biti neuporedivi s dosadašnjim paketima pomoći, znatno većim i od paketa podsticaja administracije Baraka Obame (Barack) tokom finansijske krize.

Od sadašnjeg Trampovog plana od hiljadu milijardi dolara, 500 milijardi bi išlo na isplate pojedincima, mada se ne bi svi Amerikanci kvalifikovali za tu pomoć koja bi, prema navodima Vašington posta, trebalo da bude poslata početkom aprila i sredinom maja.

Bela kuća takođe razmatra da 50 milijardi dolara pomoći avionskom sektoru i još 150 milijardi dolara za druge sektore, između ostalog za hotele. Cilj je takođe, ukazuje Vašington post, da se 300 milijardi dolara odvoji za male kompanije kako bi nastavile da plaćaju zaposlene, pošto je već krenuo talas otpuštanja, posebno u restoranima i kompanijama koje su ostale bez posla dok su milioni Amerikanaca u svojim kućama.

XS
SM
MD
LG