Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Doživotna robija za rušenje ustavnog poretka


Doživotna kazna zatvora bi, prema izmenama, zamenila maksimalnu kaznu za to krivično delo, koja je do sada bila od 30 do 40 godina zatvora

Tekst: Nevena Bogdanović

Šta znači doživotni zatvor za „teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije“, koga predviđaju izmene Krivičnog zakonika, a o kojima poslanici Skupštine Srbije raspravljaju prethodnih dana? Doživotna kazna zatvora bi, prema izmenama, zamenila maksimalnu kaznu za to krivično delo, koja je do sada bila od 30 do 40 godina zatvora.

Dok poslanici vladajuće većine tu odredbu vide kao „potrebu da se Srbija zaštiti od okruženja u kom se nalazi“, za pravne stručnjake – sagovornike Radija Slobodna Evropa (RSE), izmene su „populističke“.

Izmene Krivičnog zakonika inicirane su predlogom Fondacije ''Tijana Jurić'', koja nosi ime po petanestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se doživotna kazna bez mogućnosti uslovnog otpusta uvede za teško ubistvo, silovanje, obljubu nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnih ishodom.

Međutim, predlog Vlade Srbije proširuje doživotnu kaznu zatvora i na druga krivična dela - ubistvo najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti Srbije, terorizam, ratne zločine i genocid i sl., uz razliku što se za počinioce tih dela ostavlja mogućnost uslovnog otpusta.

Budući da se izraz „državni udar“ gotovo svakodnevno nalazi na naslovnicama tabloida bliskih vlasti u Srbiji, pravnik u nevladinoj organizaciji Beogradski centar za ljudska prava Vladica Ilić objašnjava za RSE da to krivično delo ne treba olako tumačiti.

„Da bi neko dobio doživotni zatvor po toj novoj izmeni, on mora zaista da učini neko delo protiv ustavnog uređenja, i da pritom sa umišljajem ubije jedno ili više lica. Samo pod tim uslovima će uopšte doći u obzir mogućnost primene doživotne kazne zatvora, a to su zaista ozbiljne situacije, ne treba ih osporavati kao teško krivično delo“, ističe Ilić.

Ilić dodaje i da uvođenje ovih mera nije neočekivano, ako se uzme u obzir da je Ministarstvo pravde, koje je radilo na predlogu izmena, odlučilo da doživotna kazna zatvora bude maksimalna za najteža krivična dela.

Beogradski centar za ljudska prava je inače jedan od pokretača peticije protiv izmena Krivičnog zakonika, ali zbog uvođenja doživotne kazne zatvora za najteže oblike ubistva i silovanja kojima predlagač ne predviđa pravo na uslovni otpust.

Smatraju da je to u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama koje je Srbija potpisala i u Ustavu se obavezala da će ih poštovati, a kako ističu potpisnici, problem je i uvođenje zakona u skupštinsku proceduru bez javne rasprave.

A na argument Ministarstva pravde da bi uvođenje doživotnog zatvora u zakonodavstvo Srbije trebalo da ima „simboličko dejstvo“, Ilić odgovara:

„U krivičnom pravu ne bi trebalo da se mnogo bavimo simboličkim dejstvima kazni, već da vidimo koje mere koje država preduzima u okviru krivično-pravne represije imaju nekakvo dejstvo – stvarno, a ne samo simbolično“.

Za šefa poslaničke grupe naprednjaka, partije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u Skupštini Srbije i člana Odbora za pravosuđe Aleksandra Martinovića nije problem predviđena mera doživotne kazne zatvora za dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti države.

„To je nešto što je evropska praksa i što postoji u skoro svim evropskim zemljama, i ne vidim šta je tu posebno problematično“, odgovara Martinović. Dodaje da su za njega i poslanike vladajuće većine trenutno veći problem presude za državni udar koje je Crna Gora izrekla državljanima Srbije.

„Mene to mnogo više brine nego te aluzije da mi navodno nekim drakonskim kaznama hoćemo da sprečimo državni udar. Ko u Srbiji da izvrši državni udar? Dunja Mijatović (komesarka Saveta Evrope za ljudska prava), Dragan Đilas (predsednik opozicione Stranke slobode i pravde), Boško Obradović (lider opozicione partije Dveri)? Pa Boško Obradović nije bio u stanju da sačuva svoju poslaničku grupu od sedam poslanika, a hteo bi da vodi Srbiju“, kaže Martinović.

Martinović kaže da su za njega i poslanike vladajuće većine trenutno veći problem presude za državni udar koje je Crna Gora izrekla državljanima Srbije
Martinović kaže da su za njega i poslanike vladajuće većine trenutno veći problem presude za državni udar koje je Crna Gora izrekla državljanima Srbije

Ali dok tvrdi da ga ne brinu „aluzije da se vladajuća većina plaši državnog udara“, obeshrabruju ga „poruke koje stižu iz Zagreba, Sarajeva, Podgorice, Skoplja i Prištine“.

Da su ove mere potrebne Srbiji, mišljenja je i, takođe naprednjački, poslanik Vladimir Đukanović.

„Posebno zato što se odnosi na taj segment, jer Republika Srbija mora sebe da zaštiti i to baš ovako preventivno, s obzirom na to u kakvom se okruženju nalazimo“, kaže Đukanović i ističe da će glasati za predložene izmene.

„Svako ko bi radio na podrivanju bezbednosti Republike Srbije, kršio Ustav, činio razna krivična dela, pa između ostalog i samu izdaju, trebalo bi da bude suočen sa tim da će odgovarati upravo tako što će ići na doživotnu robiju“, dodaje on.

Na pitanje koja su to dela koja, po njegovom mišljenju, krše Ustav Srbije na taj način da zaslužuju doživotu robiju, Đukanović odgovara – "nisam ja tu da ocenjujem".

„To će ocenjivati sud, ja sam samo narodni poslanik, ali je dobro da se to ima na pameti da svako ko bi činio nešto protiv Republike Srbije da može da bude suočen sa ovim, pa neka se zamisli šta je to. To što bih ja možda smatrao da je izdaja zemlje, ne mora da znači da je za vas“, objašnjava Đukanović.

Međutim, za advokata Božu Prelevića, koji je i jedan od kritičara izmena zakona, opasan je način na koji vladajuća većina tumači koja su to krivična dela koja ruše ustavni poredak. Naglašava da nije čuo „nijednog ozbiljnog pravnika“ koji je podržao izmene o kojima Skupština trenutno raspravlja.

„Ja mislim da je ovo velika opasnost i da će ovo služiti na neki način da se odvrate ljudi koji će sutra učestvovati u protestima protiv ovog režima. Jer pazite, kad čitate medije, ispred svakog mitinga vi imate da je to rušenje, pokušaj ubistva, hiljade tih gluposti smo već čuli“, smatra Prelević, ali misli da to „ipak neće građane odbiti od protesta“.

Dodaje i da se izmene Krivičnog zakonika vrše „mimo civilizovane procedure“.

„Nije bilo javne rasprave, osim ako oni razgovor istomišljenika koji moraju da veličaju lik i delo podnosioca, smatraju ozbiljnom raspravom. Ozbiljna rasprava nije postojala. Ja mislim da ovo više podseća na neke apsolutno diktatorske režime, neke arapske zemlje, neke latinoameričke zemlje, nego na evropsku zemlju“, ističe Prelević, koji inače javno podržava aktuelne antivladine proteste „Jedan od pet miliona“, koji od novembra prošle godine traju u Srbiji.

Izmene Krivičnog zakonika vrše „mimo civilizovane procedure“, smatra Prelević
Izmene Krivičnog zakonika vrše „mimo civilizovane procedure“, smatra Prelević

U aktuelnim evropskim prilikama potezanje pitanja državnog udara najčešće se vezuje za Tursku, gde je neuspeli prevrat izveden 2016. godine. Prelević podvlači da je odgovor vlasti predsenika Redžepa Tajipa Erdoana bio sračunat na političku osvetu, te nastavlja:

„Turska je donela ’čudesne’ odluke za brojne učesnike protesta, ona je proganjala sudije Vrhovnog suda, novinare, doktore, profesore. Oni su to iskoristili da se osvete jednoj političkoj opciji“, priča Prelević i dodaje da, po njegovom mišljenju, Srbija „sve više liči na one zemlje gde se potiskuju institucije, a jačaju ličnosti“.

„Ja mislim da gospodin Vučić inače gleda te uporedne propise i rešenja, mislim da gleda i ka Rusiji i Turskoj, takvih rešenja vi nemate u Evropskoj uniji“, mišljenja je Prelević.

Pravnik Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić naglašava da ipak treba napraviti razliku između onoga što piše u zakonu i i načina na koji ga u medijima tumače političari, te da nije moguće ni kontrolisati, niti je potrebno naročito se obazirati šta će reći „baš svaki političar ili medij“.

Po njegovom mišljenju, najave „državnog udara“ u tabloidima, ne mogu tako lako dobiti sudski epilog, pogotovo ne sa doživotnim kaznama zatvora. Stoga je, kako kaže, i poređenje ovih izmena zakona, sa onima koje je u Turskoj za državni udar donela administracija Redžepa Tajipa Erdoana ipak pregrubo.

„Koliko sam ja upoznat, u Turskoj postoje krivična dela protiv ustavnog poretka za koje je na snazi kazna doživotnog zatvora, a koja ne podrazumevaju teške posledice, tj. da neko sa umišljajem ubije jedno ili više lica, kao što je to slučaj u našem zakonodavstvu“, objašnjava Ilić i dodaje:

„Postojao je čak i jedan slučaj gde su državljaninu Turske izrekli kaznu doživotnog zatvora zato što je izražavao neslaganje sa režimom na protestima, što se tumačilo kao protivustavno delovanje. Kod nas to, ako ja dobro tumačim Krivični zakonik, nije moguće. Čini mi se da ne postoji razlog za tu vrstu brige“, kaže Ilić.

Tvrdnje vlasti o pokušaju državnog udara najdalje su otišle u novembru 2015. godine, kada je Aleksandar Vučić bio na poziciji premijera. Tada su njeni predstavnici zasuli javnost izjavama o pokušaju rušenja vlasti, koji je između ostalog, koordiniran iz dnevnog lista Kurir. Za tu aferu nije pokrenut pravosudni postupak.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG