Kad god se nešto zakuva na unutrašnjoj sceni Srbije, bilo da je to najnoviji slučaj Savamale, ili izborna krađa, servira se za ovdašnju javnost vrlo prijemčiva teza o tome da neko sa strane u sprezi, naravno sa "domaćim faktorom"(čitaj: opozicijom), želi destabilizaciju Srbije.
Jedno vreme je čak vođena i ozbiljna medijska hajka o navodnom državnom udaru, pa se šalju poruke da se neće dozvoliti uvoz ukrajinskog, odnosno makedonskog scenarija.
Posle takvih poruka, ne dešava se ništa. Niti ko traži dodatno objašnjenje, niti se ono nudi. Kao, sve se podrazumeva.
Gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS) ministar policije, Nebojša Stefanović, ponovio je podatke o ekonomskom rastu u Srbiji, iznetim dan ranije od strane premijera, da bi odmah zatim, u svetlu upozorenja na moguće sukobe u Banjaluci, izjavio da stabilna Srbija i stabilna Republika Srpska (RS), nekome ne odgovara.
"Jasno je da postoji strani faktor umešan u ovo. Mnogima ne odgovara ni stabilna Srbija, ni stabilna Republika Srpska. Mnogima ne odgovara da Srbija postaje zemlja koja prestiže sve zemlje u regionu po ekonomskom razvoju i sustiže mnoge evropske države, kad imamo takvu vrstu stabilnosti, to mnogima, zaista, ne odgovara", kaže Stefanović.
Nikada se ta strana adresa konkretno ne definiše, pa se postavlja pitanje – koji su to destabilizirajući strani centri.
To smo pokušali da doznamo od Miroslava Lazanskog, komentatora i nepartijskog kandidata sa liste Srpske napredne stranke (SNS) na poslednjim izborima.
"To se podjednako odnosi i na Vašington i na Brisel", odgovorio je Lazanski na naše nekoliko puta ponovljeno pitanje.
Što se Republike Srpske tiče, Lazanski kaže da su to oni centri odakle stižu poruke da treba revidirati Dejtonski sporazum.
"Namera je da se Republika Srpska pretvori u banjalučki kanton", ističe Miroslav Lazanski.
Na pitanje da li to govori o američkoj spoljnoj politici, Lazanski odgovara: "Teško je reći šta je spoljna politika Amerike. Amerika, kao velika sila, ima uvek timove spoljne politike prema nekoj zemlji, i ovako i onako".
Zapad protiv bilo kakvog nasilja
Ne sporeći da bi mnogi na Zapadu želeli da vide leđa predsedniku bh. entiteta Republika Srpska, Miloradu Dodiku, kako bi se deblokiralo funkcionisanje Bosne i Hercegovine novim sporazumom, tzv. Dejtonom 2, što ne znači automatsko ukidanje Republike Srpske, postavlja se pitanje – da li u ime tog političkog cilja neko režira sukobe u Banjaluci? Pritom, nije opozicija ta koja organizuje kontramiting, već Dodik.
"Naravno da ne. Sve što komplikuje situaciju je protiv interesa Zapada na ovim prostorima, sve što dovodi do eskalacije, potencijalnog nasilja, kao potencijalnog fitilja za dodatno nasilje. Sve se to smatra neprihvatljivim, lošim", ocenjuje Ivan Vujačić, bivši ambasador u Vašingtonu.
Pošto se iz Beograda šalju poruke da nekome van zemlje odgovara destabilizacija Srbije, a Lazanski to konkretizuje na Brisel i Vašington, postavlja se pitanje – zašto oni koji podržavaju premijera Srbije u tehničkom mandatu, Aleksandra Vučića, na njegovom evropskom putu, zašto bi ga potkopavali?
Destabilizacija Srbije nikome nije cilj
Miroslav Lazanski, novinar koga smatraju među najozbiljnijim kandidatima za člana buduće Vlade Srbije, ističe: "Mi možemo da pričamo o dve razine podrške. Imate ono što javno a imate ono što je ispod žita".
Na pitanje RSE zašto Brisel ne bi podržavao Vučića, ako on ispunjava sve uslove koji su potrebni na evropskom putu Srbije i vodi Srbiju ka EU, novinar Lazanski odgovara: "Ne ispunjava sve uslove, da se spoljna politika Srbije usaglasi sa spoljnom politikom EU, kada je u pitanju Ruska Federacija. Nismo uveli sankcije Moksvi, to mnoge u Briselu boli, mnogi ne mogu to da nam oproste, ne samo u Briselu, nego i u Vašingtonu. To je samo jedan momenat".
Međutim, Ivan Vujačić kaže da "nikome ne odgovara, ni u Briselu, ni u Vašingtonu da destabilizuje Srbiju, iz prostog razloga što je ceo angažman Zapada ovde bio tokom poslednjih 20 godina da se ovde stabilizuju prilike i da se zemlje Zapadnog Balkana postepeno priključe EU. Tako da svaka destabilizacija, koje su se nagledale tokom 90-ih godina, je nešto što je protiv njihovog interesa".
"Dizanje drame oko toga je nešto što se koristi za unutrašnjepolitičke prilike. Dakle, to je jednostavno pogrešna priča. Nije tačna, nije istinita", dodaje Vujčić.
Na pitanje da li smatra da su Brisel i Vašington nezadovoljni zbog odnosa Vlade Srbije prema Moskvi, te da zato žele destabilizaciju Srbije, Vujčić odgovara: "Ne mislim. Ova Vlada je apsolutno, na svaki način, orijentisana prema Briselu, a tako je to još od 5. oktobra u svim vladama do sada, uključujući i ovu".
Zapadni Balkan – meki trbuh Evrope
Kakva je, sa druge strane, pozicija Moskve kojoj je Vučić nepouzdan partner zbog bliske saradnje sa EU i Nato paktom?
Igor Novaković iz Isak fonda kaže da je prvi prioritet ruske politike ono što oni nazivaju bliskim inostranstvom, odnosno bivši prostor Sovjetskog Saveza.
"Zapadni Balkan je njima zona od sekundarnog interesa koju oni vide kao neku vrstu mekog trbuha Evrope gde mogu lako da projektuju svoj uticaj i da vrše destabilizaciju. Ali, u kojoj meri su zaista zainteresovani za neke radikalnije poteze, to je pitanje. Oni jesu zainteresovani za odvlačenje pažnje sa postsovjetskog prostora, koliko god je to moguće. Samo je pitanje koji je to nivo do kog Rusija želi da ide", pita se Novaković.
Vratimo se još jednoj dimenziji priče SNS-a o "stranom faktoru".
Kada premijer u tehničkom mandatu na vanrednoj pres konferenciji u direktnom TV prenosu dramatičnim tonom upozori na moguće nerede u Banjaluci, na "sukob srpskih barjaka", pa sutradan njegovi kadrovi nastave tu istu priču dodajući priču o "stranom destabilizirajućem faktoru" koji uvek "pali" u zemlji koja se još nije oslobodila ksenofobije iz mračnih 90-ih, onda nije teško da se skrajnu svi drugi događaji. Pa i onaj skandalozni o rušenju u Savamali pod okriljem noći i fantomki, uz glasno ćutanje policije i drugih državnih organa osim Zaštitnika građana.
Naravno, ne dovodimo u pitanje značaj poruke iz Beograda da treba izbeći sukobe na mitingu opozicije i kontramitingu Dodikovih pristalica (nešto poput sličnih događanja svojevremeno u Miloševićevoj Srbiji), pogotovo ako uz poruku budu preduzimane mere da se spreči da ekstremisti iz Srbije, koji bi da brane Dodika, umešaju svoje prste i zakuvaju već pregrejanu banjalučku kašu. Ako se pokaže da ima mesta takvom upozorenju poslatom iz Bosne i Hercegovine.
Uostalom, konstruktivna uloga Beograda u regionu "strani faktori" uvek pozdravljaju.
