Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Još jedna podrška evropskom putu Balkana


Glasanje usledilo nakon debate evroposlanika i predstavnika Evropske komisije (Fotografija: sedište EP)

Evropski parlament je ponovo potvrdio evropski put za zemlje Zapadnog Balkana, danas usvojenim rezolucijama o napretku svake zemlje posebno na putu ka evropskim integracijama. Evropski parlament je jedino preskočio glasanje o Bosni i Hercegovini, jer su uzeti u obzir nedavni izbori u ovoj zemlji. Za ovu državu glasanje će biti organizovano u nekom kasnijem trenutku.

Današnje glasanje je usledilo nakon sinoćnje debate evroposlanika i predstavnika Evropske komisije.

Johannes Hahn, komesar nadležan za pitanja proširenja, je u svom istupu sinoć naglasio da postoji zabrinutost zbog nedavnih zabrinjavajućih događaja i retorike podele, naročito između Kosova i Srbije, čime se "reforme stavljaju u rizik". Hahn je naglasio da bi rešenje spora oko imena između Makedonije i Grčke, kao i pravno obvezujući sporazum Prištine i Beograda, bile velike prekretnice za ceo region.

Crna Gora - organizovani kriminal, korupcija, napadi na novinare

Rezolucija o Crnoj Gori ističe zabrinutost, zbog "sve više slučajeva nasilja i atentata povezanih s organizovanim kriminalom, koji štetno utiču na svakodnevni život običnih građana". U tekstu Rezolucije se pozdravlja činjenica da su se vlasti pozabavile ovim pitanjem, međutim, traži se od zvanične Podgorice preciznije preventivno delovanje. Poslanici Evropskog parlamenta pozdravljaju istrage, gonjenje krivaca i presude u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali se podvlači da je potrebno ojačati konkretne rezultate, naročito kada je u pitanju pranje novca i trgovina ljudima.

Za Rezoluciju je glasalo 484 poslanika, protiv njih 80, a 63 je bilo uzdržanih.

Evropski parlament, navedeno je u Rezoluciji, je sve više zabrinut zbog stanja u slobodi izražavanja i medijima u Crnoj Gori. Crnogorske vlasti se podsećaju da je Evropska komisija u tri uzastopna izveštaja potvrdila da nema napretka na ovom polju. U Rezoluciji se najoštrije osuđuje zastrašivanje, verbalni i fizički napadi na novinare, kao i prljava kampanja kako protiv novinara tako i protiv civilnog društva. Posebna zabrinutost se izražava zbog napada na novinarku Oliveru Lakić i poziva se na potpunu istragu ovog slučaja. U Rezoluciji se takođe osuđuje stalni financijski i uređivački pritisak na crnogorski javni servis (RTCG).

"Poziva se političko rukovodstvo Crne Gore da se usredotoči na preostale izazove i reši problem koje su vezani za vladavinu prava, slobodu medija, korupcije, pranja novca, organizovanog kriminala i nasilja koje su povezana za ovim pitanjima, te da se ova pitanja smatraju prioritetnim", stoji u usvojenoj Rezoluciji.

U dokumentu se podsećaju političke partije da konstruktivni politički angažman zavisi od potpuno funkcionalnog parlamenta "u kojem svi političari preuzimaju odgovornost prema biračima, time što će zauzeti svoje mesto u parlamentu". Podgoričke vlasti se potom pozivaju da u potpunosti istraže sve navode oko izbornih nepravilnosti, a posebna zabrinutost se naglašava zbog isključivanja Vanje Ćalović Marković iz Agencije za sprečavanje korupcije.

Rezolucija pozdravlja, "umereni napredak", koji je postignut u pravcu povećanja nezavisnosti, transparentnosti, odgovornosti, profesionalnosti i učinkovitosti pravosudnih institucija, te poziva na zaštitu od političkog uticaja kao i koherentnu primenu kodeksa etičkih i disciplinskih mera.

Pozdravljaju se kontinuirani napori Crne Gore na konstruktivnoj regionalnoj saradnji i dobrim bilateralnim odnosima sa susedima. U okviru toga, pozdravlja se i ratifikacija graničnog sporazuma između Crne Gore i Kosova, te se poziva Crna Gora da sklopi pogranične sporazume sa ostalim susednim zemljama.

Srbija - Evrointegracije, pravosuđe, dogovor sa Kosovom

Usvojena Rezolucija o Srbiji, ponavlja poziv ovoj zemlji da uskladi njenu spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije, uključujući ovde i politiku prema Rusiji. Za Rezoluciju je glasalo 503 poslanika, 85 je glasalo protiv, a 47 ih je bilo uzdržano.

U Rezoluciji se naglašava da Skupština Srbije i dalje ne vrši efikasan nadzor izvršne vlasti, te da je potrebno poboljšati transparentnost, inkluzivnost i kvalitet zakonodavnog procesa. U dokumentu se pozdravlja smanjenje upotrebe hitnih procedura za usvajanje zakona, ali ističe da i dalje, "često korišćenje hitnih procedura ugrožava parlamentarni i javni nadzor".

Priznaje se da je Srbija u protekloj godini preduzela važne korake u pravcu usklađivanja sa evropskim standardima, te se podvlači da je zemlja napredovala u oblasti razvoja funkcionalne tržišne ekonomije, obezbeđivanja ekonomskog rasta i očuvanja makroekonomske i monetarne stabilnosti.

"Srbija, kao i svaka zemlja koja teži članstvu, mora biti ocenjena po sopstvenim zaslugama. Pristupanje ostaje proces zasnovan na zaslugama, koje je u potpunosti zavisno od objektivnog napretka koji postiže svaka zemlja, uključujući i Srbiju", poručuje se putem Rezolucije.

U poglavlju o vladavini prava, u dokumentu se napominje da beogradske vlasti moraju da obezbede nezavisnost i ukupnu efikasnost pravosudnog sistema. Srbija se poziva da ojača odgovornost, nepristrasnost, profesionalizam i ukupnu efikasnost pravosuđa, kao i da uspostavi sistem besplatne pravne pomoći.

Poseban prostor u Rezoluciji je posvećen odnosima između Srbije i Kosova. Kako u Rezoluciji posvećenoj Srbiji, tako i u Rezoluciji posvećenoj Kosovu se pozivaju strane da primene sve postignute sporazume u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Ističe se važnost ubrzanja "nove faze dijaloga", koja se se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz "definisani pravno obavezujući sporazum".

Izglasana Rezolucija se osvrće i na mogućnost razgraničenja između Kosova i Srbije. U završnom tekstu se ističe da je za Evropski parlament prihvatljiv i podržava se svaki sporazum samo ako je "obostrano usaglašen, uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona kao i međunarodno pravo".

U Rezoluciju je uvršten i amandman koji se tiče pristupa pojedinih beogradskih političara prema genocidu u Srebrenici.

"Parlament žali zbog ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od nekih srbijanskih zvaničnika. Podseća ih da puna saradnja s Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom koji ga je nasledio takođe uključuje puno prihvatanje i primenu njegovih presuda i odluka. Naglašava da je priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU", stoji u usvojenoj Rezoluciji.

Kosovo - korupcija, ratni zločini i poziv Briselu na ukidanje viza

Rezolucija o Kosovu ocenjuje da je zemlja pokazala samo ograničeni napredak u reformama koje su vezane za Evropsku uniju. Kako stoji u usvojenoj Rezoluciji, ovo je posledica "stalne polarizacije među političkim partijama". U dokumentu takođe se navodi da je nedostatak međustranačkog konsenzusa negativno uticao na sposobnost skupštine i vlade da preduzme održive reforme.

Za kosovsku rezoluciju je glasalo 393 poslanika, protiv ih je bilo 139 a, 71 uzdržan.

U ovom dokumentu se izražava zabrinutost zbog "široko rasprostranjene korupcije; elemenata zarobljene države, nepotrebnog političkog uticaja, nepoštovanja pravednih suđenja i pravnih postupka, uključujući i slučajeve ekstradicije".

U tekstu Rezolucije se podvlači da kosovski građani jedini u regionu ne uživaju slobodu kretanja u evropskim državama, stoga se poziva Evropska unija da bez nepotrebnih odlaganja odobri viznu liberalizaciju koja je "od vitalnog značaja" jer će poboljšati stabilnost i približiti Kosovo EU, tako što će poboljšati lakoću putovanja i poslovanja, istovremeno pomažući u borbi protiv krijumčarenja ljudi i korupcije.

Prištinske vlasti se pozivaju da uspostave poboljšani pravni okvir kako bi se omogućio sveobuhvatan pristup istrazi i krivičnom gonjenju, koji treba konsolidovati zamrzavanjem, konfiskacijom i vraćanjem imovine i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou, organizovanom i finansijskom kriminalu, pranju novca, kao i finansiranju terorizma.

Evropski poslanici putem Rezolucije izražavaju žaljenje zbog nespremnosti prištinskih vlasti da se bave slučajevima ratnih zločina. Poziva se zvanična Priština da dokaže svoju čvrstu i nedvosmislenu posvećenost specijalnim komorama i specijalnom tužilaštvu u Hagu, a izražava se i duboka zabrinutost zbog prošlogodišnjeg pokušaja članova Skupštine Kosova da ukinu Zakon o Specijalnom sudu.

U poglavlju koji se tiče normalizacije odnosa Prištine i Beograda, Rezolucija o Kosovu, kao i ona o Srbiji, ima istu poruku: pozivaju se obe zemlje da primene sve postignute sporazume. Od kabineta pomagačice dijaloga Frederice Mogherini se traži da preda redovan izveštaj o stepenu implementacije postignutih sporazuma.

Identično kao u Rezoluciji o Srbiji, u kosovskom dokumentu se takođe ističe važnost ubrzanja "nove faze dijaloga", koja se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz pravno obavezujući sporazum.

Takođe, poslanici su glasanjem potvrdili da Evropski parlament podržava i za njega je prihvatljiv svaki sporazum samo ako je "obostrano usaglašen, te uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona, kao i međunarodno pravo".

Makedonija - pravosuđe, korupcija i otvaranje pristupnih pregovora

Evropski parlament je pozvao Vladu Mađarske da isporuči bivšeg premijera Nikolu Gruevskog Makedoniji. Ova rečenica je uvrštena u obliku amandmana u poslednjem trenutku, uoči glasanja o celokupnoj Rezoluciji o Makedoniji, čiji tekst je bio pripremljen pre nego što je bivši premijer odbegao u Mađarsku gde mu je odobren azil.

Usvojenom Rezolucijom o Makedoniji, poslanici Evropskog parlamenta "uvažavaju napore Vlade da spreči nazadovanje i ukloni preostale elemente zarobljene države". Makedonija se podseća da je početkom 2000. ova zemlja bila predvodnica u procesu pridruživanja.

Za ovaj dokument je glasalo 470 poslanika, 116 njih je bilo protiv, a 46 uzdržano.

​U Rezoluciji se podseća da je pravilno funkcionisanje pravosudnog sistema i učinkovite mere za suzbijanje korupcije od najveće važnosti u procesu pristupanja u EU.

Evroposlanici pozdravljaju strategiju reforme pravosuđa koja ima za cilj obnavljanje nezavisnosti pravosuđa, te pozivaju Vladu i druge zainteresovane strane na intenziviranje napora da pravilno sprovedu strategiju reforme pravosuđa. U tekstu Rezolucije se takođe naglašava da su potrebni daljnji napori da se pravosuđe zaštiti od političkih mešanja.

Evropski parlament ostaje zabrinut zbog rasprostranjene korupcije, ali se pozdravljaju "početni napori" Vlade Makedonije u sprečavanju ove pojave. Rezolucijom se takođe ističe zabrinutost zbog ograničenih sudskih odluka u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali se primaju k znanju i prve sudske presude o slučajevima korupcije i zloupotrebe vlasti, kao i oko događaja od 27. aprila, 2017. godine. Zvanično Skoplje se poziva da ne prestane sa naporima da utvrdi konkretne rezultate u istragama, kaznenim progonima i konačnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou i organizovanom kriminalu.

Takođe se putem ove Rezolucije poziva zvanično Skoplje da intenzivira borbu protiv pranja novca i sukoba interesa. U Rezoluciji se ističe da je korupcija i organizovani kriminal "široko rasprostranjeni u regionu i predstavljaju prepreku demokratskom, društvenom i ekonomskom razvoju zemalja".

Rezolucijom se prepoznaje "skromno" poboljšanje medijskog okruženja i uslova za nezavisno izveštavanje, a evroposlanici naglašavaju "ključnu ulogu nezavisnih medija" za demokratsko okruženje.

Evropski parlament ostaje potpuno saglasan da u narednoj godini budu otvoreni pristupni pregovori između Makedonije i Evropske unije. Smatra se da će brzim otvaranjem procesa screeninga i pregovora "zadržati i produbiti zamah reformi", te da će to takođe dati dodatni podsticaj demokratizaciji i poboljšati kontrole i odgovornosti.

Evropski parlament pozdravlja pozivnicu koju je NATO izdao za Makedoniju tokom leta, i smatra da bi članstvo ove zemlje u Severnoatlantskom savezu doprinelo postizanju veće sigurnosti i političke stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG