Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Izveštaj EK: Srbija nije napredovala u ključnim oblastima


Nedostaju opipljivi rezultati u ključnim poljima, poput reforme u pravosuđu, borbi protiv korupcije, ratnim zločinima i slobodi medija

Evropska komisija je predala zemljama članicama izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 u procesu pristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Radi se u internom dokumentu koji služi za razmenu mišljena među članicama EU.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je imala ekskluzivan uvid u ovaj dokument u kojem se zaključuje da nedostaju opipljivi rezultati u ključnim oblastima, poput reforme u pravosuđu, borbi protiv korupcije, ratnim zločinima i slobodi medija. Izveštaj nalazi da je zemlja ostvarila određeni napredak u nekim poljima poput institucionalnih reformi, pravima nacionalnih manjina, pranju novca i pitanju azila.

Napredak u poglavljima 23 i 24, kao i konstruktivan pristup u normalizaciji odnosa sa Kosovom, su od ključne važnosti da bi zemlje članice EU odobrile otvaranje novih poglavlja u pristupnom procesu između Beograda i Brisela. Srbija očekuje da u decembru otvori nova poglavlja u predpristupnim pregovorima.

RSE objavljuje glavne odlomke iz dokumenta koji je trenutno predmet rasprave na nivou članica EU i imaće odlučujuću ulogu u odluci o otvaranju novih poglavlja.

Korupcija

U dokumentu se zaključuje da “nema vidljivih rezultata” u oblasti borbe protiv korupcije. Stoga se u izveštaju naglašava da bi se postigli opipljivi reuzltati u ovoj oblasti, neophodno je da se ojača civilno društvo i poboljša koordinacija i kontrola “propraćena čvrstom političkom voljom na svim nivoima”.

Eksperti Evropske komisije zaključuju da Srbija “ozbiljno kasni” u obezbeđivanju efikasne kontrole antikorupcijske politike i poboljšanju koordinacije između svih relevantnih institucija koje se time bave. U dokumentu se podvlači da i dalje nije organizovana kampanja u cilju podsticanja i jačanja učešća građana u borbi protiv korupcije.

Prema ovom izveštaju, zemlja nije pokazala rezultate niti u suzbijanju korupcije. U dokumentu stoji da su “ograničeni” rezultati u efikasnoj istrazi, gonjenju i presuđivanju u slučajevima korupcije na visokom nivou, posebno onih koji uključuju politički izložene osobe. Takođe se tvrdi da nedostaje napredak kako u pogledu usvajanja ključnih zakona i zakonodavstva, tako i u praktičnoj implementaciji antikorupcijskih reformi.

Pravosuđe

“Komentarisanje tekućih istraga, optužnica ili sudskih postupaka može predstavljati oblik neprihvatljivog političkog pritiska ili uticaja na tužilaštvo i sudstvo”, ističu eksperti Evropske komisije. S tim u vezi se spominje da je Visoki sudski savet u više navrata javno reagovao na brojne izjava koje se tiču postojećih sudskih postupaka.

U dokumentu se zaključuje da “Srbija ne pruža informacije o primeni Kodeksa ponašanja od 2016. godine za članove Vlade u vezi sa ograničavanjem komentarisanja sudskih odluka i procedura, niti kodeksa poslanika za 2017. godinu, koji imaju sličan opseg”.

Nalazi eskperata Evropske komisije takođe pokazuju da Srbija nije napredovala u stvaranju Sistema za elektronsko dokumentiranje sudskih slučajeva, koji je prema ovdašnjim ekspertima, neophodan za efikasan i profesionalan pravosudni system.

Srbija je u ovoj godini pokazala napredak u rešavanju sudskih procesa i dokazala da je u poslednjih godinu dana došlo do pozitivnog rasta od 10 odsto u rešavanju sudskih procesa.

Ratni zločini

Ovaj izveštaj zaključuje da je “vrlo spora” implementacija Nacionalne strategije za istrage i procesuiranje ratnih zločina od 2016. godine. Osvrćući se na strategiju Tužilaštva, u dokumentu se podvlači da nisu uključeni svi principi koji proizilaze iz poglavlja 23, naročito oni koji se tiču određivanja prioriteta slučajeva. Komentari koji su dati u procesu konsultacija, od strane zainteresovanih strana i organizacija civilnog društva koje su aktivne uključene u praćenje slučajeva ratnih zločina “nisu bili značajno razmatrani”.

Uprkos presudi Suda za ratne zločine u Hagu, Vojislav Šešelj je još uvek poslanik u Skupštini Srbije
Uprkos presudi Suda za ratne zločine u Hagu, Vojislav Šešelj je još uvek poslanik u Skupštini Srbije

“Srbiji i dalje nedostaje politika proporcionalnosti kazni za slučajeve ratnih zločina”, zaključuje se u izveštaju i podvlači da ima “ozbiljnog odlaganja” u ovom kontekstu, u usvajanju zaključaka sa ekspertskog okruglog stola koji je održan 2015. godine.

Za Srbiju se takođe kaže da joj nedostaje sveobuhvatan sistem zaštite žrtava i svedoka. U dokumentu stoji da postoji kašnjenje u usvajanju izmena, vezanih za sprovođenje hitnih mera zaštite. Ističe se da ima odlaganja u implementaciji većine preporuka iz analize u Jedinici o zaštiti svedoka koje datiraju 2016 godine.

Ustavne izmene

Usvajanjem poglavlja 23 u pristupnim pregovorima, Srbija se obavezala da preispita svoj Ustav u svetlu evropskih standarda o nezavisnosti i odgovornosti sudstva. U dokumentu se ističe da je trebalo da ovaj proces započne tokom druge polovine 2016. Godine, a da se okonča do kraja 2017. godine.

Međutim, u izveštaju se naglašava da je proces otpočeo tek sredinom 2017. godine sa brojnim okruglim stolovima ali da ni u jednom slučaju nije predstavljen tekst koji sponzoriše Vlada.

S tim u vezi se spominje da je Venecijanska komisija u junu 2018. izrazila “zabrinutost zbog saznanja da je važan proces izmene Ustava, započeo procesom javnih konsultacija u zaoštrenom (acrimonious) ambijentu”. Bez obzira na to, prema ovom dokumentu, Venecijanska komisija je utvrdila da su konsultacije proizvele rezultate i da je došlo do pozitivnih amandmentiranja nacrta.

Sloboda izražavanja i medija

“Što se tiče slobode izražavanja i medija, opšte okruženje i dalje nije pogodno
na ostvarivanje ovih prava”, stoji u dokumentu. U papiru se podvlači da su zabrinjavajući slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima
te da su presude oko ovih pitanja “i dalje retke”.

“Govor mržnje i diskriminatorna terminologija se često toleriše u medijima, a retko se time bave regulatorna tela ili tužilaštvo”, stoji u dokumentu.

U tekstu se ističe neophodnost jačanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Pored ostalog, eksperti Evropske komisije su zaključili da je biloponovljenih tvrdnji da su disproporcionalno korišćene fiskalne inspekcije, kako bi se vršio ekonomski pritisak na medije.

Migracije

U izveštaju se ističe da je, kao tranzitna zemlja, Srbijanastavila da značajno doprinosi upravljanju mešovitih migracionih tokova u EU, “igrajući aktivnu i konstruktivnu ulogu i sarađivajući efiskano sa susednim zemljama i članicama EU”.

Srbija dobija pohvale o stepenu saradnje na readmisiji sa državama EU, koja se u dokumentu ocenjuje kao “veoma zadovoljavajuća”. Stopa povratka držvljana Srbije je 100 odsto. Izveštaj takođe podvlači da su Hrvatska i Mađarska posebno pohvalile dobru saradnju sa Srbijom.

Izbeglice lutaju između Hrvatske i Srbije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:10 0:00

Takođe u dokumentu piše da postoji dobra bilateralna i regionalna saradnja u upravljanju granica između Srbije i njenih suseda.

U izveštaju se priznaje da je Srbija nastavila sa naporima u rešavanju fenomena neosnovanih zahteva za azil koji su podneli srpski državljani u Šengen zoni i pridruženim zemljama, i srpske vlasti su intenzivno sarađivale
sa državama članicama EU na operativnom nivou. Međutim podvlači se da je zemlja odstupila od evropskih kriterijuma tako što je uvela bezvizni režim za broj država čiji građani nemaju slobodu kretanja u Šengen zoni. Spominje se da je u protekloj godini ustanovljena zloupotreba bezviznog režima od strane iranskih državljana, te da je u oktobru Srbija povukla odluku o bezviznom režimu sa ovom državom.

  • 16x9 Image

    Gjeraqina Tuhina

    Dopisnica Radija Slobodna Evropa (RSE) iz Brisela, počela je karijeru u nedeljniku "KOHA" koji se potom pretvorio u dnevni list "Koha Ditore" i smatra se najčitanijom novinom na Kosovu. Za RSE radila kao kosovska dopisnica od februara 1998. Bila je među retkim glasovima koji su se mogli čuti sa lica mesta u prvim danima NATO bombardovanja. Godine 2000. prelazi u Brisel i nastavlja sa izveštavanjem za RSE i radi kao briselska dopisnica za Radio-televiziju Kosova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG