Izvršni urednik Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Isporučivanje Radovana Karadžića Tribunalu u Hagu u Srbiji nikoga nije iznenadilo, niti odbranu, niti one koji su od trenutka njegovog hapšenja pre deset dana pozivali vlast da to što pre učini. Međutim, dok je Karadžić leteo ka Holandiji njegovi branioci u Beogradu pozvali su vlast da im pomogne u prikupljanju dokukmentacije potrebne za njegovu odbranu.
Haški tribunal potvrdio je da je nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prebačen u pritvor u Sheveningenu.
Pet milona dolara koliko je Vlada Sjedinjenih Država nudila za informaciju koja će odvesti do hapšenja Radovana Karadžića neće biti prosleđene nekome na Balkanu. Milion evra koliko je Vlada Srbije ponudila onome ko uđe u trag jednom od najtraženijih begunaca od pravde na svetu takođe će ostati u državnom budžetu.
Šok koji je u javnosti izazvalo hapšenje Radovana Karadžića i saznanje da je sve vreme bio veoma prisutan, čak i u javnosti, stvara novu sliku o nekadašnjem lideru bosanskih Srba. Čovek koji je bio zadojen srpskim mitovima i tradicijom, onaj koji je krojio tragediju naroda Bosne i Hercegovine, sada se pojavljuje u ulozi lekara koji leči dodirom ruke, zagovara meditaciju, zdrav život i izbegavanje stresa.
U Beogradu je počela potraga za podacima koji bi trebalo da dokažu da je Peter Egner učestvovao u ubistvu oko 17.000 ljudi tokom Drugog svetskog rata. Američko ministarstvo pravde zatražilo je od Saveznog suda da ukine državljanstvo Egneru jer je svojevremeno nadležnim imigracionim službama prećutao da je bio pripadnik specijalne jedinice Gestapoa zadužene za sistematsko uništavanje Jevreja u Beogradu.
Gde su haški begunci, pitanje je koje se još jednom pojavilo i ovih dana. Dok iz SAD opet stižu tvrdnje da su u Srbiji, iz Beograda stari odgovor – nemamo podatke da su tu. Nova srpska Vlada saradnju sa Haškim tribunalom označila je kao jedan od prioriteta, pa će možda i ovo pitanje uskoro biti rešeno.
Otimanje oko vlasti u Beogradu glavni grad Srbije postepeno uvodi u stanje prinudne uprave, koje se pak može razrešiti samo izborima. Političke stranke našle su se u pat poziciji, nakon što su se Socijalisti predomislili i odustali od dogovora sa Radikalima.
Predstavnici pet nevladinih organizacija iz Srbije pozvali su građane da ne odustano od zahteva za kažnjavanje odgovornih za srebrenički genocid, te da i sami odu u Potočare kako bi se uverli u srazmere pre trinaest godina počinjenog zločina.
Kako je najavljeno, Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, najverovatnije u petak, će učiniti korak dalje u saradnji formalizovanoj pre dva dana zajedničkim formiranjem Vlade. Naime, partije Borisa Tadića i Ivice Dačića potpisaće „sporazum o pomirenju“.
U trenutku dok su poslanici Skupštine Srbije privodili kraju raspravu o novoj Vladi, u ponedeljak uveče, diskusija je skrenula potpuno na drugu stranu. Još jednom radikali su ponovili optužbe i uvrede na račun ubijenog srpskog premijera Zorana Đinđića. To nije prvi put da se njegovo delovanje javno stavlja u negativan kontekst, ali jeste jedna od situacija u kojoj je bila najočiglednija nespremnost poslanika Đinđićeve Demokratske stranke da se odupru takvom ponašanju. Postaje li Demokratska stranka tako suuodgovorna za Đinđićevo blaćenje?
Odlazeći srpski premijer Vojislav Koštunica vratio se na svoj Pravni fakultet. Jedan od, po svemu sudeći, poslednjih radnih dana u svom drugom premijerskom mandatu proveo je sa najbližim saradnicima, desničarski nastrojenim profesorima Pravnog fakulteta (sa izuzetkom jednog) i sa petnaestak studenata.
I pre nego što je Parlamentu podneo svoj program, pre tri dana imenovani mandatar za sastav Vlade Mirko Cvetković suočen je sa kritičarima koji ga opisuju kao “kandidata interesnih lobija”. Sve su glasnija pitanja zbog čega se predsednik Tadić između tri kandidata odlučio baš za Cvetkovića, dosadašnjeg ministra finansija.
Jedina zvanična inicijativa, peticija ili akcija, protiv vraćanja nereformisanih socijalista u vrh vlasti u Srbiji nije potekla iz Srbije. Naime, predsednik Socijaldemokratske partije BiH Zlatko Lagumžija pokrenuo je zvaničnu regionalnu inicijativu za sprečavanje prijema "Miloševićeve Socijalističke partije Srbije u Socijalističku internacionalu".
Tri imena su na listi kandidata za budućeg srspkog premijera. Sva trojica dolaze iz Demokratske stranke, dvojica su mlađi od 40 godina, a do ovog trenutka stranka nije uspela da postigne dogovor kome će od njih predsednik Srbije poveriti mandat za sastav nove Vlade.
Sa briselskog sastanka Centra za evropsku politiku, na temu integracija zapadnog Balkana u EU, potekla je inicijativa da bi sve balkanske države, osim Turske, trebale otvoriti međusobne granice, ukinuti vize i uvesti zajednički, takozvani, balkanski pasoš.
Nova soba namenjena za pomoć i podršku žrtvama i svedocima otvorena je u zgradi Specijalnog suda u Beogradu. To je druga prostorija ovog tipa koju je ova institucija, specijalizovana za borbu protiv organizovanog kriminala i suđenja za ratne zločine, dobila. U njoj svedoci mogu da se odmore i koncentrišu na pojavljivanje pred Sudom, tu im se pruža mogućnost da pokušaju da oslobode stresa pre svedočenja - prepričavanje redovno traumatičnih iskustava, kako pred sudijama i advokatima, tako i počiniocima krivičnih dala uključujući i ona najteža – mučenja i ubijanja. Ipak, zbog čega ni u posebnim uslovima u Specijalnom sudu često i najjačima ne polazi za rukom da se oslobode straha?
Danak za devet godina neadekvatnog rešavanja pitanja Roma raseljenih sa Kosova, ovih dana plaća 46 porodica iz jednog od divljih naselja u Novom Beogradu.
Šezdesetosmaši, neki od onih koji su predvodili i učestvovali na studentskim demonstracijama 1968. godine, okupili su se na konferenciji koju je beogradski Centar za demokratiju i Fond za političku izuzetnost organizovao u zgradi Rektorata Beogradskog univerziteta.
Služba za strance pri Ministarstvu sigurnosti BiH potvrdila je da je predsjednik Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću, Kosta Čavoški proglašen nepoželjnom osobom u BiH. Čavoški za RSE kaže da nije dobio nikakvo pismeno obaveštenje o tome da mu je zabranjen ulazak na teritoriju BiH.
Zakazujući sednicu Skupštine Beograda za 14. jul, što je svega devet dana pre isteka roka za formiranje nove vlasti u srpskoj prestonici, a na osnovu rezultata izbora od 11. maja, vršilac dužnosti gradonačelnika Zoran Alimipić je pokazao da Demokratska stranka vlast neće lako predati.
Učitajte više sadržaja...
