Dostupni linkovi

Ista priča oko haških begunaca


Ratko Mladić i Radovan Karadžić fotografisani na Palama, avgusta 1993. godine

Gde su haški begunci, pitanje je koje se još jednom pojavilo i ovih dana. Dok iz SAD opet stižu tvrdnje da su u Srbiji, iz Beograda stari odgovor – nemamo podatke da su tu. Nova srpska Vlada saradnju sa Haškim tribunalom označila je kao jedan od prioriteta, pa će možda i ovo pitanje uskoro biti rešeno.

Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je da vlast u Srbiji nema operativnih saznanja da se haški optuženici Ratko Mladić i Radovan Karadžić nalaze u Srbiji. Prethodno je Džon Klint Vilijamson, američki zvaničnik za pitanja ratnih zločina, rekao da su, prema njegovim informacijama, Karadžić i Mladić u Srbiji, a da njihovo hapšenje zavisi pre svega od spremnosti Vlade Srbije.

Dušan Ignjatović, direktor Kancelarije Srbije za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je za naš program da ne veruje da država štiti haške begunce, i dodao da je izručenje optuženika prvorazredni interes Srbije:


"Ja verujem da organi ove zemlje, sa kojima inače sarađujemo i koji su nadležni, rade sve na tome da ih privedu pravdi. Činjenično stanje je jedno, a to je da niko nikada nije konkretno rekao gde su oni. Da kažu, na primer, u toj i toj su zgradi, tačno su tu i odatle ih odvedite… To su sve manje-više priče i ono što može da se pretpostavi je da postoji dosta velika doza verovatnoće da negde jesu ovde. Ali takođe postoji neka doza verovatnoće da i nisu. Četrdeset dvoje od četrdeset šest su otišli, jedan se ubio pre nego što je isporučen, a trojica su preostala. Ja snažno verujem da ovde postoji politička volja da se svi oni pošalju, jer ne mogu da verujem da je Slobodan Milošević otišao iz ove zemlje, za koga je ipak bio najjači sentiment u stanovništvu, a da neće otići ovi ostali i da ih neko krije."

Olga Kavran, portparol Tužilaštva Haškog tribunala, rekla je za naš program da ne želi posebno da komentariše poslednje izjave o Mladiću i Karadžiću, već je podsetila da tužilaštvo očekuje da Srbija do kraja ispuni obaveze. Prema informacijama iz Beograda, glavni tužilac Serž Bramerc krajem ovog meseca trebalo bi da dođe u Srbiju gde će razgovarati sa ovdašnjim zvaničnicima, a Olga Kavran nije mogla da potvrdi tačan datum posete:

"U svakom slučaju, tužilac je rekao da želi da dođe u posetu Beogradu čim bude formirana nova Vlada i u dogovoru sa zvaničnicima iz Srbije preciziraće se datum. Cilj posete je kao i svaki prethodni, da se razgovara o pitanjima saradnje sa Tribunalom koja se odnosi na pristup dokumentima i svedocima, i potrazi za preostala tri begunca."

Kada su u pitanju haški begunci, vlast u Beogradu tvrdi da se proveravaju sva saznanja o njihovom eventualnom kretanju i da je potvrđeno da je Ratko Mladić od dolaska u Srbiju 1997, najvećim delom boravio u ovoj zemlji, sigurno do decembra 2005. i vrlo verovatno do proleća 2006. "Posle toga mi nemamo opretivnih saznanja," izjavio je Rasim Ljajić i dodao da kada je o Radovanu Karadžiću reč "ima još manje saznanja".

Pukovnik Dragan Vukšić, bivši vojni diplomata, kaže za naš program da je teško sa sigurnošću prognozirati gde se nalaze haški begunci, što se i ogleda u rezultatima potrage za trojicom preostalih:

"Mislim da su tu svi po malo u pravu i da niko nije potpuno u pravu. Mislim da je Mladić bio ovde kada je navodno tražen, a to je bilo recimo 2004. i 2005., da su mu službe bile na tragu ali da nije postojala politička volja da se on uhapsi. Da li je ovog trenutka u Srbiji? To bi teško mogao bilo ko da kaže jer onaj ko bi trebalo najviše da ga traži i ko je odgovoran da ga nađe, a to je Bezbednosno-informativna agencija, sada nema direktora. I pitanje je da li će taj direktor ikada da kaže istinu ili da li je obezbedio da se istina nađe u arhivama BIA."

A situacija sa Radovanom Karadžićem, smatra Vukšić, još je komplikovanija:

"Nisam siguran da li je on bio ovde, ali ne isključujem takvu mogućnost. Verujem da američki ambasador zadužen za pitanja ratnih zločina verovatno ima dovoljno izjava koje su o tome dali neki ljudi. Možda su to oni dali paušalno i ovlaš, ali sve te izjave njima daju za pravo da posumnjaju da su begunci bili u Srbiji i da su i sada tu."

Američki zvaničnik Džon Klint Vilijamson optužio je prošlu Vladu Srbije da je propustila puno prilika za hapšenje Mladića i Karadžića i kao važno istakao to da je nova vlast u Beogradu najavila da će saradnja sa Haškim sudom biti jedan od prioriteta. Dragan Vukšić zaključuje da oglašavanje predstavnika Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa lokacijama na kojima se nalaze begunci predstavljaju i jasan pritisak na Beograd da konačno pronađe, uhapsi i izruči haške optuženike:

"I to je potvrda da se, i u vreme kada predstoji promena predsednika SAD, politika neće promeniti i da Amerika nije odustala od svojih zahteva. Mislim da je to i opomena Evropskoj uniji da ostanu jedinstveni u vezi sa tim i da ne bi možda neko iz Evrope popustio Srbiji u smislu da se ona što pre dovede na direktni put evrointegracija a da se ta obaveza stavi u dugi plan, ili da se stekne utisak da ona više nije bitna. Naivni su oni koji bi mogli da pomisle da su Amerikanci promenili svoj stav."

Osim Radovana Karadžića, bivšeg predsednika Republike Srpske, i Ratka Mladića, načelnika Generalštaba Vojske RS, u bekstvu je i Goran Hadzić, predsednik nekadašnje Republike Srpske Krajine.

  • 16x9 Image

    Miloš Teodorović

    Glavni i odgovorni urednik u beogradskom dopisništvu RSE od decembra 2014. Višestruko nagrađivan za rezultate postignute u istraživačkom novinskom, radio i TV novinarstvu.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG