Oko tri hiljade ljudi koji su bili poneti masom koja panično beži ka dve strane ulice u centru Beograda dokumentovalo je traumutično iskustvo od večeri 15. marta 2025. godine.
Iz njihovih izjava, datih grupi nevladinih organizacija, zajedničke su slične impresije o zvuku eksplozije, a potom snopu toplog vazduha koji je proleteo kroz masu dok je u tišini odavala poštu za šesnaestoro stradalih u rušenja dela betonske krovne konstrukcije na nešto ranije otvorenoj renovinarnoj Železničkoj stanici u Novom Sadu.
"Velika većina, više od 60 odsto ispitanih, opisuje zvuk sa izuzetnom doslednošću. Kao zvuk nalik mašini ili vozilu koji se približava veoma velikom brzinom", izjavio je Lorenc (Lawrence) Abu Hamdan, ekspert za pitanje zvuka angažovan pri nevladinoj organizaciji Earshot iz Velike Britanije, u razgovoru za "Uvid" Radija Slobodna Evropa (RSE).
Izjave očevidaca prosleđene su Earshotu, gde je, između ostalih, i Hamdan učestvovao u njihovoj analizi. On navodi da je reč o "veoma jedinstvenom zvučnom događaju", ali i najdokumentovanijem incidentu ove vrste u istoriji.
Vaš browser nepodržava HTML5
Slučaj 'zvučnog oružja' u Srbiji: Verovati vlasti ili stručnjacima?
Izjave su uzimane od ljudi koji su bili na različitim mestima u Ulici Kralja Milana gde se incident odigrao. Hamdan podvlači da svedoci ne opisuju samo zvučno iskustvo. Govore i o fizičkim promenama koje su osetili:
"Taj fizički osećaj, kako ga opisuju, dolazio je iz njihove unutrašnjosti. Osećali su ga u grudima, glavi – nije bio nešto što prolazi pored njih ili oko njih, kao što se od zvuka inače očekuje, već nešto što na neki način remeti organizam iznutra. Upravo to nalazimo kada ljudi opisuju zvukove visoko usmerenog akustičnog oružja", kaže Hamdan, podvlačeći da sve to govori da je malo verovatno da se radi o isceniranom događaju.
Više javno tužilaštvo u Beogradu ima suprotne sumnje.
Šta istražuje Tužilaštvo?
U saopštenju od 19. juna, petnaest meseci nakon incidenta, Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da istražuje informacije o tome da je tokom sastanka studenata u blokadi u januaru 2025. dogovarana "simulacija" zvučnog topa.
Kako navode, u toku pretresa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ove godine, oduzet je zapisnik sa sastanka organizacije "Studenti u blokadi – Krovne radne grupe za bezbednost", koji je održan nešto manje od dva meseca pre protesta koji je po procenama u Beogradu okupio oko 200.000 ljudi i na kom se desio zvučni incident.
Na tom sastanku je, navodi Tužilaštvo, tema diskusije bio "zvučni top".
"Sve sa ciljem kako bi se stvorila panika u javnosti i strah kod građana, te izazvali nemiri koji bi doveli do nasilne promene ustavnog uređenja i ugrožavanja bezbednosti države", navodi Tužilaštvo.
Studenti u blokadi odgovorili su objavom na društvenim mrežama da je saopštenje Tužilaštva "još jednu laž i skretanje pažnje sa suštinskog pitanja - šta se dogodilo 15. marta".
Aleksandar Olenik, advokat i nekadašnji opozicioni poslanik u Skupštini Srbije, ispratio je, kaže, informacije koje pustilo Tužilaštvo u medijima. Ocenjuje da se na zabeleškama, pre svega, govori o sasvim drugom skupu:
"Tu se govori o sastanku za pripremu protesta na autokomandi (održanom mesec i po dana pre martovskog skupa, prim.red.), ne na Slaviji. Tu studenti, odnosno organizatori, govore da policija može da ih napadne vodenim topom, zvučnim topom, pendrecima, suzavcem i konstatuju da je to nešto što se može očekivati i da budu spremni."
Vaš browser nepodržava HTML5
'Ne želimo da se igraju sa nama': Hiljade na protestu u Beogradu, dok vlast najavljuje ispunjenje zahteva
Olenik, koji u pravnoj proceduri zastupa više demonstranata koji su bili izloženi "zvučnom topu", prošle sedmice bio je među onima koji su saslušani u policiji, po zahtevu Tužilaštva. Pitan je, kaže, odakle mu informacije o upotrebi "zvučnog topa".
"Opšte je poznato da sam ja punomoćnik žrtava, odnosno oštećenih u postupku protiv onih koji su koristili to oružje i da sam ja u tom postupku pred Prvim osnovnim tužilaštvom dostavio njihove izjave, dostavio dokaze o povredama od doktora i o tome javno govorio", rekao je Olenik istražiteljima.
Na saslušanju je bio i vojni analitičar Aleksandar Radić zbog izjava koje je davao o "zvučnom topu". Prethodno je preteresen stan u kom boravi, da bi se potom fotografija njegove maloletne ćerke pojavila u medijima. Nakon toga, kako je obavestio javnost, odlučio je da napusti Srbiju.
Olenik navodi da "nije prijatno", ali i podvlači da ne razmišlja o sličnom potezu, te da kao zastupnik jednog broja žrtava incidenta, a u opticaju je više krivičnih prijava, nastavlja sa procedurom odgovornih za upotrebu neidentifikovanog oružja.
Šta je upotrebljeno?
"Reč je o novoj vrsti oružja koja se, očigledno, u mnogim slučajevima i na mnogim mestima koristi prvi put", kaže Lorenc Abu Hamdan.
On poredi ono što se dogodilo u Beogradu, sa događajima u SAD i Francuskoj:
"Ranije smo viđali upotrebu manjih zvučnih oružja. Imamo dokumentaciju o njihovoj upotrebi u Fergusonu, u američkoj saveznoj državi Misuri, kao i u Francuskoj. Međutim,
Kada se nova vrsta oružja upotrebi protiv stanovništva, važno je da se njegova upotreba dokumentuje što detaljnije, kako bismo znali šta možemo očekivati u budućnosti.Lorenc Abu Hamdan, organizacija Earshot
za ove veće sisteme, poput modela 450XL koji poseduje srpska vlada, nemamo sličan dokumentovan slučaj. Upravo zato želimo da radimo na ovome. Kada se nova vrsta oružja upotrebi protiv stanovništva, važno je da se njegova upotreba dokumentuje što detaljnije, kako bismo znali šta možemo očekivati u budućnosti."
Šta je pokazivala srpska vlada? Četiri meseca nakon incidenta Ivica Dačić, ministar policije, izjavio je da su akustični uređaji LRAD vraćeni u magacine. Reč je o oružju koje se koristi za razbijanje demonstracija i koje je Srbija uvezla iz SAD,, kako kaže Dačić, nikada ga nije koristila.
Tome u prilog, pet dana nakon incidenta, američki proizvođač LRAD-a, kompanija "Genasys" je saopštila: "Video i audio dokazi koje smo do sada videli i čuli ne ukazuju na upotrebu LRAD-a tokom incidenta 15. marta u Beogradu."
"Poznati su mi donekle slični slučajevi u SAD, gde su pojedine policijske snage koristile verzije LRAD akustičnih emitera. Oni proizvode prodoran, piskav zvuk, na internetu se mogu pronaći video-snimci sa zvukom, i ljudi su se razbežali. U tom smislu postoje određene sličnosti, ali je zvuk bio drugačiji", objašnjava Jirgen Altman (Jurgen Altmann), fizičar i istraživač mira sa Univerziteta u Dortmundu u Nemačkoj.
Podvlači da su reakcije velikog broja ljudi sa lica mesta takve da je malo verovatno da je incident insceniran, baš kao i da je uzrok u bilo kom prirodnom fenomenu. Za Altmana pitanje ostaje koje tehničko sredstvo je izazvalo reakciju.
Vaš browser nepodržava HTML5
'Ne mogu da oprostim': Antivladini demonstranti i dalje bez odgovora o 'zvučnom topu'
Stampedo, masa koja se deli po sredini, ljudi koji trče na dve strane ulice, neki od njih padaju, vide se na snimcima. U masi je bila Tatjana Rosić, inače teoretičarka književnosti.
"To je bilo jedno sasvim nepoznato iskustvo. I ja se sećam kada sam čula taj nepoznati, čudni zvuk prvi put koji je ličio na huk, ali bio je kombinovan sa još nekim vrstama senzacija koje sam ja doživela kao recimo pomeranje tla ili tako nešto. Intenzivno sam razmišljala o čemu se tu zapravo radi i moja posljednja rečenica u glavi koje se sećam pre nego što je udar došao do nas, bila je da je ovo nešto sasvim nepoznato", priseća se Rosić.
Zvuk kamere, međutim, nije zabeležen. Lorenc Abu Hamdan objašnjava da za to postoji više razloga:
"Reč je o zvuku koji je kod tog oružja izrazito usmeren. Ono koristi poništavanje faze kako bi fokusiralo snop zvuka u veoma usko područje. To znači da, ako se nalazite samo 12 stepeni van ose tog zvučnog snopa, nivo zvuka koji ćete čuti biće oko 20 decibela niži od onoga u samom centru dejstva. Ako ste 18 stepeni van ose, razlika će biti oko 35 decibela. Tada bi nivo zvuka bio oko 60 decibela – otprilike kao normalan razgovor ili kao jačina mog glasa u ovoj prostoriji – iako ste udaljeni svega 18 stepeni od ose. Zbog te izrazite usmerenosti verujemo da većina video-snimaka, koji su nastali sa spoljne strane mase, zapravo nije zabeležila zvuk u trenutku kada je pogodio ljude", kaže ovaj sagovornik.
"Imala sam glavobolju, pritisak u ušima, zatim je unutrašnjost bubnih opnih počela da se žari ta sluzokoža i konstatovano je da imam oštećenja sluha", kaže Tatjana Rosić koja je bila izložena dejstvu "zvučnog topa" na protestu marta 2025. u Beogradu.
Doživljaj na licu mesta, još više govori.
"Moja prijateljica je pala. Kad sam se osvestila, ja sam pružila ruke napred da ne padnem preko nje. I naš prijatelj nas je obe podigao. Znači, niko nije znao čemu se radi, ali su svi imali tu vrstu bilo psihološke, bilo fizičke traumu", priča Tatjana Rosić koja je se u danima što su usledili nosila sa problemima sluha.
"Imala sam glavobolju, pritisak u ušima, zatim je unutrašnjost bubnih opnih počela da se žari ta sluzokoža i konstatovano je da imam oštećenja sluha. Kasnijom kontrolom je jedan deo toga oštećenja povučen, znači regenerisala se ta povreda, nije ostala trajna", ispričala je Rosić.
Šta se dogodilo?
Srpske vlasti pozvale su američki FBI (Federalni istražni biro) da se pridruži istrazi, što se nije dogodilo. Evropska komisija pozvala je na kredibilnu istragu, dok Beograd nije odgovorio na sličnu inicijativu Visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Beograd je pozvao na saradnju i FSB (Ruska služba bezbednosti). Sa te adrese odgovor je stigao kroz tvrdnju da "zvučnog topa" nije bilo. Na tome im se nedavno zahvalio Aleksandar Vučić, uz napomenu da ukoliko se pokaže da je "zvučni top" upotrebljen on više neće biti predsednik Srbije.
Vaš browser nepodržava HTML5
Dokle je 'odjeknuo zvučni top'?
Lorenc Abu Hamdan veruje da bi ocena FSB mogla lako biti osporena:
"Dao bih im kompletan izveštaj od 21 stranice i stojimo iza svega što je u njemu napisano. On se zasniva na 15 detaljnih intervjua koje smo sproveli, kao i na objedinjavanju i analizi 3.244 pisane izjave. Sadrži detaljnu analizu zašto se taj zvuk ne čuje na snimcima, kao i analizu načina na koji se dejstvo tog oružja širi kroz masu ljudi, što osporava komentare i zaključke iz izveštaja Ruskog FSB-a o istom incident."
Jirgen Altman smatra da ruski zaključak treba podvrgnuti naučnoj analizi.
"Ukoliko neko želi da taj zaključak bude uverljiv, potrebno je da cela studija bude javno dostupna. Potrebno je razumeti razloge zbog kojih je donet takav zaključak, sprovesti njegovu naučnu recenziju, a zatim proceniti da li je verodostojan. U ovom trenutku, iz moje perspektive, taj zaključak nije naročito uverljiv", kaže ovaj sagovornik.
"Uvid" pogledajte na YouTube kanalu Radija Slobodna Evropa.