Kosovo ima saveznike za NATO, ali da li je samo spremno?

U svetu haosa i reorganizacije, bezbednost je postala apsolutni prioritet, a za Kosovo je ona direktno povezana s NATO-om – najvećim vojnim savezom na svetu.

Novi zamajac za približavanje Kosova Alijani konsoliduje se u centrima odlučivanja u Vašingtonu, ali se čini da je potreban snažniji politički podsticaj i iz Prištine da bi se to iskoristilo.

Za bivšeg albanskog ministra odbrane, Fatmira Medijua (Mediu), koji je blisko uključen u razgovore o napretku Kosova ka NATO-u, podrška Vašingtona predstavlja važnu priliku. Ipak, prema njegovim rečima, ona gubi na težini ako Kosovo ne obezbedi unutrašnju institucionalnu stabilnost. Članstvo u NATO-u zahteva, pre svega, politički konsenzus i koordinisan pristup samog Kosova.

"Bez Kosova s institucijama, bez Kosova sa stabilnom politikom i Vladom, biće teško otvoriti put ka članstvu u NATO-u", rekao je Mediju za RSE.

Čitajte:

Kos poziva na stabilne institucije kako bi Kosovo napredovalo ka EU

Krajem aprila, u Kongresu SAD je napravljen konkretan korak: član Predstavničkog doma Kit Self (Keith), zajedno s kolegama Ričijem Toresom (Ritchie Torres) i Majkom Lolerom (Mike Lawler), predložio je rezoluciju koja ima za cilj da pogura put Kosova ka NATO-u.

U rezoluciji se, između ostalog, naglašava da "demokratsko upravljanje Kosovom, civilni nadzor nad bezbednosnim snagama i multietnički suživot predstavljaju ubedljiv argument za članstvo u NATO-u".

Takođe se navodi da bi "uključivanje Kosova u NATO služilo kao neophodna protivteža za odvraćanje neprijateljskih napora i sprečavanje još jedne globalne katastrofe na Balkanu".

I to nije jedina inicijativa. Još jedna rezolucija u Kongresu, koju su krajem aprila pokrenuli Tores, Self i kongresmen Džordž Latimer (George), stavlja naglasaka na vojno prisustvo SAD na Kosovu, ocenjujući da je ključno za stabilnost u regionu.

RSE je pokušao da stupi u kontakt s ovim kongresmenima kako bi saznao razloge za podršku rezolucijama u trenutku kada je Vašington fokusiran na globalne krize poput Ukrajine i Bliskog istoka, kao i da li one prevazilaze okvire simbolične poruke, ali nije dobio odgovor.

Čitajte:

Kongresmeni odbili predlog da se Grčka uslovi zbog Kosova

Međutim, tokom sastanka Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma ove nedelje, Self je naglasio da je Kosovo pokazalo jasnu posvećenost regionalnoj stabilnosti i strateškom usklađivanju s NATO-om i da stoga treba da bude deo njega.

"Kosovo je, bez sumnje, jedan od najbližih i najlojalnijih evropskih partnera SAD. Za kratko vreme, ova mlada država je pokazala jasnu posvećenost demokratskom upravljanju, civilnoj kontroli nad bezbednosnim snagama i multietničkom suživotu – što sve zajedno učvršćuje argument za članstvo u NATO-u i za stabilnost na Balkanu", rekao je Self na sednici 13. maja.

Kabinet kongresmena Toresa takođe je izrazio podršku članstvu Kosova u NATO-u, ali i nastavku prisustva SAD u mirovnoj misiji KFOR.

"Kongres se nada da će videti članstvo Kosova u NATO-u, dvopartijsku podršku održavanju nivoa snaga u KFOR-u i procesu dijaloga koji neće popuštati Srbiji", rekao je za RSE Toresov portparol, Beni Stanislavski (Benny Stanislawski).

Kosovska vlada nije odgovorila na pitanja o tome kako tumači predložene rezolucije u Kongresu SAD, o eventualnoj komunikaciji sa SAD ili NATO-om, kao i o proceni trenutne pozicije Kosova u procesu evroatlantskih integracija.

Kancelarija NATO-a u Briselu samo je saopštila samo da svaki dalji korak za konsolidaciju odnosa Alijanse s institucijama na Kosovu zahtevaju konsenzus svih saveznika.

"Ohrabrujemo institucije na Kosovu da konsoliduju dobru upravljanje za dobrobit svih ljudi koji žive na Kosovu. NATO ostaje u potpunosti posvećen stabilnosti na Zapadnom Balkanu, uključujući i kroz misiju KFOR", rekao je portparol Alijanse za RSE.

Politika "otvorenih vrata" NATO-a zasniva se na Članu 10 Vašingtonskog ugovora, koji predviđa da je članstvo otvoreno za svaku "evropsku državu koja je u stanju da unapredi principe ovog Ugovora i da doprinese bezbednosti severnoatlantskog područja".

Čitajte:

Stradner: Američka rezolucija o Kosovu u NATO-u je 'snažan politički signal'

Kosovo je odavno deklarisalo nameru za članstvo u Alijansi da se pridruži alijansi i preduzelo je korake za izgradnju bezbednosnih kapaciteta u skladu s njenim standardima, ali je proces blokiran u političkom aspekt, pošto četiri članice NATO-a još uvek ne priznaju nezavisnost Kosova, a svako novo proširenje zahteva konsenzus svih 32 saveznika.

RSE je kontaktirao ministarstva spoljnih poslova ove četiri zemlje – Španije, Grčke, Slovačke i Rumunije – kako bi ih pitao da li razmatraju preispitivanje svog stava o priznavanju nezavisnosti Kosova.

Od njih se oglasilo samo slovačko Ministarstvo spoljnih poslova dalo saopštenje, naglašavajući da stav te zemlje ostaje zasnovan na deklaraciji parlamenta iz 2007. godine, koja rešenje statusa Kosova povezuje s poštovanjem zahteva Srbije i normi međunarodnog prava, kao i s ishodom dijaloga Priština-Beograd, koji je vodi uz posredovanje Evropske unije.

Posmatrači kažu da, uprkos čvrstim stavovima država koje nisu priznale Kosovo, rezolucije u američkom Kongresu – premda neobavezujuće – sprečavaju da Kosovo "potone u zaborav".

Čitajte:

Kosovu prijeti 'bugarski scenario'

Prema rečima Medijua, ovaj angažman je povezana i s interesom SAD da očuvaju ravnotežu na Balkanu i spreče rast ruskog, kineskog i srpskog uticaja u regionu.

"Uveren sam da Sjedinjene Američke Države, bez obzira na retoriku, vide NATO kao izuzetno važan element, ne samo za stabilnost Balkana, već i za šire geopolitičke odnose i uticaj. I, u tom kontekstu, nesumnjivo, leži i interes za Kosovo", kaže Mediju.

Bivši visoki zvaničnik NATO-a Džejmi Šej (Jamie Shea) ocenjuje da aktivizam u Kongresu SAD treba shvatiti više kao postavljanje dugoročne agende, nego kao neposredni uticaj. On kaže da to drži Kosovo u političkoj pažnji Vašingtona i stvara prostor za buduću priliku, kada uslovi u odnosima Kosova i Srbije i unutar samog NATO-a budu povoljniji.

"Ali, iskreno, dok god ne bude političke stabilnosti na Kosovu, jer tri izbora za 18 meseci nisu dobar znak... dakle, dok god ne bude više stabilnosti posle junskih izbora, ne očekuje se da će biti jasnog puta napred u procesu evroatlantskih integracija", kaže Šej za RSE.

Čitajte:

SAD daju zeleno svjetlo za naoružavanje Kosova vrijedno 14 miliona dolara, saznaje RSE

Kosovo će za manje od mesec dana održati treće parlamentarne izbore u roku od godinu i po dana, pošto prethodna dva ciklusa nisu uspela da iznedre stabilne institucije, usled nedostatka konsenzusa među političkim partijama.

A Mediju argumentuje da članstvo u NATO-u ne zavisi samo od američke podrške, već i od političke koordinacije i unutrašnjeg angažovanja samog Kosova u saradnji sa saveznicima.

U tom kontekstu, on podvlači potrebu da se pojačaju diplomatske i lobističke aktivnosti, posebno u Vašingtonu, kao i za strukturisanim reformama u skladu sa standardima NATO-a, podsećajući da je sličan put prethodio članstvu Albanije u NATO-u 2009.

"Mislim da je to jedan od najboljih razvoja događaja koji su se desili za Kosovo. Iz nekoliko razloga... jer, ako se setimo naše istorije, tako je počelo – izjavama, rezolucijama u Kongresu SAD. Ako potom dođemo do usvajanja rezolucije u Kongresu, to postaje nešto što definiše i politiku američkog Stejt departmenta ili američke administracije", kaže Mediju.

On dodaje da SAD imaju odlučujuću težinu u donošenju odluka u NATO-u i da bi nekim članicama bilo teško da se odupru američkom pritisku ako bi Vašington insistirao na članstvu Kosova.

Čitajte:

Kosovo uz Sjedinjene Države u Gazi

Tokom sastanka Odbora za spoljne poslove 13. maja, kongresmen Self je tražio blokiranje 1,8 milijardi dolara vojne pomoći Grčkoj sve dok Atina ne prizna nezavisnost Kosova, podnoseći amandman za obustavljanje ove godišnje pomoći, čemu se, međutim, usprotivilo nekoliko demokratskih članova Predstavničkog doma.

Šej se slaže da je važno vršiti pritisak na države koje ne priznaju nezavisnost Kosova, ali dodaje da Kosovo ne može da se oslanja samo na SAD, ističući potrebu za uravnoteženijim pristupom prema Evropi.

"Kosovo treba da ima uravnoteženije napore u lobiranju i da lobira podjednako snažno u Berlinu, Parizu, Londonu ili Varšavi kao što to čini u Vašingtonu. Oslanjanje isključivo na SAD je možda funkcionisalo u prošlosti, tokom devedesetih godina, ali danas to više nije efikasna strategija“, ocenjuje Šej.

Na sličnoj liniji Danijel Server (Daniel Serwer) s Univerziteta Džons Hopkins u Vašingtonu ukazuje na stvarna ograničenja uticaja američkog Kongresa u ovom procesu.

"Rezolucije ukazuju na značajnu političku podršku članstvu Kosova u NATO-u, ali ne obavezuju administraciju. Predsednik ih može ignorisati. Njegova ovlašćenja u spoljnoj politici su praktično neograničena", kaže Server za RSE.

U vreme kada se svetski poredak prepravlja i ravnoteža bezbednosti se ljulja, SAD takođe jasno signaliziraju i reorganizaciju svog vojnog prisustva u Evropi – sve do povlačenja hiljada vojnika iz Nemačke.

U ovoj novoj realnosti težinu dobija upravo ono što Mediju naglašava: američko prisustvo u KFOR-u nije samo vojno – to je snažna politička poruka o angažovanju SAD u regionu. I Kosovo, ako namerava da iskoristi ovaj geopolitički prostor, mora da izađe iz logike dnevne politike i pređe na dugoročno strateško delovanje.