Komesarka za proširenje Evropske unije (EU) Marta Kos pozvala je političke aktere na Kosovu tokom posete Prištini da pronađu zajednički jezik kako bi okončali dugotrajni institucionalni zastoj i formirali stabilne institucije, kako bi zemlja mogla napredovati ka Evropskoj uniji.
Kos - u svojoj prvoj poseti Kosovu nakon preuzimanja dužnosti 2024. godine - ujutro se najprije sastala s vršiteljkom dužnosti predsednice Albulenom Haxhiu, prije nego što je razgovarala s premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Ona je na konferenciji za medije, zajedno sa premijerom Kurtijem, izjavila da "nema bezbednosti u Evropi bez Kosova".
Kos je ipak napomenula da Kosovo, koje i dalje nema status kandidata za članstvo u EU, mora imati stabilne i funkcionalne institucije.
"Moj jasan poziv tokom ove posete upućen je svim političkim akterima da pronađu način da vrate stabilnost", rekla je ona.
Poseta Marte Kos dolazi u trenutku kada Kosovo ima Vladu na dužnosti jer se nalazi pred vanrednim parlamentarnim izborima zakazanim za 7. jun.
Ovo su treći parlamentarni izbori u godinu i po, nakon onih iz februara i decembra 2025. godine.
Kos je istakla da su mnoge reforme zastale zbog ponavljanja izbora i da Kosovo mora da nadoknadi izgubljeno vreme iz 2025. godine.
"Važno je da, nakon što se formira novi parlament, politički lideri na Kosovu postignu jedinstvo i formiraju sve institucije, uključujući izbor novog predsednika kroz kompromis, i da se okonča ova dugotrajna institucionalna blokada", rekla je ona.
Dodala je da Kosovo ima evropsku perspektivu, te da želi da poveća intenzitet rada nakon formiranja novih institucija.
Kurti je, s druge strane, rekao da je održan "produktivan i direktan sastanak".
On je naveo da je na sastanku sa Kos pokrenuo pitanje statusa kandidata za Kosovo i otvaranja pregovora sa EU.
"Prošlo je više od 40 meseci otkako smo podneli zahtev i obnovljeni trenutak proširenja Evropske unije mora da se odrazi kroz zasluženi napredak Kosova. Javna podrška Evropskoj uniji i članstvu u EU u našoj zemlji konstantno iznosi oko 90 odsto i jedna je od najviših među svim zemljama kandidatima", rekao je Kurti.
Kurti je naglasio da zemlja radi sa državama članicama, ali je zatražio od EU da unapredi jedinstvo unutar bloka po pitanju Kosova.
"Proširenje je najuspešniji instrument spoljne politike Evropske unije. Prazninu koju ostavlja Evropska unija pokušavaju da popune drugi zlonamerni akteri, koji potkopavaju vrednosti Evropske unije i ugrožavaju našu zajedničku bezbednost, zato je odgovornost svih nas da Kosovo napreduje u procesu integracija", rekao je on.
Ovo je prva poseta Marte Kos Kosovu otkako je 1. decembra 2024. godine preuzela funkciju u Evropskoj komisiji.
Od početka mandata posetila je sve ostale države uključene u proces proširenja Evropske unije.
Tokom 2025. godine, evropski zvaničnici su nedostatak njene posete Kosovu objašnjavali nepostojanjem funkcionalnih institucija u zemlji zbog političke krize koja je pratila Kosovo poslednjih meseci.
Poseta Marte Kos Prištini bila je planirana za 12. mart, ali je otkazana nakon što je bivša predsednica Kosova Vjosa Osmani 6. marta odlučila da raspusti Skupštinu Kosova.
Ipak, prošle nedelje izvori u Briselu rekli su za Radio Slobodna Evropa da se sada smatra da bi poseta trebalo da bude realizovana bez obzira na političku situaciju, jer se ne očekuje da će se ona značajnije promeniti u kratkom periodu.
Krajem aprila, Kos je u Evropskom parlamentu izjavila da će uskoro posetiti Kosovo kako bi sa njegovim liderima razgovarala o reformama povezanim sa Planom rasta.
"Ukinuli smo mere i očekujemo da Vlada nastavi sa neophodnim reformama kako bi imala koristi od podrške EU. Uskoro ću boraviti u Prištini kako bismo unapredili ovo pitanje", izjavila je tada.
Kosovo je 16. aprila dobilo 61,8 miliona evra predfinansiranja od Evropske unije u okviru Plana rasta, nakon što je ratifikovalo odgovarajuće sporazume i dostavilo potrebnu dokumentaciju Evropskoj komisiji.
Paket EU za Zapadni Balkan za period 2024–2027. iznosi šest milijardi evra.
Prema budžetskoj raspodeli, Kosovu pripada oko 882 miliona evra, od čega 253 miliona evra grantova i 629 miliona evra kredita.
Tokom sednice Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta u aprilu, Kos je govorila i o pet država članica Evropske unije koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
Na pitanje izvestioca za Kosovo u Evropskom parlamentu, Riha Terasa (Riho Terras), o kontaktima sa državama koje ne priznaju Kosovo, rekla je da su dešavanja u tom pravcu "ohrabrujuća", ne iznoseći više detalja.
Grčka, Španija, Rumunija, Slovačka i Kipar i dalje ne priznaju nezavisnost Kosova proglašenu 2008. godine, što se smatra preprekom za napredak Kosova na putu evropskih integracija.