Dobro jutro poštovani čitaoci,
Piše vam Andrej Zarević, novinar Radija Slobodna Evropa.
Ovog jutra za vas smo izabrali:
Aktuelno
- Zavisnost Zapadnog Balkana od ruskih energenata sputava evropske integracije regiona, naveo Kongres SAD u predlogu zakona
- U SAD naloženo zadržavanje guma iz kineske fabrike u Srbiji zbog navoda o prinudnom radu
- Predsednik Gruzije sa Vučićem u Beogradu kritikovao EU
- EU izdvojila 13,5 miliona evra za upravljanje migracijama u BiH
- Četiri opštine na severu izglasale izlazak iz Asocijacije kosovskih opština
- 'Novac danas ili krv sutra': Lideri EU razgovaraju o finansiranju Ukrajine
Balkan na RSE
Srbija je otvorila pristupne pregovore s EU pre više od decenije, ali u poslednje četiri godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje ili klaster. Savet za opšte poslove EU je sada u zaključcima naglasio potrebu za daljim napretkom Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Kosovom što će, kako se navodi, ubuduće određivati tempo pristupnih pregovora.
"Srbija nije preduzela reforme neophodne da bi države članice dale zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3", kaže za RSE spoljnopolitički analitičar iz Brisela Tobi Vogel.
Kao odgovor na odluku Brisela da ponovo ne otvori pregovaračka poglavlja, Srbija je bojkotovala sastanak EU i Zapadnog Balkana u okviru redovnog samita EU, čime prvi put nije bilo predstavnika Beograda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je on doneo tu odluku i tvrdi da je Beograd ispunio uslove za otvaranje Klastera 3, seta pregovaračkih poglavlja koja, pored ostalog, uključuju ekonomsku i monetarnu politiku, industriji i obrazovanje. Dodao je, ipak, da "dok je on predsednik", Srbija će "nastaviti evropski put".
"Ono što evropske birokrate imaju kada je reč o našim zemljama često su nejednaki aršini, to je poznato i Srbiji", rekao je gruzijski predsednik Mihail Kavelašvili u obraćanju novinarima s Vučićem.
S druge strane, predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je bila u Briselu, saopštila je da je EU donela odluku da do kraja januara 2026. ukine sve kaznene mere Prištini, čime će se otvoriti pristup dodatnim fondovima za Kosovo.
Ipak, Zajednica opština sa srpskom većinom ostaje glavna prepreka za evrointegracije Kosova, pošto EU zahteva sprovođenje sporazuma iz dijaloga sa Srbijom, uključujući formiranje Zajednice, kao uslov za napredak ka članstvu.
"U slučaju Kosova, napredak se više ne meri isključivo unutrašnjim reformama, već pre svega spremnošću da se sprovedu sporazumi postignuti u dijalogu sa Srbijom. Shodno tome, i Kosovo i Srbija će teško moći da ostvare dalji napredak ka Evropskoj uniji bez doslednog sprovođenja sporazuma o normalizaciji odnosa koje su obe strane prihvatile", navodi Beljgzim Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku Musine Kokalari.
Crna Gora, koja je najbliža zatvaranju pregovora i članstvu u EU, zatvorila je pet pregovaračkih poglavlja, što je komesarka za proširenje Marta Kos ocenila kao veliki uspeh. Ipak, u istom danu je Savet Evropske unije doneo zaključke među kojima je i onaj koji navodi da je broj pravosnažnih presuda u slučajevima visoke korupcije u Crnoj Gori nizak i da zemlja treba da poboljša rezultate u toj oblasti. Da bez optužnica i presuda neće biti zatvaranja ključnih poglavlja, koja se tiču vladavine prava, poručio je i šef Delegcije EU u Crnoj Gori Johan Satler.
"Zakoni su bitni, strategije su bitne, akcioni planovi su bitni. Ali merljivi rezultati su najvažniji. Bez tih rezultata, da budem veoma iskren, poglavlja 23 i 24 ne mogu i neće biti zatvorena i proces pristupanja neće biti kompletiran", kazao je Satler.
Bosna i Hercegovina mogla bi da se suoči s ozbiljnim političkim i pravnim posledicama nakon što je krajem septembra potpisala Memorandum o razumevanju sa sankcionisanom ruskom agencijom Rostandart, koja definiše standarde i sertifikuje proizvode za vojnu industriju kao i za dvojnu, civilno-vojnu namenu. Iako predstavljen kao tehnički sporazum o standardizaciji, dokument predviđa širu saradnju, uključujući razmenu stručnjaka i priznavanje industrijskih standarda. Evropska komisija ga je eksplicitno kritikovala kao suprotan restriktivnim merama EU prema Moskvi i obavezama BiH da uskladi spoljnu politiku s Briselom.
U Pljevljima na severu Crne Gore od 13. decembra su izmerena ekstremna prekoračenja štetnih čestica sumpor-dioksida u vazduhu. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, vrednosti su dostizale i do 805 mikrograma po kubnom metru, što je višestruko iznad dozvoljene satne granice od 350 i dnevnog limita od 125. Ekstremne vrednosti zagađenja se poklapaju s "puštanjem u rad" državne Termoelektrane ali i preko 4.000 ložišta domaćinstva za grejanje tokom zime, gde većina za ogrev koristi ugalj.
"Ovo što se trenutno dešava u Pljevljima je zločin protiv čovječnosti, najgori mogući ekološki zločin", kazao je ekološki aktivista Aleksandar Dragićević, ilustrujući život u ovom gradu poslednjih dana.
Zagađenje iznad Pljevlja
Situacija nije bolja ni u Sarajevu koje je danima u vrhu liste najzagađenijih svetskih gradova. Pogledajte video Dok se Sarajevo guši u smogu, upozorenja bez konkretnih rješenja
Trojici muškaraca iz Sudana amputirane su potkolenice i delovi šaka nakon što su se smrzli u pokušaju da pređu u Hrvatsku iz Bosne i Hercegovine. Na tom opasnom putu zaglavili su na planini Plješevici, u teškim zimskim uslovima u kojima su zbog promrzlina dobili gangrenu na ekstremitetima. Negde kod Bihaća, na severozapadu BiH, našli su ih policajci. Smešteni su u Urgentni centar Bolnice u ovom gradu, a onda i na Kliniku za plastičnu hirurgiju, gde su dvojici od njih morali biti amputirani delovi šake.
Jedan od trojice državljana Sudana, kojima su amputirane potkolenice i delovi šaka, upućen je iz bolnice u Bihaću u Klinički centar u Sarajevu na "lečenje i operativni tretman". U Sarajevu mu je urađena samo dijagnostika, nakon čega je pacijent vraćen u Bihać na nastavak liječenja, saopštila je bolnica Dr. Irfan Ljubijankić u Bihaću nakon što je RSE zatražio objašnjenje o tome kako su trojica državljana Sudana završila u Kliničkom centru u Tuzli, gde su izvršene amputacije, kao i da li je Klinički centar odbio da operiše jednog pacijenta.
Beograd u novu 2026. ne ulazi svečano jer dočeka na trgovima i ulicama neće biti. U pitanju su razlozi bezbednosti, saopštio je gradonačelnik Aleksandar Šapić, navodeći da ne želi da dovede u opasnost nijedno dete, pošto je, kako je rekao, prošle godine tokom doček "jedna grupa ljudi pokušavala da uleti".
Ipak, i pojedini građani i stručnjaci ukazuju na šatorsko naselje pristalica vlasti kod Narodne skupštine "Ćacilend" kao rizik po bezbednost
Šatori pristalica vlasti kod Skupštine Srbije
"Doček na Trgu pre svega ne bi bio bezbedan zbog Ćacilenda. Javna okupljanja građana su rizična jer postoji opasnost da ih neko od pristalica vlasti ili kriminalaca napadne u centru grada. U takvim slučajevima posebno zabrinjava što nema reakcije policije", navela je Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Svet
U agresivnoj izjavi tokom sastanak s visokim oficirima 17. decembra, ruski predsednik Vladimir Putin nazvao je neodređene evropske lidere "podsvinki", što se otprilike prevodi kao mlade svinje. Još od 1999. godine, kada je čečenske separatiste nazvao teroristima i zakleo se da će ih "počistiti u klozetu", Putin koristi ulični sleng i oštar, pogrdan jezik kako bi preneo poruke Zapadu, svetu i ruskom narodu. U ovom slučaju, Putinov komentar sa "svinjama" deo je napora da se poseje razdor između SAD i evropskih pristalica Ukrajine u vreme kada predsednik SAD Donald Tramp insistira na naporima da posreduje u postizanju mirovnog sporazuma. Putinova opaska je možda imala za cilj i pogoršanje podele unutar Evrope, posebno oko toga da li i koliko snažno Evropska unija i drugi, poput Velike Britanije, treba da podrže Ukrajinu – i da vrše pritisak na Rusiju.
Ruski predsednik Vladimir Putin i načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov na sastanku u ruskom Ministarstvu odbrane u Moskvi, 17. decembar 2025.
Razlike u diplomatskim pristupima SAD i EU već postoje. Nedavni potezi Vašingtona i Brisela u vezi s Belorusijom pokazuju da saveznici diplomatski idu u suprotnim smerovima, ističući sve veći jaz između njih po pitanju bezbednosti Evrope. S jedne strane Atlantskog okeana, SAD se angažuju s Minskom i njegovim autoritarnim vladarom Aleksandrom Lukašenkom, ublažavanjem sankcija u zamenu za oslobađanje političkih zatvorenika, uključujući 123 prošlog vikenda. To je u oštroj suprotnosti s onim što se dešava u Briselu, gde zvaničnici Evropske unije dodaju restriktivne mere protiv Lukašenka, čvrstog Putinovog saveznika.
Popuštanje u politici SAD prema Belorusiji poklapa se s oslobađanjem političkih zatvorenika iz zatvora u toj zemlji u čemu posreduje Vašington. Među njima je i Ales Bjaljatski, beloruski aktivista za ljudska prava i dobitnik Nobelove nagrade za mir koji je oslobođen posle četiri i po godine zatvora. On je bio u zatvoru od 2021. posle represivnih mera nakon spornih izbora i kaže da politički zatvorenici u Belorusiji trpe teške, sovjetske uslove.
"Ovo je sovjetski sistem osmišljen da slomi ljude", rekao je u intervjuu za Beloruski servis RSE. "Primenjuje se na sve zatvorenike, ali politički zatvorenici su meta posebne okrutnosti."
Toliko za danas, pišite nam i podelite vaše priče sa nama na slobodnaevropa@rferl.org
Srdačan pozdrav,
Andrej Zarević
Dnevno@RSE dolazi besplatno u vaš inbox. Prijavite se, uštedite vreme, informišite se!