Nedavni potezi Vašingtona i Brisela u vezi s Belorusijom pokazuju da saveznici diplomatski idu u suprotnim smerovima, ističući sve veći jaz između njih po pitanju bezbednosti Evrope.
S jedne strane Atlantskog okeana, SAD se angažuju s Minskom i njegovim autoritarnim vladarom Aleksandrom Lukašenkom, ublažavanjem sankcija u zamenu za oslobađanje političkih zatvorenika, uključujući 123 prošlog vikenda.
To je u oštroj suprotnosti s onim što se dešava u Briselu, gde zvaničnici Evropske unije i dodaju restriktivne mere protiv Lukašenka, čvrstog saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina.
Nova linija komunikacije
Pristalice poteza administracije američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da otvori dijalog s Minskom kažu da je to jasna strategija za otvaranje još jedne linije komunikacije s Kremljem, koji se oslanjao na podršku Belorusije u ratu protiv Ukrajine.
"Vaš predsednik (Lukašenko) ima dugu istoriju s predsednikom Putinom i ima mogućnost da ga savetuje. To je veoma korisno u ovoj situaciji", rekao je Trampov izaslanik Džon Koul (John Coule) u Belorusiji, posle razgovora s Lukašenkom koji su doveli do oslobađanja zatvorenika, napominjući da bi beloruski lider mogao da promeni Putinovo mišljenje u kontekstu pregovora o okončanju rata u Ukrajini.
"Naravno, predsednik Putin može prihvatiti neke savete, a neke ne. Ovo je način da se olakša proces", dodao je on.
Ipak, kritičari strahuju da ne dođe do ukidanja godina koordinisanog pritiska na zemlju u kojoj je sprovedena brutalna, ponekad i smrtonosna, represija nad civilnim društvom. Čak i ograničeni diplomatski kontakti, kažu oni, mogli bi dati legitimitet Lukašenkovom režimu.
"Za EU, kopiranje pristupa Vašingtona bilo bi strateški pogrešno: za razliku od SAD, EU ima granicu s Belorusijom, suočava se s neposrednim bezbednosnim rizicima zbog ruskog vojnog prisustva u njoj i već je značajno investirala u podršku beloruskim demokratskim snagama", rekla je Žizel Bose (Giselle Bosse), profesorka i šefica katedre Žan Mone na Univerzitetu u Mastrihtu.
"Ono što bi moglo da posluži kratkoročnim diplomatskim ciljevima SAD stoga bi potkopalo dugoročnu bezbednosnu strategiju EU zasnovanu na vrednostima", napisala je nedavno.
Ukidanje američkih sankcija
Tramp je iznenadio mnoge razgovarajući telefonom s Lukašenkom u avgustu, neposredno pre samita s svojim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na Aljasci.
Posle toga je usledilo ukidanje sankcija beloruskom nacionalnom avio-prevozniku Belaviji, čime je vlada SAD dozvolila svim američkim entitetima i pojedincima da posluju s tom avio-kompanijom. Istovremeno, Minsk je najavio puštanje 31 pomilovanog i oslobođenog ukrajinskog državljanina iz zatvora u Belorusiji, što je bilo jedno u nizu oslobađana zatvorenika tokom protekle godine.
Poslednjem oslobađanju zatvorenika prethodila je objava da Vašington ukida sankcije na unosan izvoz đubriva iz Belorusije – uključujući i njenoj najvećoj kompaniji Belaruskali koja obezbeđuje glavni izvor prihoda Lukašenkovom režimu.
Za Lukašenka, koga je Zapad dugo kritikovao i izolovao kao diktatora i čvrstog Putinovog saveznika, razgovor s Trampom je bio diplomatski proboj.
Neki su kritikovali taj razgovor strahujući da je to Lukašenku obezbedilo prvi korak za povratak na međunarodnu diplomatsku scenu.
Međutim, Trampove pristalice i pojedini analitičari pozdravili su taj potez, navodeći da je takvo angažovanje potrebno posle višegodišnjih pokušaja izolacije Belorusije.
Mark Episkopos, istraživač u Institutu Kvinsi za odgovorno državno upravljanje i vanredni profesor istorije na Univerzitetu Merimaunt u Virdžiniji, pohvalio je oslobađanje zatvorenika 13. decembra i sveukupno angažovanje s Minskom, navodeći da je to "neophodan posao za pokretanje normalizacije odnosa SAD i Belorusije korak po korak".
"Najbolji i jedini održiv način za rešavanje ovih izazova jeste kroz održivi dijalog s Belorusijom, a ne insistiranje na promeni vlade ili kažnjavanje Minska dok ne prekine veze s Moskvom", nedavno je napisao on.
'Poslednji evropski diktator'
Dugo smatran parijom i nazvan "poslednjim evropskim diktatorom", Lukašenko je balansirao između Rusije – koja je najveći trgovinski partner Belorusije – i Zapada.
Posle predsedničkih izbora 2020. na kojima je Lukašenko proglasio pobedu, opozicione grupe su odbacile rezultate kao lažne i pokrenule višenedeljne masovnih protesta. Lukašenkove bezbednosne snage odgovorile su brutalnim merama, uhapsivši više od 30.000 ljudi, od kojih su mnogi prijavili mučenja i zlostavljanja u pritvoru.
Represija je naterala većinu opozicionih političara da odu iz Belorusije, plašeći se za svoju bezbednost i slobodu. Mnoge zapadne vlade su dotle odbile da priznaju rezultate izbora 2020. i ne smatraju Lukašenka legitimnim liderom zemlje.
Nakon što je Brisel uveo sankcije toj zemlji i njenom rukovodstvu zbog kršenja ljudskih prava, stajanja na stranu Rusije u ratu protiv Ukrajine, guranja migranata iz Azije i Afrike na granice EU, EU je jednoglasno 15. decembra dodala još tri kriterijuma za kažnjavanje Lukašenkovog režima.
Belorusi sada mogu biti sankcionisani ako se smatra da su planirali ili radili na "manipulisanju stranim informacijama i mešanju" u EU.
Takođe mogu biti sankcionisani za akcije usmerene "na funkcionisanje demokratskih institucija, ekonomskih aktivnosti ili usluga od javnog interesa EU" i konačno će biti kažnjiv prekršaj neovlašćeni ulazak na teritoriju EU.
Poslednji kriterijum je najvažniji jer je direktan odgovor EU na meteorološke balone koje Belorusija obično koristi za šverc ilegalno proizvedenih cigareta, koji su ušli u Litvaniju i ometali njen vazdušni saobraćaj poslednjih meseci.
Litvanski zvaničnici su nedavno rekli za RSE da je ukupno 315 balona bez dozvole ušlo u tu zemlju iz Belorusije od juna, dostigavši vrhunac u oktobru sa 71 upadom u vazdušni prostor. Zbog tih upada su dva najveća litvanska aerodroma u Kaunasu i Viljnusu bila privremeno zatvorena 15 puta samo ove godine, što je omelo više od 320 letova i 45.000 putnika.
Prema rečima nekoliko zvaničnika EU s kojima je RSE bio u kontaktu, EU će obnoviti sve svoje sankcije Belorusiji u narednim nedeljama, pošto se svih 27 članica EU slaže da sankcije treba zadržati.
Očekuje se da će Viljnus početkom januara predložiti dodatne sankcije onima koji su odgovorni za upade balona, dok se očekuje da će dodatne ekonomske sankcije Minsku biti uključene u 20. paket sankcija EU Rusiji, koji bi trebalo da bude usvojen oko četvrte godišnjice invazije Moskve na Ukrajinu krajem februara.
Kada je posle sastanka posvećenog spoljnoj politici u Briselu ove nedelje upitana da li bi EU razmotrila da sledi primer SAD i ublaži sankcije, šefica diplomatije EU Kaja Kalas (Kallas) je odbacila tu sugestiju.
"Sve dok god ovaj rat traje i Belorusija očigledno pomaže Rusiji u njenim ratnim naporima, a takođe i sprovodi hibridne napade na evropske članice, naš stav je bio veoma jasan. Uvodimo dodatne sankcije Belorusiji i vršimo pritisak na nju da ne koristi tu taktiku protiv nas. Dakle, povećavamo im cenu da promene računicu", rekla je Kalas.
Nekoliko diplomata EU, koji su govorili pod uslovom da im se ne navodi ime, takođe su bili nepokolebljivi u tome da potezi SAD uopšte nisu uticali na razmišljanje Brisela, a jedan je dodao da "SAD mogu dati bilo kakvo ublažavanje sankcija koje žele, (ali) bez učešća EU, ništa se neće desiti za zemlju bez izlaza na more poput Belorusije".
Drugi je rekao da, pošto se SAD ne graniče s Belorusijom, "nemaju istu percepciju pretnje kao Evropa", dok je priznao da Vašington verovatno vidi Lukašenka kao koristan kanala za uticaj na Putina u okviru američkog nastojanja da posreduje u miru između Moskve i Kijeva.