Dostupni linkovi

Kamenolom u suvlasništvu Veselinovića i Radoičića kršio propise, a radio koridor ka Jadranu


Građevinsko preduzeće "Granit-peščar" u selu Ba u centralnoj Srbiji u suvlasništvu Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića

Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, na Kosovu optuženi za organizovanje kriminalne grupe koja je učestvovala u ubistvu političara Olivera Ivanovića, u Srbiji su među suvlasnicima građevinskog preduzeća "Granit-peščar" koje, prema istraživanju Radija Slobodna Evropa (RSE), krši propise, ali je uprkos zabranama inspekcija, nastavljalo sa radom.

To preduzeće je krajem prošle godine dugovalo državi više od pet miliona evra za poreze, struju i rudnu rentu, proizilazi iz dokumenata u koje je RSE imao uvid. Institucije nisu RSE dostavile informacije da li je taj dug izmiren.

Istovremeno, firma "Granit-peščar" učestvovala je na nekim od najvećih državnih projekata. Isporučivala je materijal za izgradnju deonica na auto-putu Beograd-Južni Jadran (Koridor 11) i preko posrednika poslovala sa državnim firmama kao što je "Beograd-put", pokazuje istraživanje RSE.

"Granit-peščar" proizvodio je materijal za Koridor 11
"Granit-peščar" proizvodio je materijal za Koridor 11

Ilija i Vinka Danković došli su pre 42 godine u selo Ba, smešteno kod Ljiga u centralnoj Srbiji. Kupili su imanje nadomak kamenoloma "Rujevac" kojim je upravljala tada državna građevinska firma "Granit-peščar". Ipak, odlučuju da tu sagrade kuću.

"Taj kop je bio udaljen od ovog mesta preko 300 metara", priseća se Ilija Danković dok sedi u dvorištu porodične kuće u selu Ba.

Nekadašnja državna firma privatizovana je 2011. godine, a 2015. godine ponovo dolazi do promene vlasnika. Četvrtinu "Granit-peščara" kupila je firma čiji je vlasnik tada bila Dušica Maksimović, sestra Zvonka Veselinovića.

Sa dolaskom novih vlasnika u selo, počinju i problemi Dankovića sa kamenolomom.

"Kada su 2015. godine kupili Granit-peščar, počinje pakao ovde u selu. Ruše. Krenuli su odmah, valjda su računali – ovde su nepismeni ljudi, seljaci, pa mogu kako hoće", priča za RSE Vinka Danković.

Dankovići tvrde da su se njihov porodični dom i imanje našli "u sred minskog polja". Prema njihovim rečima, novi vlasnici su "bez ičijeg znanja prisvojili" 99 parcela oko kamenoloma i "proglasili ih eksploatacionim poljem" - među njima i parcelu Dankovića.

Po rečima Ilije i Vinke Danković, pre pet godina počinju i prekomerna miniranja u kamenolomu "Rujevac". Tvrde da su se upotrebljavale količine eksploziva koje su veće od dozvoljenih, na šta su upozoravali i policiju.

A kako se navodi u dokumentima koje je analizirao RSE, upravo je u "Rujevcu" proizveden kamen koji je završio na deonici Ljig-Lajkovac Koridora 11.

Kamenolom "Rujevac" je, prema izjavama zaposlenih koje su zabeležene u inspekcijskom izveštaju, tokom 2018. godine proizvodio oko 1.500 tona materijala dnevno, dok je prethodnih godina proizvodnja bila gotovo dvostruko veća - između 2.500 i 3.000 tona dnevno. U jednom od izveštaja se navodi da se proizvodnja po danima kretala i do 4.600 tona materijala. Država, međutim, nije dobijala ni dinara za eksploataciju mineralnih sirovina koje su prirodno bogatstvo Srbije.

Rad uprkos zabranama

Istraživanje RSE pokazuje da kamenolom u selu Ba nije prestao sa radom, iako su inspekcije u više navrata izdale zabrane. Zabranu eksploatacije, jer kamenolom radi bez neophodne dozvole, izdao je republički rudarski inspektor još u oktobru 2013. godine.

Dve godine kasnije, u oktobru 2015. godine, nakon što su došli novi vlasnici a kamenolom nastavio sa radom, rudarski inspektor je još jednom potvrdio zabranu radova. Ipak, u martu naredne 2016. godine, "Granit-peščar" dobija obaveštenje inspekcije da može nastaviti sa eksploatacijom u kamenolomu, iako prethodno traženi papir nije pribavio.

Zabranu rada kamenolomu "Rujevac" je izdalo i Ministarstvo zaštite životne sredine, u junu 2018. godine. U jednom od izveštaja republičke ekološke inspekcije, gde se konstatuje da kamenolom nema saglasnost ministarstva, vidi se i prigovor "Granit-peščara".

Oni sami objašnjavaju da su nastavili eksploataciju bez saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine, između ostalog, "zbog ugovorenih poslova na završetku deonice auto-puta Ljig-Lajkovac koji treba da bude gotov do kraja 2018. godine", te da se "nadaju" da će njihovi prigovori biti uzeti u obzir i da će im inspekcija "omogućiti dalji rad".

Izvod iz dopune zapisnika o inspekcijskom nadzoru, 28.06.2018. godine
Izvod iz dopune zapisnika o inspekcijskom nadzoru, 28.06.2018. godine

Rukovodstvo "Granit-peščara" nije bilo dostupno RSE za komentar o poslovanju preduzeća. Budući da u "Granit-peščaru" četvrtinu vlasništva ima Veselinovićeva i Radoičićeva firma "Inkop" iz Ćuprije, pokušali smo i sa njima da stupimo u kontakt. Posle više pokušaja da u "Inkopu" dobijemo izjavu ili broj telefona vlasnika, rečeno nam je da to nije moguće, uz obrazloženja da su "svi na sastanku", te da je "direktor na putu".

Ko su Veselinović i Radoičić?

Kosovsko specijalno tužilaštvo je protiv Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića u decembru 2019. godine podiglo optužnicu zbog organizovanja kriminalne grupe koja je učestvovala u ubistvu političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića. S obzirom na to da nisu dostupni kosovskim institucijama, izdat je međunarodni nalog za njihovo hapšenje.

Veselinović je u žižu javnosti dospeo tokom barikada na severu Kosova, organizovanih tokom 2011. i 2012. godine. Tada ga je KFOR označio kao jednog od organizatora nereda na severu Kosova i napada na pripadnika te misije, tokom kojih je jedan vojnik poginuo.

Prema pisanju Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, Veselinović je u izveštajima srpske policije i bezbednosne službe, označavan kao vođa grupe koja se bavi švercom droge, oružja i nafte, zelenašenjem i pranjem novca.

U Srbiji je 2011. godine hapšen pod sumnjom za nedozvoljenu proizvodnju i stavljanje u promet oružja i eksplozivnih materija, ali je od tih optužbi tužilac odustao.

Veselinović i članovi njegove porodice u Srbiji su vlasnici nekoliko građevinskih firmi, kao i firme "Dolly Bell" koja upravlja hotelom "Grey" na Kopaoniku. Firma "Dolly Bell" poslovala je na državnoj adresi, iako državi nije plaćala zakup prostora, pokazalo je ranije istraživanje RSE.

U aprilu 2019. godine, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i KRIK objavili su dve fotografije na kojima se vidi Veselinović u društvu Andreja Vučića, brata predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Veselinovićev kum i poslovni partner Milan Radoičić je pravosudnim organima u Srbiji poznat od 2011. godine. Tada je protiv njega i Zvonka Veselinovića podignuta optužnica kojom su obojica bili optuženi za prisvajanje 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga. Optužnica je podignuta pred Specijalnim sudom u Beogradu. Obojica su pravosnažno oslobođeni optužbi 2016. godine.

Protiv njih dvojice se u Srbiji vodio još jedan sudski postupak. U januaru 2019. godine, na ponovljenom suđenju pred Višim sudom u Pirotu, Zvonko Veselinović je osuđen na dve godine zatvora zbog nelegalnog iskopavanja šljunka, dok je Milan Radoičić oslobođen krivične odgovornosti. Apelacioni sud u Nišu je šest meseci kasnije oslobodio Veselinovića, a Radoičiću potvrdio oslobađajuću presudu.

Milan Radoičić je potpredsednik Srpske liste, partije kosovskih Srba koja je, uz podršku Beograda, na lokalnim izborima na Kosovu 2017. godine osvojila vlast u svim opštinama sa srpskom većinom. Od raspisivanja poternice za njim, Radoičić je viđen u Srbiji, gde se kao jedan od lidera Srpske liste pojavljuje i na visokim političkim sastancima. Da Radoičić "ni na koji način nije učestvovao u likvidaciji Olivera Ivanovića", tvrdio je sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Milan Radoičić na sastanku predstavnika Srpske liste sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, 27. februar 2019.
Milan Radoičić na sastanku predstavnika Srpske liste sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, 27. februar 2019.

Suvlasnici 'Granit-peščara'

Podaci državnog Centralnog registra, koji vodi statistiku vlasništva akcionarskih društava, pokazuju da je četvrtina firme "Granit-peščar" od maja 2015. godine u vlasništvu firme "Inkop" iz Ćuprije.

"Inkop" je tada bio u vlasništvu Dušice Maksimović, sestre Zvonka Veselinovića, iako se u javnosti spekulisalo da je upravo Veselinović stvarni vlasnik preduzeća. U aprilu 2018. godine, Dušica Maksimović prebacuje vlasništvo nad "Inkopom" braći Zvonku i Žarku Veselinoviću i Milanu Radoičiću. Tokom 2018. godine, "Inkop" je imao prihode od skoro šest miliona evra, pri čemu je ostvario dobit od više od 500 hiljada evra.

Vlasnička struktura građevinskog preduzeća "Granit-peščar"
Vlasnička struktura građevinskog preduzeća "Granit-peščar"

Pored Radoičićevog i Veselinovićevog "Inkopa", četvrtinu vlasništva u firmi "Granit-peščar" ima i firma "Nukleus" iz Lazarevca. Vlasnik "Nukleusa" je biznismen Vladimir Jevtić, inače bivši član opštinskog veća u Lazarevcu i funkcioner stranke "Nova Srbija", koju vodi nekadašnji ministar za kapitalna ulaganja Velimir Ilić. "Nukleus" je kraj 2018. godine dočekao sa dobitkom od više od 200 hiljada evra.

Inače, "Inkop" i "Nukleus" su poslovni partneri - deo su konzorcijuma "NCI", koji je angažovan kao podizvođač radova na izgradnji dve deonice na Koridoru 11, Ub-Lajkovac i Lajkovac-Ljig.

Među akcionarima "Granit-peščara" nalaze se i imena Milana Beslaća, koji ima 17 odsto udela u firmi, i Slobodana Radosavljevića, koji ima nešto više od 16 odsto udela. Njihove biografije i poslovi nisu poznati RSE.

Firma "Granit-peščar" ima i ćerku firmu – stopostotni je vlasnik preduzeća "Kamenolom Slovac doo" koje rukovodi kamenolomom u Slovcu, selu nadomak Lajkovca u centralnoj Srbiji, udaljenom oko 70 kilometara od Beograda. Dokumenti pokazuju da i to preduzeće duguje državi novac za, poreze, rudnu rentu i struju.

Trasa Koridora 11 kroz Srbiju
Trasa Koridora 11 kroz Srbiju

Bez odgovora o dugovanjima

Kako država dozvoljava rad preduzeća uprkos prestupima – to pitanje ostalo je bez odgovora. Naime, RSE je od Ministarstva rudarstva i energetike, u čijoj je nadležnosti kontrola nad radom kamenoloma, tražio sve dozvole za rad koje poseduju "Granit-peščar" i "Slovac", inspekcijske izveštaje, eventualne izrečene kazne, kao i podatke o iznosima uplata za rudnu rentu.

Odgovor nismo dobili, pa je zbog toga protiv Ministarstva u avgustu prošle godine pokrenut postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja. Poverenik je 26. decembra 2019. godine naložio da Ministarstvo dostavi tražena dokumenta u roku od sedam dana. Međutim, do objave teksta RSE nije dobio tražene informacije. Podatke o dugovanjima "Granit-peščara" odbila je da dostavi i Poreska uprava .

Ipak, da ta firma duguje za porez pokazao je izveštaj koji je Poreska uprava objavila u decembru 2019. godine. Sa poreskim dugom od više od 5 miliona i 200 hiljada evra, "Granit-peščar" se našao na šestom mestu najvećih poreskih dužnika u Srbiji.

Spisak najvećih dužnika Poreskoj upravi na dan 30. novembar 2019
Spisak najvećih dužnika Poreskoj upravi na dan 30. novembar 2019

Poređenja radi, dugovanja "Granit-peščara" za porez, veća su za više od milion evra od celokupnog godišnjeg budžeta opštine Ljig, koji iznosi nešto više od 3 miliona i 800 hiljada evra za 2020. godinu.

"Granit-peščar" bio je i na prethodnom spisku najvećih poreskih dužnika sa dugom od preko 3 miliona i 750 hiljada evra na kraju 2017. godine. To pokazuje da je dug "Granit-peščara" porastao za više od milion i po evra.

Spisak najvećih dužnika Poreskoj upravi na dan 31. decembra 2017.
Spisak najvećih dužnika Poreskoj upravi na dan 31. decembra 2017.

Na spisku poreskih dužnika iz 2019. godine stoji da je "Granit-peščaru" određena "prinudna naplata iz novčanih sredstava i zaloga na imovini".

To se vidi i u dodatku finansijskog izveštaja "Granit -peščara" za 2018.godinu. Ali, RSE iz tih podataka nije mogao da utvrdi da li Poreska uprava od "Granit-peščara" može da naplati čitav svoj dug.

U izveštaju "Granit-peščara" za 2018. godinu navodi se da vrednost opreme koja je pod zalogom Poreske uprave iznosi preko 580 hiljada evra, kao i da od 2015. godine postoji hipoteka nad zemljištem i građevinskim objektima zbog poreskog duga većeg od 360 hiljada evra

U istom tom izveštaju vidi se i da je 2017. godine "Granit-peščar" tražio od Poreske uprave odlaganje plaćanja poreskog duga u visini od dva miliona i 400 hiljada evra.

Tajni podaci

RSE je od Poreske uprave tražio da dostavi detalje o dugovanju "Granit-peščara" – između ostalog, koliko je novca ta firma uplatila za porez u prethodne tri godine.

Međutim, Poreska uprava je odbila da odgovori na pitanja, pozivajući se na Zakon o poreskom postupku i "tajnost podataka" o poreskim obveznicima.

"Službena i sva druga lica koja učestvuju u poreskom postupku dužna su da kao tajni podatak čuvaju svaki dokument, informaciju, podatak ili drugu činjenicu o poreskom obvezniku", navodi se u odgovoru Poreske uprave i dodaje da objavljivanje tajnog podatka "ugrožava interes poreskog obveznika i javni interes Republike koji pretežu nad interesom za pristup informacijama od javnog značaja".

RSE je podneo žalbu Povereniku zbog odbijanja Poreske uprave, a taj postupak je još u toku.

Zalog i hipoteka

Ćerke firme "Slovac" nema na spisku najvećih poreskih dužnika, ali u napomenama uz finansijski izveštaj za 2018. godinu stoji podatak da ta firma ima zalog na opremi u iznosu od gotovo 200 hiljada evra zbog duga Poreskoj upravi.

Iznos dugovanja "Granit-peščara" i "Kamenoloma Slovac" odbila je da dostavi i državna Elektroprivreda Srbije (EPS). U finansijskim izveštajima dva preduzeća, koji su dostupni na sajtu Agencije za privredne registre, vidi se da postoje uplate EPS-u na osnovu duga za električnu energiju, ali u tim izveštajima nije precizirano koliki je dug, niti kada je nastao.

Podatke o tome koliko "Granit-peščar" i "Kamenolom Slovac" duguju za struju, da li imaju ugovor o reprogramu, kao i da li je pokretan postupak prinudne naplate zbog duga, EPS je odbio da dostavi uz obrazloženje da "dokumenti koji sadrže te informacije predstavljaju poslovnu tajnu".

Nad delom imovine "Granit-peščara" je 2015. godine upisana hipoteka i zbog duga javnom preduzeću "Srbijašume", pokazuje finansijski izveštaj.

Ne plaća se rudna renta

Za eksploataciju krečnjaka, mineralne sirovine koja je prirodno bogatstvo, kamenolomi su obavezni da plaćaju naknadu za korišćenje mineralnih sirovina – rudnu rentu. Ona se u slučaju kamenoloma naplaćuje po toni eksploatisanog materijala, a visinu naknade uredbom utvrđuje Vlada Srbije.

Iako Ministarstvo rudarstva i energetike nije odgovorilo ni na pitanje koliki je dug kamenoloma za rudnu rentu, RSE je utvrdio da dug postoji. Finansijski izveštaj "Granit-peščara" pokazuje da je dug za rudnu rentu 31. decembra 2018. godine iznosio preko 530 hiljada evra.

Kamenolom Rujevac u selu Ba u centralnoj Srbiji
Kamenolom Rujevac u selu Ba u centralnoj Srbiji

"Granit-peščar" je sa Ministarstvom rudarstva i energetike 2017. godine potpisao i sporazum o reprogramu duga od 430 hiljada evra. Prema tom sporazumu, dug je trebalo otplatiti u mesečnim ratama u roku od dve godine, ali u finansijskom izveštaju piše da nijedna rata nije plaćena do kraja 2018. godine.

U finansijskom izveštaju ćerke firme "Kamenolom Slovac" za 2018. godinu zabeleženo je više od 580 hiljada evra dospelih na naplatu po osnovu naknade za korišćenje i eksploataciju mineralnih sirovina.

To znači da ni ova preduzeća, ali ni Ministarstvo ne ispunjuju svoje zakonske obaveze, jer Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima nalaže da ministarstvo treba da ukine dozvolu za rad ako se naknada za korišćenje mineralnih resursa ne plaća.

Dužnici u poslu sa državom

Dok firme suvlasnici "Granit-peščara" ostvaruju dobit, "Granit-peščar" i ćerka firma "Kamenolom Slovac" dočekali su kraj 2018. godine sa milionskim gubicima. Ukupni gubitak "Granit-peščara" iznosio je više od tri miliona evra, dok je gubitak "Slovca" bio više od dva miliona evra.

Ovi "gubitaši", međutim, posluju sa firmama koje učestvuju na državnim tenderima. Tako, milionski iznosi za isporučeni materijal koji se isplaćuju "Granit-peščaru" i "Kamenolomu Slovac" dolaze, između ostalog, i iz državne kase.

Pretragom registra javnih nabavki RSE je utvrdio da javno komunalno preduzeće "Beograd-put" posredno posluje sa "Granit-peščarom", ali i njemu zavisnim preduzećem "Kamenolom Slovac". Beograd-put je, između ostalog, angažovan i kao podizvođač radova na deonici Surčin-Obrenovac Koridora 11, otvorenoj 18. decembra 2019. godine.

U odgovoru "Beograd-puta" na upit RSE navodi se da je u protekle tri i po godine to preduzeće pet puta poručilo materijal proizveden u "Granit-peščaru" ili "Kamenolomu Slovac".

Dobavljač "Beograd-puta" bile su firme "Nukleus" iz Lazarevca i "Agro-hemik" iz Ljiga, ali se u opisu poručenog materijala navodi da je poreklom iz "Kamenoloma Slovac" ili preduzeća "Granit-peščar".

"Beograd-put" je za isporučeni materijal "Nukleusu" i "Argo-hemiku" u tom periodu ukupno isplatio preko 870 hiljada evra bez poreza.

Prodaja materijala ćerki-firmi

Iz finansijskih izveštaja vidi se da je najveći kupac materijala iz "Granit-peščara" u 2018. godini bila upravo njegova ćerka firma - "Kamenolom Slovac". Prihodi od prodaje robe i usluga "Slovcu" iznosili su više od dva miliona i 560 hiljada evra.

Od "Slovca" su materijal dalje kupovale firme koje su angažovane na državnim projektima, pokazuju podaci.

Naime, u napomenama uz finansijski izveštaj "Kamenoloma Slovac" za 2018. godinu navode se imena nekoliko najvećih kupaca materijala u vrednosti od više od milion evra.

Među kupcima je preduzeće "Energoprojekt-niskogradnja", deo holdinga "Energoprojekt" u kojem akcije ima i država Srbija."Energoprojekt-niskogradnja" bila je glavni podizvođač radova na deonicama autoputa Ub-Lajkovac i Lajkovac-Ljig, a učestvuje i u još nekoliko državnih građevinskih projekata.

Kupac materijala iz "Slovca" je i beogradski ogranak "Italiana Construzioni" , firme koja je inače glavni podizvođač radova na trasi Obrenovac-Ub Koridora 11. Ta italijanska firma je, takođe, i učesnik radova na rekonstrukciji dela pruge Beograd-Niš.

Meštani u 'minskom polju'

No, direktne posledice samih radova u kamenolomu koje je preduzela firma u suvlasništvu Veslinovića i Radoičića, osetili su upravo meštani sela Ba, tvrde Ilija i Vinka Danković.

Pričaju da su se obraćali nadležnima. Upozoravali su i Sektor za vanredne situacije MUP-a u Valjevu koji je izdavao dozvolu za miniranje u kamenolomu "Rujevac" kod sela Ba firmi "Eksplozivi Rudex", sa kojom "Granit-peščar" ima ugovor o saradnji.

Reakcija nije bilo, a kuća Dankovića, kao i ostale komšijske, počele da se urušavaju, priča Vinka Danković.

"Kuća se ljuljala, na prozoru iskočila rupa. Ujutru kad uđem u kuhinju prvo gledam da li je neki stršljen ušao. U kotlarnici iskidana izolacija, voda ide kroz celu kuhinju. U dnevnoj sobi - vlaga. Gore isto po zidovima i po podu vlaga. Na primer, u dvorištu do kapije uopšte nemamo svetla. Negde je iskidan kabl, a sve je ispod zemlje. Ne možemo ni da popravljamo. Nemamo mogućnosti ni da popravimo", ističe ona.

Prva zabrana rada kamenolomu

Nakon prvog većeg oštećenja na kući u jesen 2015. godine Vinkin muž Ilija odlučuje da, pored policije, u selo Ba pozove i rudarskog inspektora.

"Ja sam se obratio republičkoj inspekciji u Beogradu, i na lice mesta izašao je gospodin Kokotović i video je šta je napravljeno. Sačinio je zapisnik i u direkciji 'Granit-peščara' i ovde, i nakon toga njima je zabranjen dalji rad", priča Ilija Danković i pokazuje kopiju rešenja republičkog rudarskog inspektora, izdatog 22. oktobra 2015. godine, kojim se "Granit-peščaru" zabranjuje izvođenje rudarskih radova.

Republički inspektori u tom izveštaju utvrđuju da je zabrana radova na kopu "Rujevac" izdata još 14. oktobra 2013. godine, odnosno, da je na snazi dve godine.

Nisu se stekli uslovi za ukidanje zabrane


Tada je traženo od "Granit-peščara" da pribavi odobrenje Ministarstva za glavni rudarski projekat – dokument koji je neophodan za dozvolu eksploatacije u kamenolomu. U izveštaju piše da je rukovodstvo firme reklo da se izrada tog projekta odužila "iz finansijskih razloga (blokada računa)".

"Nisu se stekli uslovi za ukidanje zabrane", navode tada rudarski inspektori.

"Ostaje na snazi zabrana izvođenja rudarskih radova na površinskom kopu krečnjaka 'Rujevac' dok se ne pribavi odobrenje za izvođenje radova po glavnom rudarskom projektu od nadležnog ministarstva", piše u izveštaju republičkih rudarskih inspektora, Branislava Kokotovića i Dejana Sokolovića.

U izveštaju se naglašava i da se preduzeće obavezalo da će "sanirati pukotine" koje su nastale na kućama Radovana Pantelića i Ilije Dankovića. Dankovići ističu da do danas tu odštetu nisu dobili.

Isto i sa zabranama i bez njih

A rad kamenoloma je od 2015. godine nastavljen uprkos zabrani, tvrde meštani. U januaru 2016. godine, Ilija Danković podnosi krivičnu prijavu protiv odgovornih u "Granit-peščaru".

"U novembru i decembru 2015. godine i u januaru 2016. godine, više puta sam se obraćao policijskoj stanici u Ljigu gde je po mojim prijavama postupano, ali aktivnosti miniranja su nastavljene", piše u Dankovićevoj krivičnoj prijavi, gde se dodaje i da ga je republički inspektor "telefonom obavestio da je miniranje zabranjeno rešenjem", i da je za sprovođenje tog rešenja "nadležna policija".

Ali, ta zabrana rudarskih inspektora potrajala je do marta 2016. godine. Republički rudarski inspektor Nebojša Ilić, koji je preuzeo ovaj slučaj, izdaje obaveštenje da se zabrana "odnosi na rezerve tehničkog kamena koje nisu obuhvaćene postojećom važećom dokumentacijom".

Prema tom obaveštenju, postoje i rezerve kamena "obuhvaćene važećom tehničkom dokumentacijom" kojom se radovi mogu "nesmetano vršiti" i navodi se koji su to papiri – odobrenje za dopunski rudarski projekat iz 1985. godine, i za aneks tog projekta iz 1990. godine.

Inspekcijskim nadzorom u martu 2016. utvrđuje da "na delu ležišta koji obrađuje glavni rudarski projekat nisu primećene nikakve radnje", a da se bušenje vrši "shodno tehničkom rudarskom projektu razvoja etaža koje ima sva potrebna odobrenja ministarstva".

Policija sve popisala

Nedaleko od kuće Dankovića je domaćinstvo Miodraga Krstića. Na njegovoj kući primetna su oštećenja, za koja i Krstić tvrdi da su posledica miniranja. Na kući je, kaže, pukao temelj, oštećeni su nadvratnici, a u kupatilu puca keramika.

"Ja sam došao ovde da ovo imanje ne propadne. Imao sam nameru da se bavim seoskim turizmom. Takvim miniranjem, takvom eksploatacijom, takvom prašinom, to je palo u vodu", priča Krstić.

"Svaku prijavu kad pozovem policiju, policija je izašla i korektno zapisala, slikala, poslala tužilaštvu. Ali se sve svodi na to – i dalje niko ništa".

Krstić ističe da nema novca da plaća advokate i procenitelje, i da u ovom slučaju "nema prava i pravde". Njegov komšija Ilija Danković, međutim, nije odustajao od borbe.

Veoma sam razočaran u našu državu, kako može da toleriše takvu bahatost pojedinaca
Ilija Danković


U protekle četiri godine policija je po njegovom pozivu dolazila dvadesetak puta, vodi sudske sporove protiv "Granit-peščara", pisao je inspekcijama, tužilaštvu, ministru rudarstva i energetike Aleksandru Antiću, ali i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

"Ja sam veoma razočaran u našu državu, kako može da toleriše takvu bahatost pojedinaca. Tolerancija se ogleda od lokalne vlasti, pa sve do najviših organa ove zemlje. Vode se sudski sporovi godinama i ništa. To se stalno prolongira, odlaže, veštači se. I svi su utvrdili šta je uzrok oštećenjima na objektu, do čega sve može da dođe – i ništa", govori nam Ilija dok ispred njega stoji gomila papira.

Među njima i nalazi sudskih veštaka i procenitelja. U jednom se navodi i da je šteta na kući Dankovića nešto veća od 10.000 evra, a da je "upotrebljivost objekta za stanovanje nesigurna i ugrožena".

"Tu je gomila dokumenata kome smo se sve obratili, kakve smo odgovore ponekad dobijali, da smo u pravu za ono što tvrdimo da doživljavamo i preživljavamo. Međutim, nikakvog efekta nema."

Koja dozvola važi?

U jednom od "retkih" odgovora Ministarstva rudarstva i energetike, koji je stigao u junu 2018. godine, Dankovići saznaju sledeće:

"Obaveštavamo vas da je preduzeće "Granit-peščar" podnelo ministarstvu 10. maja 2016. godine zahtev za eksploataciju mineralnih sirovina. Ovaj zahtev nije odobren i isto preduzeće nema odobrenje za eksploataciju prema tom zahtevu", piše u odgovoru sa potpisom ministra Aleksandra Antića, a koji je dostavljen advokatu Ilije Dankovića.

Ministarstvo, međutim, navodi i da "Granit-peščar" ima dva važeća odobrenja. Prvo je staro gotovo 30 godina, a drugo je izdato pre više od 20 godina.

Koja je dozvola validna, da li su i na koji način ministarstvo i njegova nadležna inspekcija kaznili "Granit-peščar" - pitanja su na koja RSE nije dobio odgovor.

2016: Sud poništio rešenje Ministarstva, radovi nisu stali

Da bi "Granit-peščar" od Ministarstva rudarstva i energetike dobio dozvolu za eksploataciju krečnjaka u kamenolomu "Rujevac" bila mu je potrebna dozvola još jednog ministarstva – Ministarstva zaštite životne sredine.

To ministarstvo izdaje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, u kojoj je pobrojano šta sve mora da se uradi kako bi se sprečio, otklonio ili smanjio negativan uticaj kamenoloma.

"Granit-peščar" podnosi zahtev za davanje saglasnosti na studiju u februaru 2016. godine, a ministarstvo je odobrava nešto više od mesec dana kasnije.

Međutim, nekoliko meštana, među kojima je i Ilija Danković podneli su Upravnom sudu tužbu protiv te odluke.

Sud više od godinu dana od početka postupka donosi odluku da se rešenje Ministarstva poništava, a postupak za dobijanje saglasnosti ponavlja.

Ali, kamenolom u selu Ba za to vreme nastavlja sa radom, a gotovo šest meseci nakon sudske odluke u posetu kopu "Rujevac" dolaze vanredna ekološka i rudarska inspekcija. Izveštaj rudarske inspekcije nije dostupan RSE jer ga nismo dobili od ministarstva, a ekološki inspektor utvrđuje da se eksploatacija vrši bez saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Zbog toga, dve nedelje nakon inspekcijskog nadzora, u junu 2018. godine, Ministarstvo zaštite životne sredine zabranjuje rad kamenoloma u selu Ba, a ubrzo protiv "Granit-peščara" to Ministarstvo podnosi i prijavu za privredni prestup.

2018: Ministarstvo dozvoljava rad

Uporedo sa zabranom odvijao se i ponovljeni postupak za dobijanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, a Ministarstvo zaštite životne sredine odlučuje da odobri tu studiju u julu 2018. godine.

U rešenju ministarstva kojim se daje saglasnost, pored ostalog, piše da na javnoj raspravi meštani sela Ba "nisu imali primedbu na sveobuhvatnost i kvalitet mera zaštite životne sredine i samu Studiju, već samo na primenu istih".

Zabrana eksploatacije u kamenolomu ukinuta je avgusta 2018. godine, jer je, kako se navodi u dokumentu, "nadzirani subjekat pribavio saglasnost nadležnog organa".

Merenja buke i zagađenja

U oktobru 2018. godine, međutim, inspektor je utvrdio da "Granit-peščar" ne poštuje pojedine mere zaštite. Tako, na primer, tokom 2018. godine nije meren nivo zagađenja vazduha, a inspektor nalaže da se izmere buka i nivo zagađujućih čestica u vazduhu, kao i da se jedna od mašina opremi određenom nadstrešnicom koja bi smanjila razletanje prašine.

Imamo stotine slika da je selo u moru prašine
Miodrag Krstić


Sedmodnevno merenje vazduha koje je sprovela privatna firma koju je angažovao "Granit-peščar" pokazalo je da je nivo zagađujućih materija, tačnije prašine, prekoračio graničnu vrednost u jednom danu, te je zato republički inspektor u decembru 2018. godine naložio "Granit-peščaru" da sprovede dodatne mere zaštite vazduha.

"Što se tiče merenja prašine - to je farsa neviđena. Postavljaš uređaj kad pada kiša. Kad postave uređaj, sedam dana firma ne radi. I onda kažu, nema prašine", odgovara na rezultate Miodrag Krstić uz opasku da meštani "žive u prašini". Kaže i da on nije dao da se uređaj postavlja u njegovo dvorište.

"Mi stotine slika imamo da je selo u moru prašine...Kakvu voćku jedem, kakva mi je bašta? Ispod deset mikrona prašina je jako opasna", ističe Krstić.

Ekološka inspekcija se proglasila nenadležnom

I izveštaji lokalne ekološke inspekcije u Ljigu dostavljeni su RSE. Iz tih dokumenata vidi se da se za primedbe meštana i upite policije u vezi sa radom kamenoloma, inspekcija često proglašavala nenadležnom.

Zoran Lazić iz sela Ba u decembru 2015. godine podnosi molbu lokalnom ekološkom inspektoru da izađe na teren zbog urušavanja kuća.

"Oblaci prašine nam svakodnevno otežavaju, ne samo disanje, već i normalno funkcionisanje, jer je nemoguće izaći iz kuće u dvorište, mada i u kući nije bolje stanje", piše tada Lazić lokalnom inspektoru, koji tu molbu prosleđuje republičkom rudarskom inspektoru kako bi on preduzeo dalje mere.

Pogoni "Granit-peščara" u selu Ba u centralnoj Srbiji
Pogoni "Granit-peščara" u selu Ba u centralnoj Srbiji

U martu 2016. godine dopis lokalnom inspektoru šalje još jedan meštanin sela Ba, Milovanović Miladin. Lokalna inspekcija mu odgovara da je "to u nadležnosti republičke rudarske inspekcije".

Oktobra 2016. godine Ilija Danković prijavljuje policiji da je na njegovoj kući zbog miniranja "došlo do proširenja oštećenja" i podizanja velike količine prašine. Tužilaštvo nalaže da se o ovom događaju obavesti i lokalna ekološka inspekcija.

A u odgovoru inspekcije piše: "Inspektor nema nadležnost u kontroli vrsta, količina i postupaka miniranja, te je izveštaj prosledio Ministarstvu rudarstva i energetike".

Radovan Pantelić iz sela Ba u januaru 2018. godine prijavljuje policiji da je "Granit-peščar" minirao u kamenolomu Rujevac, i da je usled jačine eksplozije došlo do novih oštećenja na objektima u njegovom domaćinstvu.

Istog dana, policiju su zvali i Ilija Danković, Tomislav Petrović i Miodrag Krstić. Na poziv policije i tužilaštva da sačini izveštaj, lokalni inspektor za zaštitu životne sredine ponovo odgovara – posledice miniranja nadležnost su republičkog inspektora za rudarstvo i za zaštitu životne sredine.

Ljig i Lajkovac na gubitku

Prema Zakonu o rudarstvu, novac od rudne rente trebalo bi da se podeli tako da se u republički budžet uplati 60 odsto novca, dok opštini na čijoj je teritoriji nalazište, u ovom slučaju kamenolom, pripada 40 odsto.

Opštine, kako nalaže zakon, novac od naknade treba da koriste za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture.

Opštini Ljig, gde se nalazi kamenolom "Rujevac" u selu Ba, međutim, "Granit-peščar" za tri i po godine nije uplatio ni dinara.

"Granit-peščar" je po lokalnoj odluci dužan da plaća i naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine. Ali, dospele obaveze ne izmiruje. Dug za eko-taksu zaključno iznosi oko 19 hiljada evra, stoji u odgovoru iz Ljiga. Nema informacija o tome da li su lokalne institucije sankcionisale "Granit-peščar" zbog dugova.

Lajkovcu je, kako se navodi u odgovoru iz te opštine, "Kamenolom Slovac" za tri i po godine uplatio svega nešto više od 1.000 evra za rudnu rentu.

Kamenolom "Slovac" kod Lajkovca u centralnoj Srbiji
Kamenolom "Slovac" kod Lajkovca u centralnoj Srbiji

Prema odgovoru iz Lajkovca, "Kamenolom Slovac" nema obavezu plaćanja ekološke takse, jer to ne zahtevaju lokalne odluke.

Na pitanje koliko su puta lokalne inspekcije nadzirale rad "Kamenoloma Slovac" i da li su utvrđene nepravilnosti u radu, iz Lajkovca je stigao odgovor da "nadzor po zakonu vrši Ministarstvo zaštite životne sredine".

Ministarstvo bilo samo jednom

Međutim, sudeći po odgovoru ministarstva, republički inspektor za zaštitu životne sredine je za protekle četiri i po godine u "Kamenolomu Slovac" bio samo jednom.

Naime, RSE je od Ministarstva zaštite životne sredine tražio podatke o inspekcijskom nadzoru "Kamenoloma Slovac" od 2015. do prve polovine 2019. godine. Dostavljen nam je samo jedan izveštaj inspektora iz maja 2016. godine.

U njemu se, između ostalog, navodi da nivo zagađujućih materija u vazduhu nije meren u 2015. i 2016. godini, da tokom te dve godine nije meren ni nivo buke, kao i da se upravljanje otpadom ne izvršava u skladu sa zakonom. Dat je rok do juna 2016. godine da "Slovac" otkloni te nepravilnosti. Da li je to i urađeno, nije poznato, jer nam drugi podaci nisu dostavljeni.

Istekla dozvola za eksploataciju

Inače, iz dokumenata dostupnih RSE vidi se da je u septembru 2007. godine Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo "Kamenolomu Slovac" dozvolu za eksploataciju koja važi deset godina.

Budući da je ta dozvola istekla, a da nam ministarstvo nije poslalo svoje izveštaje, nije poznato ni da li je dozvola za eksploataciju produžena preduzeću koje izbegava plaćanje rudne rente i ukoliko jeste - pod kojim uslovima.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG