Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Više novca za naoružanje Vojske Srbije


Vojska Srbije, vojna vežba, aerdorom Batajnica, oktobar 2017

Iz Ministarstva odbrane Srbije nema odgovora na pitanje kako će se trošiti deo sredstava od oko 94 milijarde dinara (oko 796 miliona evra), koliko je za taj resor predviđeno budžetom za 2019. godinu.

Iako ministar odbrane Aleksandar Vulin insistira na sredstvima za povećanje plata pripadnicima vojske, iz Fiskalnog saveta navode da se najveći deo porasta kapitalnih izdvajanja države odnosi na kupovinu naoružanja i opreme za vojsku i policiju. Šta će se nabavljati, nije moguće utvrditi jer su prikazi Ministarstva odbrane u budžeta netransparentni.

Sa dodatnih 23,5 milijardi dinara (199 miliona evra), ovo Ministarstvo dobilo je najveće povećanje budžeta u odnosu na prošlu godinu od svih resora u Vladi Srbije.

Prema planu, 41,2 milijarde dinara (349 miliona evra) otići će na povećanje plata, socijalne doprinose i naknade zaposlenima. Dok u Fiskalnom savetu (telu koje ocenjuje kredibilitet fiskalne politike), ocenjuju da rast zarada od devet posto nije ekonomski opravdan, u Vojnom sindikatu, čije je članstvo bolje uslove života i rada tražilo i na uličnim protestima, nezadovoljni su najavljenim povećanjima.

„Mi smo i dalje ispod zakonskog minimuma jer Zakon o vojsci kaže da osnovica za obračun plata profesionalnih pripadnika mora da bude 70 posto od prosečne neto plate u Srbiji. Pored toga, i dalje nemamo regres i topli obrok. A sa druge strane odvajate ogroman novac za nabavku naoružanja i opreme“, kaže predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić.

Iako se na stavku „mašine i oprema“ slivaju značajna sredstva planirana za narednu godinu, u budžetu nije navedeno na šta će Ministarstvo odbrane taj novac trošiti. Prema oceni Fiskalnog saveta, kapitalna izdvajanja države za kupovinu opreme za vojsku i policiju povećala su se četiri puta za dve godine.

„Da bi se podsticao privredni rast, veće izdvajanje je trebalo da ide u infrastrukturne objekte, puteve, železnice, u zaštitu životne sredine. Srbija je među najzagađenijim zemljama. I u prosvetu i u zdravstvo ulaganja čine polovinu do trećine onoga što izdvaja centralna i istočna Evropa. Pritom, ne znamo u šta ulaže (Ministarstvo odbrane)“, navodi predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Prema računici Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, rashodi za nabavku mašina i opreme u narednoj godini uvećani su za 150 odsto u odnosu na 2018. godinu, što je, kako ukazuje Katarina Đokić iz te nevladine organizacije „drastično povećanje“.

„Međutim, problem kod budžeta Ministarstva odbrane je u tome što nije transparentan i nemoguće je razlučiti da li je tu reč o nabavci naoružanja i vojne opreme, nabavci putničkih automobila ili nečeg sasvim trećeg. I Ministarstvo odbrane i MUP nabavljaju Erbasove helikoptere H-145. Kada je reč o MUP-u, oni imaju projekat koji se odnosi na obnovu helikopterske flote, pa iz toga možemo da pretpostavimo da je reč o sumi koja će između ostalog biti korišćena za plaćanje helikoptera. Kada gledamo budžet Ministarstva odbrane, apsolutno ne možemo da pretpostavimo odakle bi se ti helikopteri plaćali“, kaže Katarina Đokić.

Ministar vojni Aleksandar Vulin nedavno je bio u Nemačkoj gde je u kompaniji “Airbus Helicopters“ prisustvovao fabričkom prijemu prvog helikoptera H-145M za Vojsku Srbije čija se isporuka, kako je najavio, očekuje do marta naredne godine. Poslednji od šest dogovorenih helikoptera stići će do kraja 2019. godine.

„Kupovinom nove generacije Erbasovih helikoptera, Vojska Srbije postaće daleko naprednija, verovatno najnaprednija u čitavom regionu, a posebno je i to što će biti naoružani srpskim naoružanjem. Ovo su zapadni helikopteri, baš kao što kupujemo istočne helikoptere. Vojno neutralna zemlja može da bira i mi ćemo tu privilegiju koju smo izborili, da možemo da odlučujemo i biramo, ljubomorno i tvrdoglavo čuvati“, rekao je Vulin.

Iz Ministarstva odbrane nismo dobili odgovore na pitanja koliko će novca biti utrošeno za nabavku ovih, i drugih mašina i opreme za Vojsku Srbije, niti šta je tačno planirano za narednu godinu.

Tokom rasprave o budžetu u Skupštini Srbije, poslanici opozicije kritikovali su Vladu i ministra Vulina, kako zbog povećanja zarada zaposlenima u vojsci, tako i zbog novca koji se izdvaja za nabavku oružja i opreme.

„Imali smo vojsku koja od 2000. do 2012. godine bila toliko zapuštena da je kupljeno osam raketa za MIG-ove, a mi smo, evo, sada kupili 14 MIG-ova. Samo da vidite mali primer kako se nije ulagalo i kako se sada ulaže u vojsku. Ali se mora ulagati i u kvalitet života svakog pripradnika vojske i policije, koji moraju da budu zadovoljni i moraju da znaju da ih cenimo“, rekao je Vulin u Skupštini.

Kada je reč o opravdanosti visine ulaganja u vojsku, vojni analitičar Aleksandar Radić nema dilemu da je modernizacija Vojske Srbije neophodna, kako zbog dotrajalosti, tako i u kontekstu vojne neutralnosti zemlje kada „morate da imate samodovoljan bezbednosni sistem, koji košta“. Kritiku, međutim, usmerava na to što javnost ne zna na šta se novac troši.

„Kada su 2016. godine stigla dva helikoptera iz Rusije, u to vreme premijer, sada predsednik Aleksandar Vučić je naveo cenu od 25,3 miliona evra. Od tada do danas, mi više ne znamo koliko se šta plaća. Usledili su ugovori o kojima jedine informacije imamo sa naslovnih strana tabloida, a pominje se kupovina borbenih i dodatnih transportnih helikoptera iz Rusije, zatim raketnog sistema PVO kraćeg dometa. Najavljuje se i kupovina naoružanja iz Kine. Za sve to nemamo ni orijentacionu predstavu koliko košta, osim da je reda veličina - stotine miliona eura. Ti novci su izdvajani iz budžeta i 2017. i ove godine, ali nisu bili iskazani u samom budžetu“, ukazuje Radić.

Delegacija Srbije, na čelu sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom, krajem jula u Pekingu
Delegacija Srbije, na čelu sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom, krajem jula u Pekingu

Kupovina naoružanja i vojne opreme od Kine, aktuelizovana je u julu ove godine kada je delegacija Srbije, na čelu sa ministrom Vulinom, boravila u Pekingu gde su joj predstavljeni aduti kineske namenske proizvodnje.

Prema oceni analitičara, uklapa se to u četiri stuba na kojima Beograd zasniva spoljnu politiku (EU, SAD, Rusija,Kina), i proklamovanu vojnu neutralnost, uz balansiranje vojnih vežbi sa članicama NATO-a i Rusijom, i nabavku tehnike i sa Zapada i sa Istoka. Uprkos upozorenjima koja Srbiji, kao pretendentu na člansvo u EU, često stižu iz Brisela.

Da li o nabavkama i novcu koji će na opremanje biti utrošen odlučuje politika, uz druge interese, ili stvarne potrebe Vojske Srbije? U Vojnom sindikatu odgovaraju da se struka „više ništa ne pita“, i da se o svemu odlučuje u uskom krugu Ministarstva odbrane.

„I šta nam vredi oprema i naoružanje ako nemamo ljude. Nama ljudi svakodnevno odlaze. Šta vam vredi da kupujete opremu kada nema ko da upravlja tim sredstvima i da ih opslužuje“, dodaje još predsednik Vojnog sindikata Novica Antić.

I Aleksandar Radić navodi da odluke o vojsci „nameću ljudi iz civilnih krugova“.

„Konspiracija koja je stvorena je nezdrava. Sada imamo sliku o tome da samo par ljudi u Srbiji zna o čemu je reč. Ako trošimo pare moramo dobro, svestrano i kritički da procenimo šta dobijamo, a šta gubimo. Kod nas se stiče utisak da se o tome odlučuje u nekim čudnim kuloarima. Podržavam modernizaciju, ali je nedopustivo da se to sprovodi samo kroz politički marketing i da se od sopstvenog naroda krije koliki se tačno iznosi izdvajaju za te potrebe“, navodi Aleksandar Radić.

Dodaje da ni u regionu, ni u Evropi „nema zemlje koja je toliko tajnovita kada je reč o nabavkama naoružanja“.

„Od same procedure po kojoj se odlučuje šta uzeti i od koga, pa do iznosa. Sve druge zemlje na prostoru bivše Jugoslavije, osim Srbije, objavljuju podatke čak i o minornim nabavkama naoružanja i vojne opreme, i niko ne smatra da je time ugrožena bezbednost države“, kaže Radić.

U Fiskalnom savetu imaju razumevanja za element tajnosti, ali ukazuju da bi s obrizom na efekte uvećanja ulaganja u ministarstva sile na druge oblasti, trebalo pažljivije analizirati raspoređivanje sredstava.

„Ono što smo sugerisali, pošto su se ulaganja u opremu kako za vojsku tako i za policiju četiri puta povećala za dve godine, jeste da bi parlament ili odgovarajući odbor parlamenta trebalo to detaljnije da razmotri, i da ocene da li je opravdano toliko povećanje s obzirom da to onda znači smanjenje na drugoj strani“, kaže Pavle Petrović iz Fiskalnog saveta.

Dok za vojsku i policiju budžet za narednu godinu iznosi 796, odnosno 718 miliona evra, Ministarstvo zdravlja dobiće 158 miliona evra.

Ministarstvu prosvete budžet je u odnosu na ovogodišnji uvećan za oko 100 miliona evra i 2019. raspolagaće sa 1,7 milijardi evra.

Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je budžet smanjen za 58 miliona evra i iznosi 750 miliona.

I Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja raspolagaće sa manje sredstava nego u ovoj godini (oko 1 milijarda evra).

Za kulturu, država iz kase planira da izdvoji 117 milona evra, dok je za zaštitu životne sredine planirano 58 miliona.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG