Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Veliki gubici Srbije zbog odlaska mladih


Poruka sa jednog od građanskih protesta u Beogradu, mart, 2019. godine

Programer Miloš Stepanović napustio je Srbiju sa nepune 23 godine.

"Bio sam pred kraj (fakulteta), samo mi je trebao diplomski. Krenuo sam da tražim posao. Video sam šta se nudi, generalno sam bio razočaran načinom kako se dolazi do posla u Srbiji, celim pristupom. I onda je došla ponuda da odradim staž u Belgiji kao programer godinu dana. I tako sam došao u Belgiju", priča nam tridesetpetogodišnji Miloš Stepanović.

Kaže da mu je prvi osećaj koji je dobio bio da je ušao u sistem koji je vrlo jasan.

"Sve je pod ugovorom. Sa početnom finansijskom injekcijom, koja nije bila nešto značajna, primao sam minimalac, neku stažersku platu, mogao sam da iznajmim sobu, da putujem, da dolazim u Srbiju dva puta godišnje. Jednostavno imao sam lagodan život što u Srbiji sa takvom platom nikad ne bih mogao da uradim", kaže Stepanović.

Prema podacima OEBS-a, od 2000. godine zemlju je napustilo oko 650.000 ljudi, najviše mladih između 15 i 24 godine.

Otišlo bi 66 odsto studenata

Istraživanje Ministarstva prosvete Vlade Srbije iz 2018. godine među 11.013 studenata pokazalo je da 25 odsto studenata želi da nastavi školovanje u inostranstvu, a od tog broja njih 66 odsto želi da nastavi tamo život.

Tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju ili nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika, pokazalo je istraživanje Fondacije "Fridrih Ebert" iz 2018. godine.

Među ispitanicima koji žele da napuste zemlju jedna petina bi otišla na godinu-dve, dok bi jedna petina u inostranstvu ostala dvadeset godina ili ceo život, pokazalo je istraživanje ove fondacije.

"Kada živimo u zemlji koja će pre kupiti 10 helikoptera nego stvoriti uslove da jedan institut, za molekularnu biologiju na primer, normalno funkcioniše, da ima dovoljno para za istraživanja, za eksperimente za skupu opremu. Mi kupujemo neke druge stvari, mi se bavimo nekim drugim stvarima bez ikakve ozbiljnije strategije i ozbiljnijeg pristupa svemu tome", primećuje Srećko Mihailović, sociolog i istraživač javnog mnjenja.

Gubitak od više od milijarde evra godišnje

Preciznih podataka koliko državu košta odliv mozgova nema. Prema nekim istraživanjima taj iznos bi mogao da bude do 1,2 milijarde evra godišnje. To je pokazalo istraživanje Instituta za razvoj i inovacije, u kome je navedeno da se najdirektniji troškovi odlaska mladih ogledaju u gubitku uloženih sredstava u obrazovanje.

Na predstavljanju ovog istraživanja u martu rečeno je da se na osnovu raspoloživih informacija, dolazi do grube cifre od oko 55.000 evra prosečnog troška ukupnog školovanja jednog doktora. Takođe je navedeno da kada se pomnoži sa brojem ljudi koji odlazi, troškovi variraju od 0,3 do 1,2 milijarde evra u jednoj godini.

Jedan od razloga zašto mladi odlaze je političko zapošljavanje, a posledice odliva mozgova su ogromne i nesagledive, rekla je nedavno u Intervjuu nedelje za RSE Milena Dragićević Šešić, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti.

"Od onih koji odu na studije mali broj se vraća jer tamo ih uvažavaju po znanju i dobijaju stipendije. Mi imamo jedno budžetsko mesto za doktorske studije. Svi ostali moraju da plate. U svetu postoji mnogo veća mogućnost za dobijanje ozbiljnih stipendija. Sad se nešto malo kreće, ali isključivo za mlade koji hoće da se bave naukom. Ali gde su oni koji hoće da se bave praksom?", navela je profesorka Dragićević Šešić.

Naš sagovornik s početka priče, Miloš Stepanović, završio je Fakultet organizacionih nauka (FON). Primećuje da je FON sada "na vrlo lošem glasu" zbog čega je, kaže, vrlo, vrlo razočaran.

Podsetimo, stručna komisija FON-a zaključila je u maju da ministar finansija Siniša Mali nije plagirao svoj doktorski rad, a da je oko sedam odsto teksta bez navedenog izvora. Deo univerzitetske i stručne javnosti smatra da je doktorat plagijat, pa je grupa od oko 140 profesora Beogradskog univerziteta predala Rektoratu Univerziteta u Beogradu žalbu na tu odluku.

"Ovde stvari oko vas funkcionišu. To je osećaj koji vas ne napušta od kako zakoračite u Evropsku uniju", opisuje Stepanović svoje okruženje u Belgiji.

Odlaze svi profili

Međutim, poslednjih godina iz Srbije ne odlaze samo visokoobrazovani, već i visokokvalifikovani radnici, kao i medicinsko osoblje.

Vlada Srbije je početkom godine formirala tim koji se bavi ekonomskim migracijama kako bi se promenili uslovi i okolnosti zbog kojih građani Srbije odlaze iz zemlje, te da se oni koji su otišli vrate.

"Ideja da se zaustavi odliv pameti iz Srbije nije dobra ideja, niti je to pošteno prema mladim ljudima koji imaju mogućnost da odu iz ove zemlje i imaju razloga da odu", smatra sociolog Srećko Mihailović, navodeći da niko nema pravo da sprečava mlade ljude da odu iz zemlje ako u Srbiji nemaju mogućnost da realizuju svoje sposobnosti.

Nije dobro zaustavi odliv pameti: Srećko Mihajlović, sociolog
Nije dobro zaustavi odliv pameti: Srećko Mihajlović, sociolog

Mihailović, umesto toga, savetuje uspostavljanje i održavanje kontakata sa mladim ljudima koji su otišli, napominjući da tu misli na mlade naučnike i potencijalne naučnike.

"Mi ne znamo ni koliko je ljudi napustilo Srbiju, a mašemo sa podatkom koliko je mladih ljudi spremno da napusti ako se neki uslovi za to stvore. Da li mi znamo koliko mladih doktora radi po institutima i drugim istraživačkim centrima po Evropi i po belom svetu. Mi to ne znamo. Mi nemamo kontakata sa njima. Sve mi to govori kao da ovoj zemlji nije stalo do pameti i da ovde pamet u konkurenciji sa nekim drugim karakteristikama mladih ljudi gubi utakmicu", konstatuje Mihailović.

Na pitanje da li bi se vratio u Srbiju Miloš Stepanović, koji već godinama živi u Belgiji, bez razmišljanja odgovara da ne bi.

"Pratim šta se dešava i u političkom i u finansijskom smislu, taj nedostatak pravde i poštovanja, bujajući nacionalizam, jednostavno to nije za mene ni za moju porodicu. Ja ne mogu da živim u takvom sistemu", odgovara Stepanović.

Na kraju, treba reći i da od odlaska mladih država ima i dobitak u vidu doznaka koje stižu iz inostranstva. Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN) navodi da Srbija kroz doznake prima 9 odsto BDP.

Na sajtu FREN-a se navodi da je Srbija, prema podacima Svetske banke između 2007. i 2014. godišnje primala 4 milijarde dolara u doznakama što je, kako je navedeno, 9 posto BDP, značajno iznad udela stranih direktnih investicija od oko 6,7 posto.

  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG